Može li 'Najboljom cenom' do boljeg života u Srbiji?

Bolja i Najbolja cena – akcije kratkoročnog dogovornog stavljanja na popust određenih proizvoda u pojedinim srpskim marketima koje je Vlada Srbije sprovela prošle i započela ove jeseni, za Mariju Rakić Šaranac iz Kragujevca ne znače mnogo.

Živi sa mužem i dvoje dece i kaže da su im izdaci za hranu najveća stavka, ali da ne misli da će ova mera imati veliki efekat na njihov kućni budžet, niti da će popraviti kvalitet života.

"Znamo svi šta doprinosi stabilizaciji budžeta, a to nisu ovakve kratkotrajne akcije", rekla je ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Od septembra do kraja oktobra, u više od 2.500 radnji širom Srbije građani mogu povoljnije da kupe prehrambene i hemijske proizvode iz više od 80 kategorija. Ova akcija nije, međutim, posledica tržišnih mehanizama, već, kako je predstavljeno na promociji, dogovora Vlade i trgovinskih lanaca.

Kako je premijer Srbije Miloš Vučević kazao, njihove cene biće niže od akcijskih i u proseku će biti jeftinije za 26,82 odsto.

Ocenio je da će domaćinstva kupovinom proizvoda koji su sniženi mesečno moći da uštede od 8.000 do 22.000 dinara.

"Ja verujem da postoje ljudi koji će moći nešto da uštede, možda ćemo moći i mi, ali to sve zavisi i od kvaliteta proizvoda koji su na listi", kaže Marija Rakić Šaranac iz Kragujevca.

Na spisku sniženih proizvoda su, između ostalog, mleko, jogurt, sir, jabuke, krompir, testenine, pileće meso, bezalkoholni napici, kafa, hrana i pelene za bebe, sredstva za higijenu i drugi proizvodi.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže za RSE da će akcija koja ima oročeno trajanje, imati isti takav i efekat.

"Verujem da su efekti ovakvih mera kratkoročni, nebitni i više pogodni za nekakve domene političkog kratkoročnog marketinga prema potrošačima koji ne razumeju, a rekao bih da je danas broj takvih ipak mali. Ljudi su potpuno svesni da sve manje mogu da kupuju za isti novac", kazao je Šoškić.

'Cene kao na Zapadu'

Sanja Mladenović živi u Norveškoj, ali često dolazi u Srbiju i kaže da je "šokirana cenama" u zemlji.

"Mi se često žalimo na cene u Norveškoj, ali onda odem u kupovinu u Srbiju i ostanem pod utiskom. Kako ovde ljudi preživljavaju?", priča za RSE Sanja Mladenović.

Kaže da su mnogi proizvodi u Srbiji znatno skuplji nego u Norveškoj.

"Evo na primer, cena pelena u Norveškoj je znatno, znatno niža. To važi i za kašice za bebe, vlažne maramice…", ističe.

Dodaje da je razlika i u tome što u tamošnjim marketima, često postoje akcije sniženja cena i preko 40 posto na sve vrste proizvoda i da su samim tim cene "i više nego prihvatljive".

"Ja mislim da je to veoma nefer, jer ovde su plate višestruko veće nego u Srbiji", smatra.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji u 2023. godini bile su na 96 odsto proseka Evropske unije (EU), pokazuju podaci Eurostata.

Cene u Srbiji najbliže su evropskom proseku u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana. Poređenja radi, pre početka inflatorne krize 2020. godine, cene hrane u Srbiji bile su dvadesetak procentnih poena niže od proseka EU.

Istovremeno, bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku Srbije u istoj godini bio je 46 odsto od proseka EU. Prema podacima Eurostata, prosečna plata u Srbiji bila je 53,6 odsto proseka EU.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić smatra da to "nije normalna situacija", posebno za zemlju koja je na tako niskom nivou privredne razvijenosti na kakvom je Srbija.

"Mi smo sada došli u paradoksalnu situaciju da kada iz Srbije odete na istok ili zapad Evrope, ili u region vi vidite da za isti novac u drugim zemljama možete da kupite više", dodaje.

Da nema velikih razlika između cena u EU i Srbiji, utisak je i Marije Rakić Šaranac iz Kragujevca.

Ona kaže da u proteklih šest godina ide na more u Grčku i da se ovog leta uverila da su se cene izjednačile. Kaže da više nema razloga da "pune gepek" hranom iz Srbije kada kreću na more, kao što su to ranije radili.

"Kupovina hrane tamo nije nikako uticala na naš budžet. Mislim da sada više nema neke velike razlike u tome da li letujete u Grčkoj ili letujete u Srbiji", kazala je ona.

Šta je uticalo na rast cena?

Julska inflacija je prema podacima Zavoda za statistiku iznosila 4,3 odsto, blagi rast u odnosu na mesec dana ranije. Prosečna godišnja inflacija je u 2023. iznosila je 12,1 odsto.

Ipak, najveći udar na cene dogodio se u periodu od 2021 do kraja 2023. godine, kada je ukupna inflacija bila oko 35 odsto. Uz to, treba imati u vidu da gotovo dve trećine potrošnje domaćinstva u Srbiji odlazi na hranu i troškove stanovanja – praktično na preživljavanje.

