Skupština Kosova je u sredu, sa 89 glasova za, 22 protiv i dva suzdržana, u prvom čitanju usvojila nacrt zakona o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU o misiji EU za vladavinu zakona. Njime se predviđa formiranje specijalnog suda za ratne zločine koji bi procesuirao navode iz istrage o trgovini ljudskim organima iz izveštaja Dika Martija.
Odluku Skupštine Kosova pozdravila je Američka ambasada u Prištini koja je u svom saopštenju navela, između ostalog, da je ovo "najvažniji korak ka osnivanju kosovskog suda koji će biti u stanju da na kredibilan način razreši ozbiljne navode iz izveštaja Saveta Evrope iz 2010. godine."
Na početku sednice, Demokratska partija Kosova je iznela i predlog o osnivanju fonda za zaštitu onih kojima će se suditi na tom sudu.
Premijer Hashim Thaci ponovio je da zahtev medjunarodne zajednice o osnivanju specijalnog suda koji će se baviti istragom navoda iz izveštaja Dika Martija, predstavlja nepravdu i najveću uvredu za državu i gradjane Kosova. On je kazao da se od Kosova traži da izglasa nove zakone pa čak i da izmeni Ustav, samo kako bi se formirao ovaj sud.
„Ovo je veoma teško i predstavljaće teret našoj savesti dok smo živi. Ali naša savest će ostati ukaljana ukoliko adekvatno ne odgovorimo zahtevu SAD i EU o osnivanju specijalnog suda gde će se tretirati navodi iz izveštaja Dika Martija“, kazao je kosovski premijer, dodajući da, kako bi Kosovo nastavilo put integracija, potrebno je proći ovaj nepravedni izazov.
„Danas nemamo puno opcija. Zapravo, samo je jedna, a to je da u uskoj saradnji sa SAD i EU formiramo ovaj specijalni sud, koji će biti pod jurisdikcijom Kosova, sa dva sedišta, na Kosovu i van Kosova gde će se odvijati osetljivi postupci kao što je svedočenje zaštićenih svedoka. Ovo je jedina opcija koja je veoma teška, ali će nam omogućiti da sud funkcioniše po zakonima Kosova“, kazao je Thaci, naglašavajući da bi neuspeh formiranja suda doveo do toga da SB UN formiraju sud.
Adem Grabovci, šef parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova, kazao je da ova partija veruje u čistu, pravednu i oslobodilačku borbu OVK-a, te da je sigurno da će se to i dokazati.
„Sigurni smo da ćemo dokazati čistu borbu OVK-a i iz tog razloga podržavamo formiranje ovog suda“, kazao je Grabovci.
Ismet Beqiri, šef parlamentarne grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova, kazao je da je opcija formiranja tribunala od SB UN mnogo gora i štetnija, te s toga, Skupština mora preuzeti odgovornost i glasati za nacrt zakona o medjunarodnom sporazumu Kosova i EU.
„Odlučili smo da glasamo za ratifikaciju medjunarodnog sporazuma, kao i za nacrt zakona o mandatu misije EU na Kosovu“, kazao je Beqiri.
I Ardian Gjini iz Alijanse za budućnost Kosova je kazao da je izglasavanje zakona za dobrobit Kosova i za imidž Kosova.
Glauk Konjufca iz pokreta Samoopredeljenje je, medjutim, kazao da je ovaj pokret protiv osnivanja suda, navodeći da su zločini koje je Srbija počinila nad Albancima na Kosovu bili najgori mogući, sa sistematskim, državnim i genocidnim karakterom, a za sve, kako je rekao, monstruozme zločine, Srbija nije zasluženo kažnjena.
„Dok se Kosovu i OVK posvećuje specijalni sud za navodne zločine, u Srbiji je u toku iskopavanje tela 300 Albanaca prekrivenih asfaltom...Od 1999. Kosovo je trebalo Srbiji pripremiti najmanje 150.000 tužbi - 12.000 za ubistvo nevinih gradjana Kosova, 20.000 za seksualno zlostavljanje, 120.000 za uništavanje imovine i ostale za ekonomske zločine i maltretiranja. Upravo zbog toga što Kosovo to nije poduzelo, medjunarodna zajednica ima za prioritet sada jedan sud koji predstavlja zahtev Srbije“, kazao je Konjufca, i dodao da će Samoopredeljenje predstaviti alternativnu rezoluciju koja zahteva sud za Srbiju.
A Petar Miletić ispred srpske zajednice kazao je da na osnivanje suda ne gleda kao na nešto što je upereno protiv Kosova, niti protiv Albanaca, pa čak ni protiv OVK-a, već protiv pojedinaca koji su počini zločine.
„Nema prosperiteta Kosova ali ni regiona dok se zločini koji opterećuju naše društvo ne individualizuju i prestanu da budu sredstvo manipulacije. Zločina je na Kosovu bilo, i to na sve strane, previše i nepotrebno. Kao što žrtve imaju imena i prezimena, tako i oni koji su počinili zločina imaju imena i prezimena. U ime pomirenja medju narodima, ova imena moraju postati javna. Iz svega ovoga moramo izvući dve koristi – da pravda bude zadovoljna, što je prioritet, i da preventivno delujemo da se zločini nikada ne ponove“, kazao je Miletić.
