Prvi dan vanredne sednice Skupštine Srbije 23. jula, na je čijem dnevnom redu i "Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda", obeležila je burna rasprava poslanika vlasti i opozicije.
Nastavak je zakazan za naredni dan.
Deklaraciju, koja je prethodno proglašena na "Svesrpskom saboru" u Beogradu, poslanicima je predstavio premijer Srbije Miloš Vučević.
On je zatražio podršku svih poslanika za njeno usvajanje.
"Tekst Deklaracije koji se nalazi pred vama je tekst naše nacionalne politike, program, ne partijski, nego narodni program", rekao je Vučević.
Dodao je da "deklaracija nije plod ničijih želja i diktat nečije volje".
"Ovo je program za naš spas, deklaracija za naš opstanak. Ova je platforma kišobran pod koji svi treba da stanemo i saberemo se u vremenima koja dolaze", kazao je.
Dokument je prethodno usvojila i Skupština bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
Lutovac (DS): Deklaracija zloupotreba patriotizma
Opozicioni poslanik i predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac ocenio je da se kroz predloženu Deklaraciju promoviše "srednjovekovni rezon" prema kojem je "država sve, a pojedinac je ništa".
"Svaki nastavnik srspskog jezika dao bi predsedniku Vlade jedinicu zato što je promašio temu, promašio vek, sa velikom dozom patetike koja izaziva mučninu zbog zloupotrebe patriotizma", kazao je Lutovac u skupštinskoj sali.
On smatra i da je Deklaracija "dimna zavesa" iza koje se "kriju litijum, Kosovo i zaduživanje".
Šta piše u Deklaraciji?
Dokument se, kako je ranije rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poziva na Dejtonski sporazum i u njemu nema reči o razdruživanju u Bosni i Hercegovini.
U dokumentu od 49 tačaka, navodi se, pored ostalog, da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.
U Deklaraciji se navodi da Sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.
U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra "neprimerenim" postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Takođe se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum "trajno i bitno narušen", te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.
Piše, između ostalog, da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
Usvajanje ovog dokumenta osudili su, između ostalih, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i Željko Komšić, kao i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.
Stejt department pozvao je nakon "Svesrpskog sabora" u Beogradu političke lidere u regionu da "bolje iskoriste svoje sastanke kako bi promovisali regionalnu stabilnost i pomirenje".
Evropska unija poručila je da se suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni identitet Bosne i Hercegovine ne mogu narušiti i da će svaka akcija protiv ovih principa dovesti do ozbiljnih posledica.
Rasprava o litijumu mimo dnevnog reda
Jedna od tema o kojoj se diksutovalo tokom sednice je litijum, iako nije na dnevnom redu.
Poslanica i potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić ocenila je da vlasti izbegavaju da se o tome raspravlja u republičkom parlamentu.
Predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić pozvala je da zakaže posebnu sednicu na kojoj će se diskutovati o iskopavanju litijuma i rizicima koje to donosi.
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović ocenila je da "propaganda i kampanja koja se vodi intenzivno oko Jadra, a pogotovo u poslednjih mesec dana, imaju za cilj da se ljudi zastraše i da se širi panika o rudarskim kolonijama".
Robert Kozma iz opozicione poslaničke grupe Zeleno-levi front (ZLF) podsetio je na inicijativu sa više od 38.000 potpisa građana protiv iskopavanja litijuma koja je u maju 2022. predata Skupštini Srbije.
Taj dokument nikada nije ušao u skupštinsku proceduru.
"Ova inicijativa je sakrivena, bolje reći - ukradena i o njoj se nikada nije raspravljalo. Zato pitam predsednicu Skupštine Anu Brnabić koji je status narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije", naveo je Kozma.
Tokom Samita o održivim sirovinama u Beogradu je 19. jula potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Do ovoga je došlo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije vratila u život projekat Jadar, po kome bi međunarodni rudarski gigant Rio Tinto trebalo da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra na zapadu zemlje.
Ekološki aktivisti i deo stručne javnosti godinama ukazuju na potencijalne ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma.
TS: 'Objedinjavanje 60 nepovezanih tačaka protivpravno'
Na dnevnom redu sednice je, osim Deklaracije sa "Svesrpskog sabora", još 59 tačaka.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) ocenila je kao protivpravnu odluku skupštinske većine da poslanici vode objedinjenu raspravu o toliko tačaka dnevnog reda.
"Usled toga će i poslanicima i građanima ostati znatno manje vremena da razmotre opravdanost predloženih akata, od kojih mnogi imaju veze sa javnim nabavkama", ocenila je TS.
U saopštenju TS se navodi da skupštinski Poslovnik dopušta mogućnost objedinjavanja rasprave "ali samo ako je reč o zakonima koji su međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana".
Među usvojenim tačkama dnevnog reda je nekoliko ugovora o zaduživanju države, ukupno više od milijardu evra.
Poslanici biraju novog guvernera Narodne banke Srbije, a za tu funkciju ponovo je predložena aktuelna guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Tokom vanrednog zasedanja Skupštine, odlučuje se i o tome ko će biti novi predsednik Fiskalnog saveta Srbije, nezavisne institucije koja kontroliše troškove države. Na to mesto predložen je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović.
Diskutuje se i o više međunarodnih sporazuma među kojima su i oni u oblasti odbrane i vojno-tehničke saradnje sa vladom Mađarske, Sao Tome i Principe, Kazahstana i Gabona.
