Stotine hiljada ljudi u Srbiji na minimalcu: I hleb kupuju na akcijama

Pregovori vlasti i sindikata u Srbiji o minimalnoj ceni rada za sada su neuspešni, a oni koji primaju najnižu platu poručuju da su životna odricanja velika.

“Plate ni iz daleka ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, bez obzira da li primate minimalac ili nešto više od toga”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zorica Popadić iz Kraljeva na jugozapadu Srbije.

Prema zvaničnim podacima više od 350.000 zaposlenih u Srbiji prima neto minimalac od 32.000 dinara (272 evra) kao redovnu zaradu, a najmanje još toliko radnika ima neznatno veća primanja od minimalne mesečne zarade.

Zorica Popadić navodi da se sa tako malim zaradama teško preživljava.

“Odricanja su velika, počev od kupovine hrane pa do odmora. Uglavnom kupujem na akcijama, čak i osnovne namirnice – hleb, mleko, ulje i šećer. Meso kupujem sve ređe i sve manje. Uglavnom kupujem ono što je najprihvatljivije za džep”, kaže Popadić.

Pročitajte i ovo:

Srbija: Ministar finansija najavio novo povećanje plata i penzija

Država nudi 298 evra, sindikati traže 332 evra

Sindikati i vlasti u Srbiji su započeli tokom avgusta pregovore o novoj minimalnoj ceni rada za 2022. godinu, ali posle nekoliko sastanaka dogovor je izostao.

Predstavnici Vlade su izašli sa predlogom da minimalna cena rada naredne godine bude 35.012 dinara (oko 298 evra) na mesečnom nivou.

Međutim, sindikati traže da minimalna zarada naredne godine bude 39.000 dinara (oko 332 evra).

Situaciju dodatno usložnjava i zahtev udruženja poslodavaca, koji insistiraju da povećanje minimalca ne bude veće od šest odsto.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 24. avgusta da je načelno doneta odluka da će novi iznos minimalne zarade biti veći od 35.000 dinara, ali da ne deluje realno da u ovom trenutku može da dosegne 39.000 dinara koliko zahtevaju sindikati.

U izjavi za javni servis, Radio televiziju Srbije, ministar finansija Siniša Mali rekao je 30. avgusta da će 3. septembra biti održan sledeći sastanak, te da će prvi put minimalna zarada biti oko 300 evra. On je ocenio da je to “znak kontinuiteta koji imamo kao Vlada Republike Srbije”.

'Krpimo kraj sa krajem'

Među zaposlenima sa najnižim mesečnim primanjima je i radnik strane kompanije Zoran Miljković iz Kragujevca u centralnoj Srbiji.

Miljković smatra da nijedna minimalna mesečna zarada koja ne može da napuni minimalnu potrošačku korpu, kao što je sada slučaj, nije plata nego milostinja.

„Nezvanična ponuda da minimalac od januara 2022. godine bude 35.000 dinara je sramotna, jer se sa njom ne može normalno preživeti. Mi baš primamo platu koja je u visini te minimalne potrošačke korpe i mogu da kažem da je to jadno i bedno. To je katastrofa i obično krpljenje kraja s krajem. To nije život, to je životarenje”, kaže Miljković.

Poslodavcima ponuda 'prevelik zalogaj'

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković predlog vlasti od 35.000 dinara za mnoge poslodavce „prevelik zalogaj”.

„Veliki deo poslodavaca još uvek nije uspeo da se izbori sa zaostalim obavezama iz prošle godine”, rekao je Atanacković za RSE.

Po njegovom mišljenju situacija u privredi nije bila „tako zdrava” da bi se moglo razmišljati o ozbiljnom povećanju koje traže sindikati.

„Do minimalca od 35.000 dinara, ili bilo kog drugog iznosa, možemo stići samo pod uslovom da nam se prihvati povećanje troška i ako se država obaveže da će kroz smanjenje poreza, povećanje neoporezivog dela zarada i razne druge načine to da kompenzuje”, naveo je Atanacković.

Pročitajte i ovo:

Korona PDV u ime pomoći ugostiteljstvu u Srbiji

Sindikati traže izjednačavanje sa potrošačkom korpom

Sa druge strane, član pregovaračkog tima Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Zoran Ristić najavljuje da će taj sindikat insistirati da se minimalna zarada izjednači sa vrednošću minimalne potrošačke korpe koja će, prema procenama, krajem godine koštati oko 39.000 dinara (oko 332 evra).

„Nakon talasa poskupljenja i rasta troškova života, minimalna zarada trebalo bi da bude oko 40.000 dinara (340 evra)”, objasnio je za RSE Ristić.

On je ocenio i da to realan zahtev sindikata, tim pre što se, kako je naveo, predstavnici vlasti “hvale izvanrednim ekonomskim rezultatima”.

Pročitajte i ovo:

Fiskalni savet Srbije: Neselektivnu pomoć građanima treba trajno napustiti

Povoljni indikatori za povećanje minimalca

Ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević navela je u saopštenju 20. avgusta da će se u narednom periodu definisati održiva minimalna cena rada i da je izvesno da će ona biti veća nego što je bila prethodnih godina.

