U mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, stotine ruskih diplomata su proterane iz zemalja članica Evropske unije ili stavljene na "crnu listu", a nekoliko država kao razlog za proterivanje navelo je navodnu špijunažu.
Najmanje trojica tih diplomata su sada akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama, pokazalo je višemesečno istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
Četvrti diplomata koji se trenutno nalazi u ruskoj ambasadi u Beogradu napustio je diplomatsku misiju u ruskoj ambasadi u Helsinkiju dva meseca nakon što je Finska najavila da će proterati ruske diplomate kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Rusija je pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU prošle godine. Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije sada se nalazi 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine.
Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nije uvela sankcije Moskvi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine koji je prošlog meseca ušao u drugu godinu.
Dok Srbija teži da se pridruži Evropskoj uniji, vlada predsednika Aleksandra Vučića nastoji da održi tradicionalno jake veze sa Rusijom, koja deli pravoslavno hrišćansko nasleđe sa Srbijom i koja je podržala Beograd u brojnim sporovima sa Zapadom.
Rusija je među zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova i podržale su napore Srbije da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.
Sada je najmanje jedan proterani ruski diplomata povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade usmerene na američki energetski sektor poslat u Beograd, dok je drugi povezan sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove, utvrdio je RSE nakon skoro jednogodišnjeg istraživanja.
Od hakera do diplomata
Hrvatska je 11. aprila 2022. objavila da proteruje 18 ruskih diplomata i šest članova pomoćnog osoblja iz ruske ambasade u Zagrebu, navodeći da je to "najoštrija osuda brutalne agresije na Ukrajinu".
Među diplomatama koje je Hrvatska proterala bio je i Aleksej Ivanenko, koji je bio drugi sekretar ruske ambasade, prema spisku proteranih zvaničnika koji je RSE dobio od izvora u evropskim diplomatskim krugovima.
U vreme kada je izbačen, Ivanenko je već bio više od dve godine u ruskoj diplomatskoj misiji u Zagrebu, prema evidenciji hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova.
U roku od šest meseci, Ivanenko (38) je već dobio novu dužnost u Beogradu, na samo četiri sata vožnje od Zagreba, prema evidenciji srpskog ministarstva spoljnih poslova. Njegovo preseljenje u Srbiju, zajedno sa suprugom Jekaterinom, došlo je sa unapređenjem u prvog sekretara u ambasadi u Beogradu.
Otprilike deceniju pre njegovog proterivanja iz Hrvatske, Ivanenko je radio u drugom sektoru ruske države, prema procureloj bazi podataka ruske vlade u koju je uvid imao RSE.
Ta baza pokazuje da je Ivanenko radio kao "inženjer" za vojnu jedinicu 71330, drugo ime za Centar 16 ruskog FSB-a. Pripadnost vojne jedinice 71330 FSB-u potvrđuju javno dostupni izvori koji uključuju i presude ruskog suda.
Otprilike dve nedelje pre nego što je Hrvatska objavila proterivanje 18 ruskih diplomata kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, američke vlasti su otkrile optužnice protiv trojice ruskih obaveštajnih službenika koji rade za Centar 16, optuženih za hakovanje američkih nuklearnih kompanija i drugih skoro šest godina.
Četiri meseca nakon što je Zagreb proterao Ivanenka i druge ruske diplomate, američka sajber komanda poslala je zaposlene u Hrvatsku "da traže zlonamerne sajber aktivnosti na partnerskim mrežama".
Ivanenkova supruga Jekaterina je bila profesionalna sviračica viole u Boljšoj teatru u Moskvi.
Prijateljica Ivanenkove supruge objavila je 2015. godine fotografiju Jekaterine, devojčice i muškarca koji ih grli u Ruskom kulturnom centru u Nju Delhiju u Indiji.
Softver za prepoznavanje lica pokazuje da je čovek na toj fotografiji, sa velikom verovatnoćom, isti čovek fotografisan u januaru na pravoslavnom verskom događaju u Srbiji, zajedno sa diplomatom iz ruske ambasade.
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtev RSE za komentar. RSE je putem Fejsbuk poruke uputio zahtev za komentar Jekaterini Ivanenko, koja nije odgovorila i blokirala je reportera koji ga je poslao.
Kuća za špijune
U martu 2022, Poljska je objavila da će proterati 45 navodnih ruskih obaveštajnih službenika koji su se predstavljali kao diplomate, a koje Varšava smatra "pretnjom interesima i bezbednosti naše zemlje" i optužuje da rade na "podrivanju stabilnosti Poljske i njenih saveznika".
