Autor: Gresa Kraja
Tokom Drugog svetskog rata mnogi Albanci na Kosovu i Albaniji skrivali su i štitili progonjene Jevreje. Među njima je i porodica Reznići na Kosovu, koja je poznata po ulozi koju je odigrala u odbrani Jevreja od strane nacističkog režima. Za to je dobila i priznanje izraelske države.
Albanskom besom, čvrstim obećanjem koje se mora održati, Albanci su njima i njihovim porodicama obećali sigurnost.
Besu na ovaj način opisuje Yad Vashem, Uprava za obeležavanje sećanja na mučenike i junake holokausta, osnovana 1953. odredbom izraelskog parlamenta, u znak sećanja šest miliona ubijenih Jevreja od strane nacista tokom 1933- 1945. godine.
Predstavnici albansko-izraelskih organizacija kažu da besa nije samo individualni, već je institucionalni čin.
Xhangyle Ilijazi iz Udruženja prijatelja Kosovo-Izrael „Dr. Haim Abravanel“ govori o ulozi kosovskih Albanaca u zaštiti i skrivanju, ali i tokom njihovog putovanja prema Albaniji, zemlji koju su Jevreji, kako kaže, smatrali „obećanom zemljom“ za preživljavanje.
„Besa, kao albanska društvena pojava, glavni je uzrok koji je spasio Jevreje tokom Drugog svetskog rata. Besa je data Jevrejskim porodicama koje su prolazile kroz Kosovo da bi otišle za Albaniju, koja je tada bila obećana zemlja za njihovu zaštitu. Ovi Jevreji su dolazili iz različitih delova bivše Jugoslavije i Evrope. Ovo nije bilo samo pojedinačno angažovanje, već i institucionalno“, kaže Ilijazi za RSE.
Prevoz Jevreja sa Kosova u Albaniju je omogućen i uz pomoć lokalnih vlasti na Kosovu, koje su, kako kaže Ilijazi, izdavale faksifikovana identifikaciona dokumenta, a koja su kasnije bila upotrebljena prilikom prelaska granice.
„Jedan takav dokument otkriven je pre godinu dana u SAD-u. Dokument su izdale opštinske vlasti tog vremena u Uroševcu za porodicu Kolonomos iz Bitole, kojima je dato albansko ime i prezime“, kaže Ilijazi.
Prema Yad Vashemu, 1934. godine, američki ambasador u Albaniji Herman Bernstain napisao je da „nema ni traga od diskriminacije Jevreja u Albaniji, zato što je Albanija jedna od retkih oblasti današnje Evrope gde predrasude i verska mržnja ne postoje, iako su sami Albanci podeljeni u tri religije“.
Osim podataka o besi, Yad Vashem objašnjava da pojavom nacističkog režima, 1933., mnogi Jevreji su našli utočište u Albaniji.
Tačan broj nije poznat, ali različiti izvori govore da su od 600 – 1.800 jevrejskih izbeglica iz Nemačke, Austrije, Grčke i Jugoslavije otišli za Albaniju, uz nadu da će odatle otići za Izrael ili u neko drugo mesto.
„Posle nemačke invazije 1943, albansko stanovništvo se vanrednim aktom nije složilo sa naredbom da preda Jevreje koji su živeli unutar njihovih granica“, navodi se na zvaničnoj stranici Yad Vashema.
Na Kosovu trenutno živi 56 Jevreja, u Prizrenu. Njihov predstavnik Votim Demiri iz Jevrejske zajednice Kosova, kaže da iako su oni mala zajednica, njihove aktivnosti su brojne.
„Ovih 56 Jevreja povezani su sa različitim jevrejskim organizacijama u regionu, obavljaju sastanke. Čak će i jevrejska religija, predlaganjem novog zakona, postati zvanična religija na Kosovu“, kaže Demiri.
On dodaje i činjenicu da je na albanskim prostorima bio najveći broj Jevreja nakon Drugog svetskog rata bio, nego sto ih je bilo pre rata. Demiri naglašva i međuversku toleranciju koja je uvek bila prisutna.
„Albanske teritorije Kosova i Albanije su poznate kao teritorije u kojima je broj Jevreja u vreme Holokausta povećan. To su bili jedini prostori u Evropi na kojima je broj Jevreja povećan. Da nije bilo tolerancije, razumevanja, suživota, ne bi smo mogli o tome da govorimo“, kaže Demiri.
Izrael još uvek nije priznao nezavisnost Kosova i građani Kosova ne mogu putovati za Izrael bez vize.
U Prištini je 2013. otkrivena i spomen-ploča u znak sećanja na Jevreje sa Kosova koji su ubijeni u Holokaustu, na mestu gde je do 1963. stajala poslednja Sinagoga - ispred Vlade i Parlamenta Kosova.
„Nard Kosova ih nikada neće zaboraviti”, napisano je na ploči na albanskom, engleskom, hebrejskom i srpskom jeziku.