Ona je podsetila da minimalnu cenu rada definiše čitav niz indikatora koji ukazuju na socijalno-ekonomsko stanje u zemlji, od minimalne cene potrošačke korpe, trenda zarada, kretanja stope zaposlenosti, produktivnosti, do kretanja BDP.

„Dosadašnji povoljni indikatori ekonomskog napretka ukazuju da je moguće da se ta cena poveća, ali je suština da treba da bude održiva i stabilna i to nam je svima cilj”, navela je Kisić Tepavčević.

Kampanja 'Diži minimalac'

U Srbiji je u toku kampanju pod sloganom „Diži minimalac”, koju realizuje nevladina organizacija Centar za politike emancipacije (CPE) u saradnji sa sindikatima radnika.

U njoj se pozivaju svi građani, društveni pokreti i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe.

Ta kampanja je deo šireg projekta o najnižoj plati potrebnoj za život u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, koji je u aprilu pokrenula globalna mreža Clean Clothes Campaign (CCC), koja okuplja stotine sindikata i nevladinih organizacija širom sveta.

Pročitajte i ovo:

Oporavak srpske privrede zavisi od evropskog tržišta

Umesto plate za život, minimalac za preživljavanje

Aktivista Centra za politike emancipacije (CPE), Vladimir Simović objasnio je za RSE da bi na osnovu njihovih istraživanja i izvedenih računica „plata za život u Srbiji” trebalo da bude trostruko veća od sadašnje minimalne zarade.

„Plata za život u Srbiji bi trebalo da iznosi 98.000 dinara (835 evra). Plata za život predstavlja zaradu od koje radnik ili radnica i njihove porodice mogu zadovoljiti osnovne potrebe”, rekao je Simović.

Plata bi, kako je objasnio, trebalo da pokrije troškove hrane, odevanja, stanovanja, javnog prevoza, komunalnih i telekomunikacionih usluga, obrazovanja, zdravstvene zaštite, slobodnog vremena i učešća u kulturnom životu.

Takođe, dodao je, plata za život uključuje i malu štednju od 10 odsto koja služi za pokrivanje nepredviđenih troškova.

Sagovornik RSE je rekao i da umesto „plate za život”, Srbija ima minimalnu potrošačku korpu, čija je metodologija, kako je ocenio, višestruko problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i njihovih porodica.

“Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva”, istakao je Simović.

Ovakvo stanje je, po njegovom mišljenju, posledica politike direktnog privlačenja stranih investicija, koje se subvencionišu iz javnog budžeta, a privlače se, između ostalog, i niskim zaradama.

• Zašto Srbija nudi subvencije Folksvagenu?
• Kineska pravila u Srbiji: Fabrika kao 'zabranjeni' grad

„To je politika ne samo Srbije već cele jugoistočne Evrope, odnosno postsocijalističkih zemalja, koje se u privlačenju direktnih stranih investicija međusobno takmiče u snižavanju cene zarada i urušavanju radnih prava”, rekao je Simović.

On je ocenio i da je to “trka ka dnu”.

“Iz toga nema izlaza i prosperiteta već je to konstantno takmičenje u srozavanju zarada i radnih prava, u kome se radnici ʼna izvolteʼ nude stranim kompanijama za dramatičnu eksploataciju”.

Pročitajte i ovo:

Most: Koliko je fabrika Vučić 'doveo' u Srbiju?

Fenomen minimalne potrošačke korpe

Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić objasnio je za RSE da glavni izdatak – hrana i piće – iznosi 40 odsto minimalne potrošačke korpe.

“Pored nje, na komunalne usluge odlazi još 20 odsto prihoda, što znači da se samo na te dve kategorije potroši 60 odsto prihoda prosečnog domaćinstva”, rekao je Nikolić.

Pročitajte i ovo:

Ko je siromašniji - srpski ili bosanski radnik?

On je objasnio i da u preostalih 40 odsto treba uklopiti izdatke za odeću i obuću, zdravstvo, obrazovanje, prevoz, komunikacije, kulturu, rekreaciju, putovanja i ostalo.

„Minimalna potrošačka korpa formirana je na granici egzistencije i u njoj nema ničeg drugog osim hrane, pića i komunalnih usluga, što znači da minimalna zarada apsolutno već dugo vremena nije u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom” ocenio je Nikolić.

On je dodao i da nije siguran ni da li je 39.000 dinara (332 evra) dovoljno “da se svi generalno malo podignemo”.

Poređenja radi, minimalac u Hrvatskoj iznosi 435 evra. U bh. entitetu Republici Srpskoj iznosi 520 maraka (260 eura), a u Federaciji BiH 407 maraka (203.5 eura). Na Kosovu iznosi 170 evra, dok u Crnoj Gori trenutno minimalna zarada iznosi 222 eura, a od 1. oktobra ove godine biće 250 eura.