Tekst: Luljeta Krasniqi - Veseli, Priredila: A. Z.
Skupština Kosova ne može da ima vodeću ulogu u dijalogu sa Srbijom, već taj proces može samo da nadgleda, kažu analitičari u Prištini. Napore nekoliko poslanika opozicije da u svoje ruke uzmu ovaj proces trebalo bi uzeti sa rezervom. Odlučujuća uloga Skupštine predviđena je samo prilikom ratifikacije sporazuma, ali ne i za vođenje dijaloga.
Cilj političkog dijaloga Kosova i Srbije koji se vodi u Briselu uz posredstvo Evropske unije je normalizacija odnosa dve zemlje. Opozicione partije na Kosovu protiv su toga da ovaj proces u konačnoj fazi vodi predsednik države Hašim Tači, koji je u nekoliko navrata pozvao na jedinstvo kosovske politike u tom procesu. Opozicija tvrdi da Skupština treba da preuzme vodeću ulogu u budućnosti.
Analitičari, međutim, navode da Skupština treba samo da nadgleda proces, a ne da ima izvršnu ulogu. Ustav Kosova određuje ovlašćenja institucija Kosova i ona se trebaju sprovesti onako kako je predviđeno i u slučaju dijaloga sa Srbijom.
Iljir Ibrahimi kaže da formiranje izvršnog tela Skupštine koje bi vodilo dijalog sa Srbijom nema logike i nije u mandatu te institucije.
"Skupština Kosova na osnovu Ustava ima najviši mandat u zemlji i svaki sporazum koji se postigne mora da se izglasa u Skupštini. To je ono što ovu instituciju čini važnom, jer bez obzira kakav se sporazum postigne, on mora da se ratifikuje u Skupštini Kosova", ističe Ibrahimi.
Prema njegovim rečima, proces dijaloga trebaju da vode Vlada i predsednik zemlje, jer im je tako nešto i u mandatu, i Ustav Kosova predviđa da oni zastupaju zemlju na međunarodnoj sceni. Skupština može, dodaje on, da doprinese ovom procesu na druge načine.
"Skupština može da izradi platformu koja bi se ustupila izvršnom telu, bilo Vladi ili predsedniku, i koja bi bila osnova za dijalog sa Srbijom i nadgledala rad tog tela, odnosno, kako teče dijalog do postizanja jednog konačnog sporazuma", naveo je Ibrahimi.
S druge strane, Aljbert Krasnići, analitičar političkih pitanja u Demokratskom institutu Kosova, kaže da osim toga što je nemoguće da Skupština vodi dijalog, ona nema ni kapaciteta za tako nešto, i taj proces, nije u njenoj prirodi.
"Skupština treba da ima samo nadzornu ulogu za spoljnu politiku, ali ne da se direktno uključi ili odlučuje o svakom održanom sastanku. Skupština može da ratifikuje konačan sporazum sa dvotrećinskom većinom glasova, ali ne i da se direktno uključi u proces", naglašava Krasnići.
Prema njegovim rečima, takođe je bilo predloga da Skupština izradi platformu i odredi crvene linije oko toga o čemu Kosovo ne bi trebalo da pregovara u dijalogu, kao i da predstavi plan o tome kako treba da se vodi konačna faza dijaloga sa Srbijom.
"Ono što Skupština može da uradi jeste da odredi mandat jednoj pregovaračkoj ekipu koja bi vodila razgovore sa Srbijom. Skupština treba da pronađe kompromis i da prevaziđe političko inaćenje koje smo do sada mogli da primetimo, i da razmišlja o opštem interesu, bez planova o dobijanju političkih poena. To se trenutno ne dešava i zato smo ostali nazad ali potrebno je da se intenzivno radi kako bi se postigao taj konsenzus", dodaje on.
A političkog konsenzusa u Skupštini neće biti barem do sredine septembra obzirom da je Skupština otpočela letnju pauzu.
Poslednjeg dana prolećnog zasedanja, 30. jula, satima se raspravljalo o dijalogu sa Srbijom ali bez konkretnih rezultata. Zbog nedostatka kvoruma u sali na kraju dana, nije se stavila na glasanje ni rezolucija opozicione Socijaldemokratske partije koja je tražila da odgovornost za dijalog preuzme Skupština. I ostale opozicione partije imale su svoje verzije teksta za rezoluciju, a jedino što je bilo zajedničko jeste da konačnu fazu dijaloga sa Srbijom ne može da vodi predsednik Kosova Hašim Tači.
Facebook Forum