Tri su godine prošle od kako je na krajnjem jugozapadu Srbije, u Priboju, jednoj od najsiromašnijih opština u zemlji, otvorena slobodna privredna zona. Odlukom državne vlasti, ovaj gradić na tromeđi između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, dobio je zonu u kojoj kompanije posluju pod povoljnim uslovima. Drugim rečima, pod bitno lakšim uslovima izvoze robu i uvoze sirovine za proizvodnju.
"Trista radnika je ovde zaposleno. Pa i nije malo. Trista radnika puta četiri člana porodice. To je za Priboj itekako važno", priča Mile Vitor, dodajući da on jedini radi, te da cela porodica zavisi od njegovih primanja.
"Sreća što je u Priboju otvorena ova Slobodna zona jer su svi radnici koji su ostali bez posla u FAP-u i Polisteru bili na Zavodu za zapošljavanje i mnogi od njih su našli posao u nekoj od firmi u Slobodnoj zoni", podvlači Vitor, koji se u španskoj firmi Refisa-Balkan bavi proizvodnjom plastičnih komponenti za šinska vozila.
Zoran Marković, direktor i suvlasnik Refisa Balkan, koja zapošljava oko 50 radnika, ističe da su svi zaposleni iz Priboja. U ovoj firmi osnovan je i sindikat, a zarade su znatno iznad proseka opštine.
"Suština je u tome da svi zaposleni poznaju svoj posao, da su odgovorni, savesni. Onda smo i mi korektni. U pregovorima smo sa Simensom da za njih radimo neke pozicije, a onda će nam trebati i veći prostor i više zaposlenih", ističe Marković.
Pribojska Slobodna zona uspostavljena je upravo na prostoru nekadašnjeg pogona preduzeća Fabrika automobila Priboj (FAP). Zvanično tu danas radi 350 radnika.
Broj stanovnika između dva popisa smanjen je za oko 4.000 ljudi
U nekada bogatoj opštini koja je propadanjem FAP-a postala sinonim za siromaštvo, broj stanovnika između dva popisa smanjen je za oko 4.000 ljudi, na posao čeka oko 5.000 osoba, pa je svako novo radno mesto u gradu na reci Lim zlata vredno.
Mesečni prihodi opštine otvaranjem Slobodne zone uvećani su za, na godišnjem nivou, oko 100 miliona dinara (oko 850.000 evra) pojašnjava predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović.
"To je šansa da pripremamo uslove za nove investitore. Očekujemo naredne godine još 450 do 500 novih radnih mesta, ne računajući pregovore koje već imamo sa više ozbiljnih investitora", navodi Rvović.
Inače, pribojska Slobodna zona osnovana je pošto je država FAP oslobodila duga od 100 miliona evra i deo imovine tog nekadašnjeg jugoslovenskog privrednog giganta, bez naknade, prenela u vlasništvo lokalnoj samoupravi sa ciljem osnivanja zone. U njoj funkcioniše ukupno sedam kompanija iz SAD, Turske, Španije, Holandije, Bosne i Hercegovine.
Pribojac Enes Duković kaže da je razmišljao da napustiti rodni grad i ode u inostranstvo, ali je dobio posao u turskoj kompaniji Flex academy, koja je u Slobodnoj zoni pokrenula proizvodnju creva, čeličnih cevi i šupljih profila.
"Zahvaljujući ovoj turskoj firmi ostao sam ovde. Radim kao operater na fleks mašinama, tako da sam zadovoljan", kaže Duković.
Veliki broj mladih ljudi ovde je našlo zaposlenje, pa se u gradu oseća drugačija atmosfera, kaže Amela Spahić, koja radi u istoj kompaniji kao i Duković.
"Sreća da je ova fabrika proradila i da je dosta mladih počelo da radi. I u Priboju se oseća da je nekako življe", kaže ona.
U Srbiji postoji četrnaest slobodnih zona gde posluje 79 domaćih i stranih firmi u kojima je zaposleno oko 28 400 radnika. Najstarije slobodne zone su u Pirotu, na jugoistoku zemlje, i u Subotici, na njenom krajnjem severu.
Vidak Tomić, šef odseka za kontrolu, nadzor, razvoj i promociju slobodnih zona u Upravi za slobodne zone pri Ministarstvu finansija Vlade Srbije za Radio Slobodna Evropa je rekao da su prema dosadašnjim pokazeteljima strane kompanije vrlo zainteresovane za otvaranje pogona u gradu na tromeđi.
"Strateški Slobodna zona Priboj je vrlo interesantna imajući u vidu da se nalazi između tri države. Kompanije koje su došle i potpisale ugovor da rade u režimu slobodne zone investirale su u rekonstrukciju postojećih objekata i novu opremu od dva miliona i 300.000 evra, zaposleno je preko 300 ljudi. To je za Priboj jako bitno", kaže Tomić.
On dodaje da je prošle godine ukupan promet svih slobodnih zona u Srbiji bio pet milijardi evra.
"Od toga je proizvodnje bilo u vrednosti od 2,5 milijardi evra, a od ukupne vrednosti proizvodnje 2,2 milijarde evra je otišlo u izvoz, što pokazuje da slobodne zone kao instrument za privlačenje stranih investicija direktno utiču i na povećanje budžeta Republike Srbije", pojašnjava.
Vidak dodaje da su sve Slobodne zone na svoj način uspešne.
"Ako posmatramo ekonomske pokazetelje koje prati Uprava za slobodne zone iz godine u godinu, kao što je vrednost ostvarenog prometa, vrednost proizvodnje, investicija, izvoz, po tim podacima najuspešnija je Slobodna zona u Kragujevcu. Ali je isto tako činjenica da vrednost proizvodnje u Fijatu iz godine u godinu opada u proseku za nekih 10 posto. Ali zahvaljujući novim investicijama, povećanju izvoza u drugim zonama, pre svega mislim na Slobodne zone u Subotici i Pirotu, naši ukupni rezultati, bez obzira na pad 'Fijata', beleže rast prosečno za oko 3,5 posto godišnje", zaključuje Vidak.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će doći do uvođenja novi poreskih pogodnosti za rad u slobodnim zonama, kao što je ukidanje poreza na dobit pravnih lica, Tomić ističe da je takva mogućnost još neizvesna.
Facebook Forum