U Evropskoj uniji (EU) i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) sankcionisani, u Beogradu dobrodošli.
Skupština Srbije otvorila je vrata za troje ruskih poslanika, sankcionisanih zbog podrške kršenju teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Stigli su u četvoročlanoj delegaciji koja je posetila Skupštinu Srbije 19. aprila, gde ih je ugostio i predsednik parlamenta Vladimir Orlić.
U delegaciji su bili poslanici Saveta federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, Elena Afanasjeva, Andrej Černišev i Vladimir Krugli. Svi oni su pod zapadnim sankcijama.
Deo delegacije je bila i Olesja Padolina. RSE nije pronašao njeno ime na listama sankcionisanih ruskih zvaničnika i državljana.
Iz Evropske unije za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se sa Rusijom i njenim institucijama ne može nastaviti uobičajena saradnja.
"Dok su sankcije EU obavezujuće samo za članove EU, očekuje se da će se zemlje kandidati kao što je Srbija uskladiti sa njima", naveo je portparol EU Peter Stano u pisanoj izjavi.
Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, ali je među retkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.
Sem predsednika parlamenta, ruske poslanike primili su i pojedini članovi Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom.
Iz Skupštine Srbije i kabineta predsednika nije odgovoreno na upit RSE kako objašnjavaju to što su ugostili sankcionisane ruske poslanike. Sastanci sa njima nisu bili otvoreni za medije.
Šta kažu u ukrajinskoj ambasadi?
Ukrajinska ambasada u Srbiji navela je za RSE u pisanoj izjavi da se ruski poslanici, koji su u Beogradu, nadaju političkoj i ekonomskoj podršci nezakonitim pokušajima Rusije da anektira suverenu ukrajinsku teritoriju održavanjem fiktivnih referenduma.
Uvereni su, kažu, da će se među "osuđenima za teške zločine međunarodnog prava, naći i predstavnici vlasti države agresora".
"Članovi delegacije Saveta Federacije Federalne skupštine Rusije koji, nažalost, još uvek imaju priliku da posete Srbiju i trenutno se nalaze na njenoj teritoriji", navela je ukrajinska ambasada.
Zašto su pod sankcijama?
Troje članova gornjeg doma Federalne Skupštine Rusije su, zajedno sa drugim ruskim poslanicima, na listi sankcija Evropske unije od marta 2022.
U odgovoru EU za RSE se navodi da je ruski režim, uključujući i njegova zakonodavna tela, odgovoran za pokretanje i odobravanje agresije i narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, kao i ratne zločine.
"Sve se to dešava pod nadzorom ili uz odobrenje oba doma ruskog parlamenta. Pored toga, oba tela, Duma i Savet Federacije, dali su pečat Putinovoj nezakonitoj aneksiji ukrajinskih teritorija", navedeno je u odgovoru.
U septembru 2022. ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokumente kojima Rusija zvanično pripaja četiri ukrajinska regiona – Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje.
Nakon toga su Sjedinjene Države uvele dodatne sankcije među kojima su i ruski poslanici, uključujući i članove delegacije koja je posetila Beograd.
U obrazloženju američkog Ministarstva finansija od 30. septembra 2022. navodi se da se sankcije uvode zbog "omogućavanja lažnih referenduma Rusije i pokušaja aneksije suverene ukrajinske teritorije".
Takođe je rečeno da je Savet Federacije Rusije u februaru te godine jednoglasno odobrio zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina da pošalje trupe u Ukrajinu.
U tom dokumentu stoji i da su članovi Saveta Federacije odobrili zakon kojim se preti zatvorskom kaznom za objavljivanje onoga što ruske vlasti smatraju lažnim informacijama o invaziji na Ukrajinu, koju Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom".
Troje ruskih poslanika, koji su bili gosti srpskog parlamenta, sankcionisale su i Velika Britanija i Ukrajina.
Šta su poruke sastanka srpskih i ruskih parlamentaraca?
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić je članovima ruske delegacije, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, ponovio stavove zvanične politike - da Srbija vodi samostalnu politiku vodeći računa o državnim i nacionalnim interesima.
Elena Afanasjeva, koja predvodi rusku delegaciju, poručila je da se stav Rusije o Kosovu neće menjati.
Rusija poput Srbije ne priznaje nezavisnost bivše srpske pokrajine Kosova. Beograd takođe računa na podršku Rusije u vezi sa Kosovom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Delegaciju iz Moskve primili su i pojedini članovi Poslaničkе grupе prijatеljstva sa Rusijom u Skupštini Srbije.
Poslanik Socijalističke partije Srbije, članice vladajuće koalicije, Igor Braunović, koji je načelu ove grupe prijateljstva kaže da ona broji 98 članova i da to govori o "značaju mеđuparlamеntarnih odnosa" sa kolеgama iz Rusije.
Braunović je, kako je prenela Skupština Srbije, ruskim poslanicima zahvalio na podršci tеritorijalnom intеgritеtu i suvеrеnitеtu Srbijе.
Dodao je da su za Srbiju vеoma važni i еnеrgеtski sporazumi, kao i еkonomska i kulturna saradnja.
Srbija je skoro u potpunosti zavisna od ruskog gasa, ali u poslednje vreme preduzima korake kako bi diverzifikovala izvore snabdevanja.
Elena Afanasjeva ocеnila je da bi saradnja dva parlamenta mogla da podstakne bližu еkonomsku, kulturnu i obrazovnu saradnju.
Među nekolicinom članova Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom, koji se sastali sa ruskom delegacijom, bili su i poslanici desno orijentisanog pokreta Dveri Ivan Kostić i Borko Puškić.
Oni su u martu boravili u ruskoj Dumi i tada su izneli stav da je evropski plan "poguban za Srbiju".
Dveri se protive evropskom planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova koji su u februaru prihvatili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti.
Predstavnici Dveri bili su među organizatorima desničarskih protesta u Beogradu tokom marta protiv evropskog plana.
Ko su sankcionisani ruski poslanici?
Elena Afanasjeva je članica Odbora Saveta federacije za međunarodne poslove i rukovodi Grupom za saradnju Saveta federacije sa Skupštinom Srbije.
Afanasjeva je, prema navodima The Moscow Times-a, bila među autorima zakona kojim je u decembru 2012. uvedena zabrana američkim državljanima da usvajaju siročad iz Rusije.
Ona je članica ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije. Osnivač i dugogodišnji predsednik ove stranke do smrti bio je Vladimir Žirinovski.
Na njenom zvaničnom sajtu se može videti da je nakon invazije posećivala i Donbas, ukrajinsku teritoriju koju je Rusija anektirala.
"Danas smo u Donbasu. Doneli smo stotine kilograma humanitarne pomoći", objavljeno je na tom sajtu u martu 2022.
Andrej Černišev je član Odbora Saveta federacije za socijalnu politiku.
Član je vladajuće partije Jedinstvena Rusija, koja ima podršku Kremlja, od 2008. godine.
Takođe je i član Upravnog odbora ragbi kluba CSKA.
Vladimr Krugli je član Odbora Saveta federacije za organizaciju parlamentarnih aktivnosti.
Član je Jedinstvene Rusije.
Olesja Padolina je na sastancima u Beogradu 19. aprila predstavljena kao glavni savetnik Uprave za međunarodne veze Saveta Federacije.
* Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina i Iva Gajić
