Tačna linija granice između Srbije i Hrvatske, više od dve decenije od raspada Jugoslavije, nije poznata. U pregovorima o 145 spornih kilometara duž reke Dunav, Srbija traži da granična linija bude povučena sredinom toka reke. Hrvatska, međutim, insistira da granica bude linija koja razdvaja katastarske opštine.
Suština spora je, međutim, u oko 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, u Srbiji, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj.
Slično je i sa druge strane - Srbija knjiži oko 3.000 hektara, koji se nalaze na hrvatskoj obali. Sporna područja protežu se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najveći kamen spoticanja su dva rečna ostrva Šarengradska ada i Vukovarska ada.
Međudržavna komisija za utvrđivanje ovog dela granice formirana je još 2001. godine, i do sada nije postigla nikakav rezultat. Vatroslav Vekarić, stručnjak za spoljnopolitičke odnose, za RSE kaže:
„Srbija smatra da granična linija treba da ide sredinom plovnog puta reke, dok Hrvatska insistira na uvažavanju katastarstarskih razgraničenja kojim bi se odstupalo od toka Dunava. Tu su stavovi poprilično udaljeni, oni se ne mogu rešiti tek tako. Tu je bilo nekih razgovora u bilateralnim kontaktima, koliko ja znam, gde se čak pominjalo da ukoliko se ne mogu dogovoriti da bi trebalo ići na međunarodnu arbiražu. Hrvatska je verovatno čekala da uđe u EU, očekujući da će joj biti lakše da rešava taj problem. Srbija se, opet po mom mišljenju, nije mnogo zalagala – verovatno je imala drugih prioriteta."
Upitan šta će biti u slučaju međunarodne arbitraže i u kom periodu bi se to pitanje moglo rešiti, Vekarić odgovara:
„To je spor koji bi mogao da ide pred Međunarodni sud pravde u Hagu, u krajnjoj liniji. Ono klasično međunarodno pravo u većoj meri da granična linija treba da ide sredinom plovnog puta je na strani Srbije. Međutim, realnosti su drugačije, katastarske podele su takve da tu bi verovatno trebalo da se naprave neke korekcije. Onda bi sud trebalo da preseče na neki način. Kako? Verovatno nekom sredinom - da s jedne strane uvaži ta klasična pravila Međunarodnog prava uz određenu korekciju u smislu prihvatanja određene realnosti. Katastarskog karaktera, tako da kažem“, smatra Vekarić.
Suština spora je, međutim, u oko 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, u Srbiji, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj.
Slično je i sa druge strane - Srbija knjiži oko 3.000 hektara, koji se nalaze na hrvatskoj obali. Sporna područja protežu se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najveći kamen spoticanja su dva rečna ostrva Šarengradska ada i Vukovarska ada.
Međudržavna komisija za utvrđivanje ovog dela granice formirana je još 2001. godine, i do sada nije postigla nikakav rezultat. Vatroslav Vekarić, stručnjak za spoljnopolitičke odnose, za RSE kaže:
„Srbija smatra da granična linija treba da ide sredinom plovnog puta reke, dok Hrvatska insistira na uvažavanju katastarstarskih razgraničenja kojim bi se odstupalo od toka Dunava. Tu su stavovi poprilično udaljeni, oni se ne mogu rešiti tek tako. Tu je bilo nekih razgovora u bilateralnim kontaktima, koliko ja znam, gde se čak pominjalo da ukoliko se ne mogu dogovoriti da bi trebalo ići na međunarodnu arbiražu. Hrvatska je verovatno čekala da uđe u EU, očekujući da će joj biti lakše da rešava taj problem. Srbija se, opet po mom mišljenju, nije mnogo zalagala – verovatno je imala drugih prioriteta."
Upitan šta će biti u slučaju međunarodne arbitraže i u kom periodu bi se to pitanje moglo rešiti, Vekarić odgovara:
„To je spor koji bi mogao da ide pred Međunarodni sud pravde u Hagu, u krajnjoj liniji. Ono klasično međunarodno pravo u većoj meri da granična linija treba da ide sredinom plovnog puta je na strani Srbije. Međutim, realnosti su drugačije, katastarske podele su takve da tu bi verovatno trebalo da se naprave neke korekcije. Onda bi sud trebalo da preseče na neki način. Kako? Verovatno nekom sredinom - da s jedne strane uvaži ta klasična pravila Međunarodnog prava uz određenu korekciju u smislu prihvatanja određene realnosti. Katastarskog karaktera, tako da kažem“, smatra Vekarić.