Za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine, potrebno je 80 od 120 glasova u Skupštini Kosova.
Odluku Skupštine Kosova pozdravila je Američka ambasada u Prištini koja je u svom saopštenju navela, između ostalog, da je ovo "najvažniji korak ka osnivanju kosovskog suda koji će biti u stanju da na kredibilan način razreši ozbiljne navode iz izveštaja Saveta Evrope iz 2010. godine."
Na početku sednice, Demokratska partija Kosova je iznela i predlog o osnivanju fonda za zaštitu onih kojima će se suditi na tom sudu.
Premijer Hashim Thaci ponovio je da zahtev medjunarodne zajednice o osnivanju specijalnog suda koji će se baviti istragom navoda iz izveštaja Dika Martija, predstavlja nepravdu i najveću uvredu za državu i gradjane Kosova. On je kazao da se od Kosova traži da izglasa nove zakone pa čak i da izmeni Ustav, samo kako bi se formirao ovaj sud.
„Ovo je veoma teško i predstavljaće teret našoj savesti dok smo živi. Ali naša savest će ostati ukaljana ukoliko adekvatno ne odgovorimo zahtevu SAD i EU o osnivanju specijalnog suda gde će se tretirati navodi iz izveštaja Dika Martija“, kazao je kosovski premijer, dodajući da, kako bi Kosovo nastavilo put integracija, potrebno je proći ovaj nepravedni izazov.
„Danas nemamo puno opcija. Zapravo, samo je jedna, a to je da u uskoj saradnji sa SAD i EU formiramo ovaj specijalni sud, koji će biti pod jurisdikcijom Kosova, sa dva sedišta, na Kosovu i van Kosova gde će se odvijati osetljivi postupci kao što je svedočenje zaštićenih svedoka. Ovo je jedina opcija koja je veoma teška, ali će nam omogućiti da sud funkcioniše po zakonima Kosova“, kazao je Thaci, naglašavajući da bi neuspeh formiranja suda doveo do toga da SB UN formiraju sud.
Adem Grabovci, šef parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova, kazao je da ova partija veruje u čistu, pravednu i oslobodilačku borbu OVK-a, te da je sigurno da će se to i dokazati.
„Sigurni smo da ćemo dokazati čistu borbu OVK-a i iz tog razloga podržavamo formiranje ovog suda“, kazao je Grabovci.
Ismet Beqiri, šef parlamentarne grupe opozicionog Demokratskog saveza Kosova, kazao je da je opcija formiranja tribunala od SB UN mnogo gora i štetnija, te s toga, Skupština mora preuzeti odgovornost i glasati za nacrt zakona o medjunarodnom sporazumu Kosova i EU.
„Odlučili smo da glasamo za ratifikaciju medjunarodnog sporazuma, kao i za nacrt zakona o mandatu misije EU na Kosovu“, kazao je Beqiri.
I Ardian Gjini iz Alijanse za budućnost Kosova je kazao da je izglasavanje zakona za dobrobit Kosova i za imidž Kosova.
Glauk Konjufca iz pokreta Samoopredeljenje je, medjutim, kazao da je ovaj pokret protiv osnivanja suda, navodeći da su zločini koje je Srbija počinila nad Albancima na Kosovu bili najgori mogući, sa sistematskim, državnim i genocidnim karakterom, a za sve, kako je rekao, monstruozme zločine, Srbija nije zasluženo kažnjena.
„Dok se Kosovu i OVK posvećuje specijalni sud za navodne zločine, u Srbiji je u toku iskopavanje tela 300 Albanaca prekrivenih asfaltom...Od 1999. Kosovo je trebalo Srbiji pripremiti najmanje 150.000 tužbi - 12.000 za ubistvo nevinih gradjana Kosova, 20.000 za seksualno zlostavljanje, 120.000 za uništavanje imovine i ostale za ekonomske zločine i maltretiranja. Upravo zbog toga što Kosovo to nije poduzelo, medjunarodna zajednica ima za prioritet sada jedan sud koji predstavlja zahtev Srbije“, kazao je Konjufca, i dodao da će Samoopredeljenje predstaviti alternativnu rezoluciju koja zahteva sud za Srbiju.
A Petar Miletić ispred srpske zajednice kazao je da na osnivanje suda ne gleda kao na nešto što je upereno protiv Kosova, niti protiv Albanaca, pa čak ni protiv OVK-a, već protiv pojedinaca koji su počini zločine.
„Nema prosperiteta Kosova ali ni regiona dok se zločini koji opterećuju naše društvo ne individualizuju i prestanu da budu sredstvo manipulacije. Zločina je na Kosovu bilo, i to na sve strane, previše i nepotrebno. Kao što žrtve imaju imena i prezimena, tako i oni koji su počinili zločina imaju imena i prezimena. U ime pomirenja medju narodima, ova imena moraju postati javna. Iz svega ovoga moramo izvući dve koristi – da pravda bude zadovoljna, što je prioritet, i da preventivno delujemo da se zločini nikada ne ponove“, kazao je Miletić.
Za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine, potrebno je 80 od 120 glasova u Skupštini Kosova.
