Splet proceduralnih razloga na jednoj strani i opstrukcija haškog procesa od strane Vojislava Šešelja, uticali su da haški proces protiv njega traje 11 godina. U izjavi za RSE zaključila je to predstavnica Tribunala Magdalena Spalinska, a nakon što je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Srbije Rasim Ljajić, nazvao proces protiv Šešelja “velikim skandalom”.
Navodeći da je nedopustivo da suđenje traje tako dugo, Lajić je podvukao da niko, niti glavni tužilac Serž Bramerc niti haške sudije, za to nemaju opravdanje. “Ovo je apsolutno jedna negativna legitimacija za Tribunal”, kazao je Ljajić.
Magdalena Spalinska podseća na niz problema koji su se pojavili u procesu od početka suđenja novembra 2007. godine.
Spalinska: Mislim da je važno da se razume da su postupci u Tribunalu izuzetno kompleksni i uključuju optužbe za veoma ozbiljne zločine, često u velikim geografskim područjima, pokrivaju nekoliko godina i tiču se velikog broja žrtava. To je uopšteno, ali što se tiče suđenja Šešelju, u pitanju je složenost proceduralnih postupaka. Neki od njih su rezultat Šešeljeve odluke da sam sebe zastupa. Ova odluka je na primer iziskivala da svi dokumenti treba da budu prevedeni na jezik koji on razume i potreba za prevodom iziskuje vreme. Osim toga, suđenje je bilo podvrgnuto određenom broju nepredviđenih proceduralnih pitanja koja su uzrokovala da suđenje traje duže nego što je očekivano. Mogu da navedem nekoliko primera. Na primer tokom pretkrivičnog
postupka pitanje samozastupanja. Žalbeno veće je prihvatilo Šešeljevu žalbu dva puta u vezi sa ovim pravom, i na primer u odluci iz oktobra 2006. takođe je izdalo generalno saopštenje, u kojem je naglasilo između ostalog Šešeljevo ponašanje u pretkrivičnom postupku. Veće za apelaciju je takođe ukazalo na određene elemente, zloupotrebu i kršenje pravila procedure sa njegove strane, otkrivanje imena zaštićenih svedoka, zastrašivanje potencijalnih svedoka, otkrivanje poverljivih materijala i tako dalje. I naravno kada je proces započet, došlo je do prekida koji je bio uzrokovan Šešeljevim štrajkom glađu. I konačno, proces nije napredovao skoro čitavu 2009. godinu zbog optužbi za ometanje svedoka. Takođe tu su i drugi faktori koji su uticali, a odnose se na odgovarajuću zdravstvenu negu optuženom.
Spalinska: Ovaj pitanje su takođe razmotrile sudije Tribunala, Žalbeno veće, koje je iznelo svoje mišljenje. Na primer februara 2010. godine Veće je zaključilo da je međunarodno i evropsko procesno pravo jasno utvrdilo da nema unapred predviđenog vremenskog limita, zbog nepredviđenog zakašnjenja. Takođe je zaključilo da u slučaju ekstremno komplikovanih slučajeva, onih koji uključuju veliki broj svedoka, dokaza i tako dalje, produženje ove mere ne znači njenu zloupotrebu.
Spalinska: Ne, ovo nije slučaj rekorder. Bilo je i drugih optuženika koji su bili u tako dugo u pritvoru zbog kompleksnosti slučaja. Ja nemam podatke ovde, ali Šešelj nije rekorder.
Spalinska: Možda se sećate, po planu suđenja iz aprila pominjan je oktobar ove godine. U julu gospodin Šešelj je tražio izuzeće sudije Harhofa iz sudskog veća u ovom postupku. To je odboreno. Sada imamo situaciju, da imamo formirano novo veće za ovaj slučaj. U ovom trenutku ono odlučuje i diskutuje o narednom koraku u ovom slučaju.
Navodeći da je nedopustivo da suđenje traje tako dugo, Lajić je podvukao da niko, niti glavni tužilac Serž Bramerc niti haške sudije, za to nemaju opravdanje. “Ovo je apsolutno jedna negativna legitimacija za Tribunal”, kazao je Ljajić.
Magdalena Spalinska podseća na niz problema koji su se pojavili u procesu od početka suđenja novembra 2007. godine.
Spalinska: Mislim da je važno da se razume da su postupci u Tribunalu izuzetno kompleksni i uključuju optužbe za veoma ozbiljne zločine, često u velikim geografskim područjima, pokrivaju nekoliko godina i tiču se velikog broja žrtava. To je uopšteno, ali što se tiče suđenja Šešelju, u pitanju je složenost proceduralnih postupaka. Neki od njih su rezultat Šešeljeve odluke da sam sebe zastupa. Ova odluka je na primer iziskivala da svi dokumenti treba da budu prevedeni na jezik koji on razume i potreba za prevodom iziskuje vreme. Osim toga, suđenje je bilo podvrgnuto određenom broju nepredviđenih proceduralnih pitanja koja su uzrokovala da suđenje traje duže nego što je očekivano. Mogu da navedem nekoliko primera. Na primer tokom pretkrivičnog
O suđenju Šešelju
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Vojislava Šešelja januara 2003. godine. Lider Srpske radikalne partije i nekadašnji potpredsednik srpske vlade optužen za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Tribunalu se dobrovoljno predao februara iste godine, od kada je u pritvoru.
RSE: Ovo nije prvi put da se, posebno u Srbiji, naglašava da se u slučaju Vojislava Šešelja u Hagu krše njegova ljudska prava. Razumete li tu vrstu kritika?
Spalinska: Ovaj pitanje su takođe razmotrile sudije Tribunala, Žalbeno veće, koje je iznelo svoje mišljenje. Na primer februara 2010. godine Veće je zaključilo da je međunarodno i evropsko procesno pravo jasno utvrdilo da nema unapred predviđenog vremenskog limita, zbog nepredviđenog zakašnjenja. Takođe je zaključilo da u slučaju ekstremno komplikovanih slučajeva, onih koji uključuju veliki broj svedoka, dokaza i tako dalje, produženje ove mere ne znači njenu zloupotrebu.
RSE: Da li je Šešelj rekorder po vremenu provedenom u pritvoru, a u praksi Haškog tribunala?
Spalinska: Ne, ovo nije slučaj rekorder. Bilo je i drugih optuženika koji su bili u tako dugo u pritvoru zbog kompleksnosti slučaja. Ja nemam podatke ovde, ali Šešelj nije rekorder.
RSE: Kada bismo mogli očekivati kraj suđenja Vojislavu Šešelju?
Spalinska: Možda se sećate, po planu suđenja iz aprila pominjan je oktobar ove godine. U julu gospodin Šešelj je tražio izuzeće sudije Harhofa iz sudskog veća u ovom postupku. To je odboreno. Sada imamo situaciju, da imamo formirano novo veće za ovaj slučaj. U ovom trenutku ono odlučuje i diskutuje o narednom koraku u ovom slučaju.
