Apelacioni sud u Beogradu održao je završno ročište, nakon kog bi trebalo da donese pravosnažnu odluku o tome da li će isporučiti Belorusiji Andreja Gnjota (Andrey Gnyot), beloruskog novinara, reditelja i opozicionog aktivistu.
Gnjot od 5. juna u kućnom pritvoru u Beogradu čeka pravosnažnu odluku Srbije o njegovom izručenju. Odbrana očekuje da će odluka biti saopštena u naredne tri do četiri nedelje.
Ročištu je prisustvovao i sam Gnjot. U svedočenju je pozvao sudije da ga ne vraćaju u "diktaturu u Belorusiji" gde ga, kako je naveo, očekuje "tortura i praktično smrt".
"Ne smete da šaljete nevinog čoveka u smrt. Molim vas da mi sačuvate život jer je to vrlo lako", poručio je.
U izjavi novinarima ispred zgrade suda nakon ročišta, rekao da očekuje pozitivan ishod zbog podrške javnosti u vezi sa njegovim slučajem.
"Moja glavna poruka sudu je bila - molim vas, setite se velike obaveze, jer vaša loša odluka može uništiti život ne samo jedne osobe, ne samo moj život, već i život mojih roditelja, rođaka, moje sestre, mojih prijatelja", rekao je Gnjot odgovarajući na pitanje novinarke Radija Slobodna Evropa (RSE).
Njegov advokat Filip Sofijanić rekao je nakon ročišta da je jedini logičan ishod da sud donese odluku da se Gnjot ne izruči Belorusiji.
"Smatramo da smo izneli dovoljno dokaza i tokom ovih sudskih procesa i u javnosti, gde govorimo o tome da Andreju Gnjotu tamo (u Belorusiji) neće biti zagarantovano suđenje na ispravan način", rekao je Sofijanić u izjavi medijima.
Prema zakonu, pravosnažna odluka se dostavlja Ministarstvu pravde Srbije, odnosno ministarki pravde Maji Popović, koja ima pravo da potpiše izručenje ili da ga odloži. Takođe, ministarka pravde ima diskreciono pravo i da odbaci odluku suda i ne dozvoli izručenje.
Uoči početka zasedanja, ispred zgrade suda okupili su se građani i antiratni aktivisti. Oni traže od pravosudnih organa Srbije da ne izručuju Gnjota Belorusiji, jer bi u tom slučaju, kako navode, on bio izložen političkom progonu.
"Belorusija je zemlja gde se muče politički zatvorenici, jedan od najokrutnijih i najsvirepijih diktatorskih režima i nijedna ozbiljna zemlja ne sme ni da razmišlja o izručenju bilo koga pod bilo kojim izgovorom tom režimu", rekao je okupljenim novinarima Petr Nikitin, predsednik nevladinog Ruskog demokratskog društva.
"Srbijo, računamo na tebe", "Andrej Gnjot nije zločinac, već talac Lukašenkove diktature" i "Izručenje jednako smrt" neki su od transparenata koje nose učesnici protesta.
Viši sud u Beogradu doneo je u maju rešenje o Gnjotovom izručenju Belorusiji, ali ono još nije pravosnažno. Nakon što su Gnjot i njegovi advokati uložili žalbu, čeka se konačna odluka Apelacionog suda.
Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Ta poternica je u međuvremenu ukinuta. Ovog kritičara beloruskog režima, u Minsku terete za navodnu utaju poreza.
On te optužbe naziva "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane režima u Minsku.
"Šta oni mogu da urade sa mnom (u Belorusiji) je i smrtna kazna. I ne šalim se. Jer su doneli mnogo političkih zakona da bi pritiskali aktiviste", rekao je u jednoj od izjava Gnjot.
Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju Gnjota i upozorili da mu preti "zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna" ako se vrati u Belorusiju. Otvoreno pismo umetnika objavljeno je 26. avgusta, a preneo ga je Gardijan.
Gnjot je jedan od hiljada građana Belorusije koji je učestvovao u masovnim demonstracijama 2020, na kojima je osporavana izborna pobeda autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Gnjot je osnivač Slobodne asocijacije sportista (SOS BY) koja se u Belorusiji smatra ekstremističkom organizacijom. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020, Lukašenkovu ostavku i slobodu za sve koji su uhapšeni tokom postizbornih demonstracija.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a nakon nasilja nad demonstrantima, Evropska unija uvela je sankcije Minsku. Srbija se selektivno usaglasila sa sankcijama EU protiv Belorusije.
Kada je u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da "kao svedok" dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju na to da beloruske vlasti žele da ga uhapse.
U Srbiju je došao sa Tajlanda, gde je bio u egzilu. A povod je, kako ističe, bio posao – odnosno zakazano snimanje. U beogradskom Centralnom zatvoru je proveo sedam meseci, da bi potom 5. juna bio prebačen u kućni pritvor.
Evropska unije je pozvala na oslobađanje Gnjota, a to je učinilo i više medijskih i nevladinih organizacija u Srbiji. O Gnjotovom slučaju je obavešten i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima. U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine.