Poljska nije javno identifikovala nijednog od proteranih diplomata. Ali, među diplomatama čija su imena nestala sa sajta ruske ambasade u Varšavi ubrzo nakon poljskog saopštenja bio je Mikhail Generalov.
Na dan kada je Poljska izdala saopštenje, Generalov (39) je i dalje bio naveden kao savetnik u ambasadi u Varšavi. Poljska je proteranim ruskim diplomatama dala pet dana da napuste grad.
Do 1. aprila, ime Generalova je već bilo uklonjeno, kao i imena 43 drugih ruskih diplomata koji su bili u diplomatskoj misiji u Varšavi, može se videti na staroj verziji stranice ambasade.
Poljski zvaničnik upoznat sa ovim slučajem koji nije ovlašćen da o tome govori zvanično, potvrdio je za RSE da je Generalov proteran iz Poljske nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ipak, Generalov je ubrzo preuzeo novu dužnost. Šest meseci kasnije, već je radio kao savetnik u ruskoj ambasadi u Beogradu.
Diplomatske liste koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pokazuju da je Generalov tu funkciju preuzeo oko septembra 2022. godine i na toj funkciji je, prema poslednjoj dostupnoj listi, ostao i u martu.
RSE je nezavisno potvrdio veze između Generalova i ruskog obaveštajnog aparata. Procurele baze podataka o nekretninama u Moskvi ruske vlade pokazuju da se rezidencija Generalova nalazi u kompleksu koji se nalazi u Vilnyusskaya Ulitsa (ulica Viljnus) na jugozapadu Moskve.
Taj kompleks je izgrađen specijalno za rusku Spoljnu obaveštajnu službu, poznatu kao SVR, dekretom tadašnjeg gradonačelnika Moskve Jurija Lužhova iz 2001. godine.
Veze između tog kompleksa i ruske obaveštajne službe pojavile su se i 2011. u novinskim izveštajima nakon što je pukovnik SVR poginuo nakon pada sa prozora svog tamošnjeg stana.
Na sajtu škole ruske ambasade u Varšavi zabeležena je poseta Generalova u februaru 2017, koji je tada predstavljen kao drugi sekretar ambasade.
Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da komentariše slučaj navodeći da je reč o ličnim podacima ruskih diplomata proteranih iz te zemlje.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na zahtev za komentar do objave ovog teksta.
RSE je pokušao da dobije komentar od Generalova putem njegovog naloga na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte. Prikazano je da je poruka pročitana, ali odgovor nije stigao.
Helsinki i Hag
Najmanje još jedan diplomata koji trenutno radi u ruskoj ambasadi u Beogradu našao se na crnoj listi, u ovom slučaju, Holandije zajedno sa 17 ruskih diplomata koje je holandska vlada proterala nakon invazije na Ukrajinu navodeći da su ruski obaveštajci.
Diplomata Dmitrij Barabin obavlja funkciju drugog sekretara u ambasadi Rusije u Beogradu najkasnije od septembra.
Mesec dana nakon ruske invazije, holandska vlada je najavila u martu 2022. da proteruje 17 ruskih obaveštajaca zbog "pretnje nacionalnoj bezbednosti" od strane te grupe.
Barabin nije bio među proteranima iz Holandije, već mu je zabranjen ulazak u zemlju pre nego što je preuzeo dužnost u ruskoj ambasadi u Hagu, prema istraživanju iz oktobra 2022. Dosijer centra - istraživačkog tima koji finansira kritičar Kremlja i ruski biznismen u egzilu Mihail Hodorkovski, u saradnji sa De Tijd i NOS.
Holandsko ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da komentariše ovaj slučaj za RSE.
Holandski ministar spoljnih poslova Wopke Hoekstra rekao je prošlog meseca, uoči godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, da je Holandija odlučila da ograniči broj ruskih diplomata, navodeći kao razlog "stalne pokušaje Moskve da postavi obaveštajce u Holandiju kao navodne diplomate".
Dok su Barabin (38) i njegova supruga aktivni na društvenim mrežama, malo je javno dostupnih informacija o njegovoj diplomatskoj karijeri. Novinari nisu mogli da identifikuju nijednu diplomatsku poziciju na kojoj je on bio pre mandata u Beogradu.