Prema mišljenju Dejana Šoškića, na rast cena najviše je uticalo "narušavanje principa slobodnog tržišta" koje bi, kaže, trebalo da bude najbolji lek za previsoke cene.

"Svako treba da bude slobodan da formira svoje cene, a dobra i jaka konkurencija bi trebalo upravo da utiče na to da se na tržištu proizvodi prodaju po nižoj ceni i da nude viši kvalitet", napominje on.

Drugi važan faktor koji je uticao na cene, kaže Šoškić, jeste "politika precenjenog dinara".

Po srednjem kursu Narodne banke Srbije, vrednosti evra u odnosu na dinar kreće se oko 117 od aprila 2019. godine

Šoškić objašnjava da ako inflacija u zemlji raste iz godine u godinu, a istovremeno je "fiksiran devizni kurs onda je jasno da za iznos od 50 ili 100 evra u zemljama sa višom inflacijom možete da kupite više proizvoda nego u Srbiji".

Koliko je efikasna takva socijalna politika?

Kada je krajem 2023. Vlada Srbije sprovela sličnu meru, tada pod parolom "Bolja cena", snižene su cene 36 proizvoda, uglavnom prehrambenih.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović kasnije je rekao da je to značajno doprinelo obaranju cena, a Republički zavod za statistiku saopštio da je ta akcija učestvovala u obaranju inflacije u tom periodu.

Dejan Šoškić i u ovom slučaju ukazuje da je reč samo o kratkoročnim efektima.

"Ukoliko vi ograničite neke cene, bilo prisilom, bilo dogovorom sa proizvođačima i trgovcima, bilo nekom administrativnom merom, to daje kratkoročni efekat koji se, ukoliko cilja one proizvode koji se inače prate kada se meri inflacija, onda može odraziti kratkoročno i na nivo inflacije", pojašnjava Šoškić.

Dodaje da suština inflacije nije da se trenutno i kratkoročno zamrznu neke cene ili utičete na njihov nivo.

"Suština borbe sa inflacijom jeste dovođenje ponude i tražnje u sklad i naravno obezbediti što je veći mogući rast ponude u odnosu na tražnju. To je ono što će oboriti cene", napominje.

Šta bi bile efikasne mere države?

Dejan Šoškić smatra da bi Vlada Srbije trebalo da se fokusira na to da obezbedi slobodnu tržišnu utakmicu u zemlji.

"Država treba da obezbedi fer uslove na tržištu, da obezbedi konkurenciju, da ispita da li su određeni distributivni, skladišni, uvozni kanali monopolizovani, kao što postoji dosta indicija da verovatno jesu", kaže.

Dodaje i da je za to važna i uloga države u upravljanju robnim rezervama.

"Dakle da u situaciji kada cene dramatično padaju, da kupuje viškove, a u situaciji kada cene dramatično rastu, da prodaje te viškove i da time stabilizuje tržišne okolnosti", kaže i napominje da postoje organi i institucije koje bi trebalo da se bave time.

"Antimonopolska komisija, institucije koje se bave zaštitom interesa potrošača, tržišne inspekcije i tako dalje", precizira Šoškić.

Dodaje da sve te institucije koje u Srbiji postoje, ali da "vrlo često ne rade svoj posao".

"One bi trebalo da rade stručno, nepristrasno, dakle ne u interesu nekog lobija ili političkih partija ili nekih dnevnopolitičkih poena, nego u interesu potrošača, a to je ono što mi se čini da se kod nas ne dešava redovno", smatra on.

Da li raste životni standard građana Srbije?

Predstavnici vlasti u Srbiji u više navrata su isticali rast prosečne zarade u Srbiji kao pokazatelj povećanja standarda.

"Da je zaista u pitanju neki ozbiljniji rast životnog standarda građana, mi ne bismo imali potrebe da razmišljamo uopšte na temu nekakvog limitiranja cena osnovnih životnih namirnica", smatra Dejan Šoškić.

Objašnjava da povećanje plata ne znači i rast životnog standarda, jer istovremeno i cene skaču.

"Pogledajte šta ste mogli pre deset godina da kupite u samoposlugama u Srbiji za 100 evra, a šta možete danas", dodaje Šoškić.

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije svakog meseca objavljuje podatke o prosečnoj i minimalnoj potrošačkoj korpi za tročlano domaćinstvo.

Prosečna potrošačka korpa za jun 2024. iznosila je 103.384 (883 evra), što je više od jedne prosečne plate u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u junu bila je 95.804 dinara (oko 818 evra).

Medijalna neto zarada za isti mesec iznosila je 74.185 dinara (634 evra), što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo manju zaradu do navedenog iznosa.

U posebno teškom položaju su penzioneri.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje saopštio je da je prosečna penzija u jun iznosila 45.719 dinara (390 evra).

To ne namiruje ni minimalnu potrošačku korpu koja je u istom mesecu bila 53.457 dinara (456 evra).

Saradnja na tekstu: Branko Vučković