Nedostatak transparentnosti i polaganje računa u pravosuđu dovelo je do toga da je poverenje u ovu instituciju na niskom nivou. Ali, ništa bolje nije ni kod tužilaštva, rečeno je na debati Kosovskog instituta za pravosuđe na temu "Polaganje računa u vezi rada pravosudnog sistema".
Betim Musliu iz Kosovskog instituta za pravosuđe, kaže da i u kosovskom pravosuđu i u tužilaštvu ima problema oko pružanja odgovornosti za rad, te da postojeći zakoni ne doprinose dovoljno njihovoj nezavisnosti.
"Ovo se dešava zato što kontrolni mehanizmi za rad tužioca i sudija nisu stvoreni kako treba, i posle njihovog formiranja, nisu bili efikasni i efektivni za osiguravanje odgovornosti rada tužioca i sudija. Stvoreni su mehanizmi koji funkcionišu, ali koji još uvek nisu na potrebnom nivou za pružanje odgovornosti na njihov rad, zato što do sada još ni jednom nismo videli da je neki sudija ili tužilac udaljen s posla zbog njihovog slabog učinka u radu", kazao je Musliu.
Valdete Daka iz Kosovskog sudskog saveta, međutim smatra da je rad tužilaca i sudija na zadovoljavajućem nivou, te je potvrdila da je zbog nedostatka rezultata, nakon procene odgovarajućih komisija, bilo onih koji su udaljeni s posla.
"Disciplinska komisija je izrekla mnoge disciplinske mere za tzv. nepristojno ponašanje na osnovu etičkog kodeksa za sudije, a i pored onoga što je rečeno da niko nije otpušten, nakon prve procene urađene posle tri godine, jedan sudija je udaljen zbog slabog profesionalnog učinka", kazala je Daka.
S druge strane, poslanica Skupštine Kosova Albulena Haxhiu iz Samoopredeljenja, rekla je da je način na koji funkcioniše pravosudni sistem za žaljenje. Ona je zatražila da pravosudni sistem pre svega o radu izveštava Skupštinu.
"Svaka institucija nekome treba da polaže računa, a u ovom slučaju ako ne Skupštini, kome onda? To ne treba da se shvati kao mešanje u posao zato što građani moraju biti informisani o odlukama ili o delovanju Sudskog saveta, naročito što svakog dana čujemo da je ova institucija zatvorena prema civilnom društvu, građanima i medijima uopšte", kazala je Haxhiu.
Tome se medjutim usprotivila Valdete Daka iz Sudskog saveta kao i predstavnici civilnog društva.
Arton Demehasaj iz organizacije Cohu, kazao je da ukoliko pravosudje i tužilaštvo izveštava Skupštini, može doći do političih uticaja.
"Polaganja računa treba biti, ali van sistema, jer ako je to Skupština, može doći do političkih uticaja,i onda automatski Skupština utiče na rad pravosudja što je mnogo veći rizik", kazao je Demehasaj.
Inače, mehanizam performansa rada i onaj disciplinski su dva mehanizma unutar pravosudnog sistema za pregled njihovog rada.
Betim Musliu iz Kosovskog instituta za pravosuđe, kaže da i u kosovskom pravosuđu i u tužilaštvu ima problema oko pružanja odgovornosti za rad, te da postojeći zakoni ne doprinose dovoljno njihovoj nezavisnosti.
"Ovo se dešava zato što kontrolni mehanizmi za rad tužioca i sudija nisu stvoreni kako treba, i posle njihovog formiranja, nisu bili efikasni i efektivni za osiguravanje odgovornosti rada tužioca i sudija. Stvoreni su mehanizmi koji funkcionišu, ali koji još uvek nisu na potrebnom nivou za pružanje odgovornosti na njihov rad, zato što do sada još ni jednom nismo videli da je neki sudija ili tužilac udaljen s posla zbog njihovog slabog učinka u radu", kazao je Musliu.
Valdete Daka iz Kosovskog sudskog saveta, međutim smatra da je rad tužilaca i sudija na zadovoljavajućem nivou, te je potvrdila da je zbog nedostatka rezultata, nakon procene odgovarajućih komisija, bilo onih koji su udaljeni s posla.
"Disciplinska komisija je izrekla mnoge disciplinske mere za tzv. nepristojno ponašanje na osnovu etičkog kodeksa za sudije, a i pored onoga što je rečeno da niko nije otpušten, nakon prve procene urađene posle tri godine, jedan sudija je udaljen zbog slabog profesionalnog učinka", kazala je Daka.
S druge strane, poslanica Skupštine Kosova Albulena Haxhiu iz Samoopredeljenja, rekla je da je način na koji funkcioniše pravosudni sistem za žaljenje. Ona je zatražila da pravosudni sistem pre svega o radu izveštava Skupštinu.
"Svaka institucija nekome treba da polaže računa, a u ovom slučaju ako ne Skupštini, kome onda? To ne treba da se shvati kao mešanje u posao zato što građani moraju biti informisani o odlukama ili o delovanju Sudskog saveta, naročito što svakog dana čujemo da je ova institucija zatvorena prema civilnom društvu, građanima i medijima uopšte", kazala je Haxhiu.
Tome se medjutim usprotivila Valdete Daka iz Sudskog saveta kao i predstavnici civilnog društva.
Arton Demehasaj iz organizacije Cohu, kazao je da ukoliko pravosudje i tužilaštvo izveštava Skupštini, može doći do političih uticaja.
"Polaganja računa treba biti, ali van sistema, jer ako je to Skupština, može doći do političkih uticaja,i onda automatski Skupština utiče na rad pravosudja što je mnogo veći rizik", kazao je Demehasaj.
Inače, mehanizam performansa rada i onaj disciplinski su dva mehanizma unutar pravosudnog sistema za pregled njihovog rada.