RSE je kontaktirao Barabina za komentar preko njegovog Vkontakte naloga. Prikazano je da su pitanja pročitana, ali nije stigao odgovor.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nije odgovorilo na zahtev za komentar o svom diplomatskom osoblju u Beogradu.
Barabinov otac ranije je radio kao šef Instituta Ministarstva odbrane Rusije specijalizovanog za kartografiju.
Treći ruski diplomata koji je trenutno zaposlen u Ambasadi Rusije u Beogradu napustio je svoju poziciju u državi EU nakon invazije Rusije na Ukrajinu.
Diplomata Pyotr Dolgoshein je naveden kao savetnik u ambasadi Rusije u prestonici Srbije. Do leta 2022, Dolgoshein je bio na poziciji drugog sekretara u ruskoj ambasadi u Helsinkiju.
Vlada Finske je najavila u aprilu 2022. da će proterati dvojicu ruskih diplomata. Takođe je odbila da produži vizu trećem diplomati kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu i "bezbednosnu situaciju u Evropi".
Nije jasno da li je Dolgoshein među ruskim diplomatama na koje se odnosi saopštenje finske vlade.
Njegovo ime je ostalo među imenima 61 ruskog diplomate navedenih na sajtu ambasade u Helsinkiju dva meseca nakon što je Finska najavila proterivanje diplomata, iako na toj stranici piše da je poslednji put ažurirana u oktobru 2021.
Do avgusta 2022, ukupan broj imena na listi smanjen je za tri, a ime Dolgosheina je nestalo zajedno sa imenima više od deset ruskih diplomata koji su se našli na listi u junu te godine. Ostaje nejasno koje diplomate su tačno proterane, a koje su jednostavno premeštene iz Finske.
Preseljenje Dolgosheina iz Finske u Srbiju vidljivo je i u njegovim objavama na mreži Vkontakte, gde ima najmanje jedan nalog pod pseudonimom. U februaru 2021, objavio je selfie ispred predsedničke palate u Finskoj. U decembru 2022, objavio je fotografije iz Hrama Svetog Save u Beogradu.
I Ministarstvo spoljnih poslova Finske i Ambasada Finske u Beogradu odbili su da komentarišu ovaj slučaj.
Dolgoshein, koji je u objavama na društvenim mrežama prikazan kao zaljubljenik u vejkbord (wakeboarding), bio je naveden kao zvanični predstavnik ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova u Finskoj.
Postoje podaci i da je u dva navrata bio deo ruskog mirovnog kontingenta na Kosovu.
Dolgoshein nije odgovorio na zahtev za komentar poslat preko mreže Vkontakte.
Balkanski servis RSE je tražio komentar o novim ruskim diplomatama u Beogradu od Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, kao i od kabineta predsednika Aleksandra Vučića, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
'Bratska i prijateljska zemlja'
Ruska ambasada u Beogradu je ranije bila upletena u špijunsku aferu. Vlada Srbije je u novembru 2019. saopštila da je otkrila rusku špijunsku mrežu povezanu sa ambasadom, što je navelo Vučića da pozove ruskog ambasadora na razgovor.
Vučić je, međutim, umanjio intenzitet incidenta.
"Mi svoju politiku prema Rusiji nećemo da menjamo. Doživljavamo je kao bratsku i prijateljsku zemlju i nastavićemo najbolju saradnju u svim društvenim oblastima, osim što ćemo u obaveštajnom smislu svoju zemlju zaštiti i sačuvati", rekao je Vučić.
Nikola Lunić, nekadašnji vojni diplomata Srbije koji je danas na čelu beogradskog nevladinog Saveta za strateške politike, izjavio je za Balkanski servis RSE da bi Srbija mogla da ugrozi sopstvene evropske integracije davanjem "diplomatskog utočišta" proteranim ruskim diplomatama.
"Ovakav potez Srbije bi se mogao na Zapadu percipirati kao diplomatska, a verovatno i obaveštajna, podrška sveukupnim ruskim ratnim naporima (u Ukrajini, prim. aut.)", rekao je Lunić.
On je ukazao da obaveštajne službe "po pravilu koriste diplomatske privilegije kako bi sa diplomatskim imunitetom nesmetano obavljali svoje obaveštajne zadatke".
"Očigledno je da u ovom trenutku Srbija predstavlja poslednje utočište u Evropi za bezbedan obaveštajni rad ruskih operativaca", rekao je Lunić.
Saradnja na tekstu: Mike Eckel, Rikard Jozwiak, Andrei Soshnikov. Ilustracije: Mila Đurđević.
