Valjevo i Užice dva su grada u Srbiji koja prednjače u aerozagađenju u periodu grejne sezone. Podaci za Valjevo mogli bi biti drugačiji da je lokalna toplana iskorišćena u višem stepenu.
Trenutno ona nije angažovana ni sa polovinom raspoloživih kapaciteta od milion kvadratnih metara, a trenutno pokriva 400.000 kvadrata. Pored stambenih naselja i državnih ustanova na toplovod je priključeno manje od deset individualnih kuća u Valjevu.
Ne čekajući početak nove zimske sezone grupa Valjevaca pokrenula je inicijativu u gradskoj toplani, sa zahtevom da se preispita metodologija po kojoj se određuju cene grejanja.
Pokretači inicijative tvrde da je razlog za lošu statistiku, ne samo u Valjevu već i mnogim drugim gradovima Srbije, neprimerena cena grejanja u odnosu na zarade i standard građana.
Prosečna zarada u Valjevu u martu tekuće godina iznosila je 39.000 dinara (oko 320 evra) i niža je za 6.800 dinara (nešto više od 50 evra) od proseka u Srbiji).
Valjevski arhitekta Branimir Ranković pre nekoliko godina vodio je akciju zajedno sa komšijama u delu grada u kome stanuje, sa ciljem priključenja na toplovod. Samo nakon dve godine, bez obzira na velika ulaganja prilikom priključenja, kaže da se zahvalio Toplani na saradnji i vratio na energent koji je ranije koristio. Takvu odluku je doneo zbog, kaže, enormno visokih računa.
"Plaćate ono što ste potrošili na vašem kalorimetru, plus priključna snaga i gubici na mreži, koji su varirali od pet do 23 odsto. Za grejanje 2014. i 2015. godine izdvajao sam preko hiljadu i šesto evra. Sada se grejem na pelet i u proseku potrošim 900 evra godišnje", objašnjava Ranković.
Njegova komšinica Bosiljka Ranković nije odustala od sistema daljinskog grejanja i pored toga što sada za ovu uslugu na godišnjem nivou plaća oko 800 evra, dok je za ugalj i drva ranijih zima trošila oko 400 evra.
"Usluga koju bi morala da platim nekome da dođe da podloži, sama nabavka ogreva i drva i uglja mnogo košta, a to nama nema ko da uradi. Suprug i ja smo stari. Kako je, tako je, mi smo zadovoljni", kaže sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE).
Cena grejanja u gradovima Srbije određuju se prema jedinstvenoj metodologiji koja je ustanovljena uredbom Vlade Srbije.
Međutim, ukoliko bi se ta metodološka pravila primenila u Valjevu, korisnici daljinskog grejanja u ovom gradu udaljenom 90 kilometara od Beograda, plaćali bi od dva do tri puta višu cenu nego što to plaćaju sada.
Cena je, kako objašnjavaju u valjevskoj Toplani, dvodelna.
Fiksni deo iznosi 30 dinara (0,25 centi) plus PDV po kvadratu stambenog prostora i plaća se tokom cele godine, 12 meseci. Drugi deo plaća se samo u periodu grejne sezone i to po potrošnji, koja iznosi oko 6 dinara (0,05 centi) za kilovatčas utrošene energije.
Građani koji imaju veću kvadraturu samo za fiksni deo potroše, skoro koliko bi trenutno plaćali drva ili ugalj. Da sa takvom računicom nešto nije u redu veruje i inženjer Dragan Despotović, stručnjak za termodinamiku u Valjevskoj toplani.
"Mali broj individualnih kuća se priključilo na toplanu. Razlog tome treba tražiti u nedovoljnoj informisanosti građana, slaboj aktivnosti kada je u pitanju termoizolacija objekata, čime se ostvaruje ušteda i do 40 odsto, ali pre svega zbog visoke cene grejanja. Prema mom mišljenju, metodologija i tarifni sistem moraju doživeti izmene da bi cena grejanja za građane bila prihvatljiva. Mora se pristupiti izmeni normativnih akata, odluka o snabdevanju toplotnom energijom i o tarifnom sistemu da bi ovakav način grejanja bio održiv", smatra Despotović.
Mnogima nisu jasni principi izračunavanja cene grejanja, vreme koje je potrebno da se ona realizuje, kao i ko donosi konačnu odluku o eventualnom smanjenju cene grejanja, ali veruju da su mnogi argumenti na njihovoj strani.
Drugim rečima, da je sadašnja uposlenost Toplane u Valjevu nerentabilna, da se povećanjem broja korisnika smanjuje cena usluga, da je na postojeća postrojenja neophodno ugraditi regulacione sisteme da bi se rešili trenutni gubici energije, te da bi se građanima morali obezbediti povoljni krediti za potrebe termoizolacije stambenih objekata čime bi se ostvarila ušteda o kojoj govori inženjer Despotović.
Sve su to mogući koraci kojima bi se u Valjevu, ali i drugim gradovima Srbije, smanjilo aerozagađanje. Da je u pitanju problem visokog prioriteta pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije, iz oktobra prošle godine, po kojima u Srbiji svake godine umre oko 6.000 ljudi usled komplikacija koje su izazvane respiratornim bolestima, koje se delom objašnjavanju i pitanjem kvaliteta vazduha.
Facebook Forum