Zašto proces Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom traje punih deset godina i još nema presude? Ovo pitanje postavljeno je u javnosti nekoliko puta, uglavnom od strane njegovih sledbenika ali ove nedelje se dogodilo prvi put da je sa najvišeg mesta u Haškom tribunalu izrečena kritika zbog toga. Tužilac Serž Bramerc je u Vašingtonu na jednoj akademskoj debati rekao da to nije primer kako međunarodna pravda treba da deluje. Uz to, i sam Šešelj koji je bio simbol one Srbije koja je sa kokardama išla na ratišta sa ciljem stvaranja Velike Srbije sa granicama Karlovac- Karlobag-Virovitica ili tako nekako, suđenje u Hagu je pretvarao u farsu, po cenu sopstvene štete.
Šešelj se predao 2003. godine uoči atentata na premijera Zorana Đinđića. Optužnica protiv njega je podignuta tek 2007, četiri godine nakon dolaska u Hag i menjana je tokom suđenja nekolio puta. Šešelju se sudi za progone po političkoj, verskoj, rasnoj osnovi, deportacije, ubistva, mučenja, razaranja, pljačke i u Hrvatskoj i u BiH i u samoj Srbiji. Završne reči su izrečene još u martu 2012. godine i do danas nema presude.
Pristalice Šešelja na skupu Srpske radikalne stranke - iz arhive
U Haškom sudu ne žele da komentarišu Bramercovu kritiku, ali portparolka Magdalena Spalinska je za RSE rekla da su specifične optužnice pred Haškim tribunalom „obuhvataju veća geografska područja, duže vremenske periode kao i mnogo navodnih zločina sa stotinama ako ne i hiljadama žrtava, što je slučaj i sa predmetom Vojislava Šešelja. Osim toga, moramo imati na umu da postoje određeni faktori koji mogu uticati na dužinu postupka a koji se ne mogu kontrolisati, kao što je zdravstveno stanje optuženog. I na kraju, skrenula bih pažnju da je postupak bio prekinut 11 meseci na zahtev Tužilaštva zbog zastrašivanja većeg broja njihovih svedoka“, kaže portparolka Magdalena Spalinska.
Nataša Kandić iz REKOM-a međutim, bez obzira na neke objektivne okolnosti koje su uticale na dužinu procesa, uključujući i samo ponašanje optuženog, ipak kaže:
„U odnosu na presude koje su izricane drugim optuženima, stoji ozbiljna primedba da traje predugo, da se predugo čeka na presudu. Ako uporedimo kako je brzo i efikasno došlo do presude optuženim generalima Gotovini i Markaču, onda se postavlja pitanje kako toliko traje i zakazivanje presude, a ne samo suđenje Šešelju.“
Zalutali sa predmetom
Vesna Teršelić iz hrvatske nevladine organizacije Dokumenta koja se bavi suočavanjem sa prošlošću, reagovala je vrlo uzdržano:
„Naravno da je on kao jedan od aktera, optuženi odugovlačio je proces, ali treba sagledati odgovornost svih za tako dug pritvor. Neprihvatljivo dug pritvor."
Na pitanje da li ju je iznenadila Bramercova kritika, Vesna Teršelić je pomalo rezignirano odgovorila: “Ništa od strane Međunarodnog kaznenog suda me više ne iznenađuje.“
Advokat Srđa Popović kaže da je sama optužnica, po svemu sudeći, na staklenim nogama:
„Ja smatram da su oni zalutali sa tim predmetom. A sa druge strane, Šešelj je stupio u rat sa njima. Ja sam njega svojevremeno branio, ja znam kako se on ponaša u takvim situacijama. Potpuno iracionalno, hajdučki, protiv sebe. I on jeste velikim delom i klovn.“
Podsećamo na neke od skandaloznih istupa Vojislava Šešelja u sudnici zbog čega je tri puta osuđivan za nepoštovanje suda, što je takođe dovelo do odugovlačenja procesa.
Malobrojne Šešeljeve pristalice koje nisu uspele da pređu izborni cenzus, ne odriču se teze da Šešelja drže podalje od Srbije iz političkih razloga.
„Deset godina traje zato što je trebalo da na taj način Šešelj bude odstranjen sa političke scene Republike Srbije,“ kaže Zoran Krasić, potpredsednik radikala i vođa tima koji pomaže Šešelju u odbrani, tvrdeći da postoji politički strah u Haškom tribunalu.
Na pitanje od čega strah, Krasić kaže: „Od Vojisava Šešelja, od njegovih politčkih stavova, zbog činjenice da narod sluša šta on poručuje“. Na primedbu da Šešeljeva stranka nije prošla ni cenzus, Krasić odgovara: “Izborna volja građana se menja, gospođo, znate.“
Nataša Kandić smatra da bi Šešeljev povratak u Srbiju bio medijski zanimljiv dan-dva, a politički značajan jedino ako bi krenuo u otkrivanje uloge sadašnjih čelnika u prljavim ratnim poslovima u 90-im godinama „kao što je sada nedavno rekao o predsedniku Srbije da, ako je on odgovoran za ratne zločine, onda se to odnosi i na Tomislava Nikolića koji je sve vreme bio sa njim.“
Znači, jedino ako otvori pitanje prošlosti, šta je radio on i Srpska radikalna stranka, može imati nekog efekta na političku scenu Srbije, kaže Kandićeva dodajući da ne veruje da će on to i učiniti.
Šta će biti sa optužnicom protiv Vojilsava Šešelja, čuće se, kako je najavljeno u oktobru ove godine. A onda, verovatno, slede dalja pitanja.
