Boris Tadić je bio jedan od više manje anonimnih članova Demokratske stranke i mnogi su bili iznenađeni njegovim iznenadnim političkim usponom nakon smrti Zorana Đinđića sa kojim i nije bio preterano blizak.
Profesorsko beogradsko dete za energičnog tadašnjeg vođu demokrata nije bio mnogo zanimljiv, svedoče Đinđićevi bliski saradnici.
Boris Tadić je rođen 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu, odsek psihologije. U roditeljskoj kući upoznao je bivše disidente šezdesetosmaše, prijatelje svoga oca, praksisovca, akademika Ljube Tadića. Upoznaje i akademske krugove na čelu sa Dobricom Ćosićem sa kojima njegov otac postaje sredinom 80-ih ideološki blizak. Akademik Tadić je jedan od osnivača DS.
Zagorka Golubović, profesorka koja je zajedno sa drugim 68-ašima isterana sa fakulteta, odavno poznaje sadašnjeg predsednika Srbije.
“Ja Borisa Tadića znam od njegovog dečaštva, od ranih godina, kao vrlo pametno dete, inteligentnog mladića, dobrog studenta, odličnog profesora psihologije i vrlo poštenog čoveka. Međutim, na žalost, ja danas ne prepoznajem dovoljno tog svog prijatelja”, kaže Golubović.
Posle petooktobarskih promena Boris Tadić, član DS od njenog osnivanja, postao je ministar za telekomunikacije u tadašnjoj saveznoj Vladi i savezni poslanik, da bi nakon Đinđićevog ubistva vršio funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Previranje u demokratskoj stranci nakon ubistva Zorana Đinđića okončavaju se za mnoge iznenađujućim izborom Borisa Tadića za novog stranačkog šefa početkom 2004. godine.Tada počinje njegov munjevit politički uspon koji koincidira sa, kako kažu kritičari postđinđićevske ere, postepenim gubitkom jasnog partijskog identiteta DS. Na mesto predsednika Republike Srbije izabran je ponovo februara 2008. godine.
Profesorka Zagorka Golubović nedavno je iznanedila javnost otvorenim pismom predsedniku Srbije u kome ga upozorava da je nezadovoljstvo građana kulminiralo i da je situacija u Srbiji posle 2010. godine "naročito katastrofalna".
„Zato sam pokušala sa njim da razgovoram oči u oči i da mu kažem sve to. Na žalost, nije me primio pa sam ja to morala javno da kažem“, objašnjava Zagorka Golubović odbijajući da kaže sve ono što je htela u razgovoru sa predsednikom i svojim prijateljem.
„Bilo bi, verujte, mnogo oštrije nego ono što sam napisala, jer ja znam mnogo više nego što sam rekla javnosti i mnogo konkretnije. Ne znam zašto se tako promenio. MOja jedina pretpostavka je njegova nesigurnost a ne tolika opsesija vlašću. Meni je najproblemtaičnije njegovo okruženje koje je on sam sastavio. I ja sam mu to više puta usmeno rekla. Konkretno, kad je reč o premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru Vuku Jeremiću, Vlahoviću i još nekima. Vlahović i Cvetković su upropastili privredu privatizacijom. To mogu da potpišem i da garantujem. Ja sam zbog toga htela lično sa njim da razgovaram, da mu kažem kud ga to njegovo okruženje vodi. Zato sam ga upitala javno da li on nije svestan da će ga građanstvo zapamtiti, ako ovako nastavi, kao nekog ko je glavni krivac za propast demokratije u Srbiji", završava profesorka Golubović svoju skicu političkog profila dosadašnjeg predsednika Srbije.
Boris Tadić je dobitnik mnogih međunarodnih priznanja za vizionarstvo i političku kulturu. Na važnim međunarodnim političkim adresama Tadić se smatra kooperativnim srpskim političarem koji vodi Srbiju u Evropu, doduše mnogo sporije nego što bi to činio užurbani Zoran Đinđić.
Boris Tadić se kandiduje ove godine za treći mandat predsednika Srbije koji mu omogućava takozvani Koštuničin ustav.
Profesorsko beogradsko dete za energičnog tadašnjeg vođu demokrata nije bio mnogo zanimljiv, svedoče Đinđićevi bliski saradnici.
Boris Tadić je rođen 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu, odsek psihologije. U roditeljskoj kući upoznao je bivše disidente šezdesetosmaše, prijatelje svoga oca, praksisovca, akademika Ljube Tadića. Upoznaje i akademske krugove na čelu sa Dobricom Ćosićem sa kojima njegov otac postaje sredinom 80-ih ideološki blizak. Akademik Tadić je jedan od osnivača DS.
Zagorka Golubović, profesorka koja je zajedno sa drugim 68-ašima isterana sa fakulteta, odavno poznaje sadašnjeg predsednika Srbije.
“Ja Borisa Tadića znam od njegovog dečaštva, od ranih godina, kao vrlo pametno dete, inteligentnog mladića, dobrog studenta, odličnog profesora psihologije i vrlo poštenog čoveka. Međutim, na žalost, ja danas ne prepoznajem dovoljno tog svog prijatelja”, kaže Golubović.
Posle petooktobarskih promena Boris Tadić, član DS od njenog osnivanja, postao je ministar za telekomunikacije u tadašnjoj saveznoj Vladi i savezni poslanik, da bi nakon Đinđićevog ubistva vršio funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Previranje u demokratskoj stranci nakon ubistva Zorana Đinđića okončavaju se za mnoge iznenađujućim izborom Borisa Tadića za novog stranačkog šefa početkom 2004. godine.Tada počinje njegov munjevit politički uspon koji koincidira sa, kako kažu kritičari postđinđićevske ere, postepenim gubitkom jasnog partijskog identiteta DS. Na mesto predsednika Republike Srbije izabran je ponovo februara 2008. godine.
Profesorka Zagorka Golubović nedavno je iznanedila javnost otvorenim pismom predsedniku Srbije u kome ga upozorava da je nezadovoljstvo građana kulminiralo i da je situacija u Srbiji posle 2010. godine "naročito katastrofalna".
„Zato sam pokušala sa njim da razgovoram oči u oči i da mu kažem sve to. Na žalost, nije me primio pa sam ja to morala javno da kažem“, objašnjava Zagorka Golubović odbijajući da kaže sve ono što je htela u razgovoru sa predsednikom i svojim prijateljem.
„Bilo bi, verujte, mnogo oštrije nego ono što sam napisala, jer ja znam mnogo više nego što sam rekla javnosti i mnogo konkretnije. Ne znam zašto se tako promenio. MOja jedina pretpostavka je njegova nesigurnost a ne tolika opsesija vlašću. Meni je najproblemtaičnije njegovo okruženje koje je on sam sastavio. I ja sam mu to više puta usmeno rekla. Konkretno, kad je reč o premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru Vuku Jeremiću, Vlahoviću i još nekima. Vlahović i Cvetković su upropastili privredu privatizacijom. To mogu da potpišem i da garantujem. Ja sam zbog toga htela lično sa njim da razgovaram, da mu kažem kud ga to njegovo okruženje vodi. Zato sam ga upitala javno da li on nije svestan da će ga građanstvo zapamtiti, ako ovako nastavi, kao nekog ko je glavni krivac za propast demokratije u Srbiji", završava profesorka Golubović svoju skicu političkog profila dosadašnjeg predsednika Srbije.
Boris Tadić je dobitnik mnogih međunarodnih priznanja za vizionarstvo i političku kulturu. Na važnim međunarodnim političkim adresama Tadić se smatra kooperativnim srpskim političarem koji vodi Srbiju u Evropu, doduše mnogo sporije nego što bi to činio užurbani Zoran Đinđić.
Boris Tadić se kandiduje ove godine za treći mandat predsednika Srbije koji mu omogućava takozvani Koštuničin ustav.
