Htela je pre dve nedelje da se sa njim sretne i da mu prijateljski ukaže – jer su to njena istraživanja pokazala - da je nezadovoljstvo građana kulminiralo i da je situacija u Srbiji posle 2010. godine "naročito katastrofalna". Zagorki Golubović, uglednoj profesorki antropologije, okruženje predsednika Borisa Tadića saopštilo je, međutim, da je Predsednik zauzet i da će je primiti čim bude mogao. Nakon što poziv za sastanak nedelju dana nije stizao, ugledna intelektualka je objavila pismo Tadiću koje je izazvalo veliku medijsku pažnju. Tek posle toga usledio je poziv da se sretne sa šefom države.
Upitana šta je bio povod da zatraži sastanak sa Tadićem i da objavi pismo koje mu je uputila, Zagorka Golubović za Radio Slobodna Evropa kaže da je Tadiću pisala kao prijatelju i da mu se na taj način obratila kako bi ga upozorila:
“Pismo je bilo upozorenje na situaciju koja u našem društvu postaje sve katrastrofalnija”.
Građani ne veruju rečima koje izgovara Predsednik, dodaje sagovornica našeg radija. Umesto da ispravlja greške u procesima mnogih spornih privatizacija, on nastavlja da štiti vinovnike. Kao jednog od glavnih krivaca za probleme u privatizaciji ona je označila predsednika srpske vlade Mirka Cvetkovića, koji je u vreme većine spornih privatizacija bio direktor Agencije za privatizaciju.
U pismu Tadiću Zagorka Golubović se posebno osvrće na slučaj zrenjaninske fabrike "Jugoremedija". Nikome u vlasti Srbije nije smetalo što je ovo preduzeće svojevremeno kupio niški sumnjivi biznismen Jovica Stefanović Nini, koji je u vreme te kupovine bio na poternici Interpola. Kad je firmu sasvim uništio i kad je privatizacija, konačno, morala biti poništena, mali akcionari su sopstvenim sredstvima uspeli da vrate dugove bivšeg vlasnika-kriminalca i da dignu preduzeće na noge.
Sada je, međutim, ponovo na delu nalog odozgo - i ne samo nalog, nego i policijski upadi u “Jugoremediju” kako bi se pronašle neke nepravilnosti - da se fabrika proda. Nekom novom kontroverznom biznismenu, verovatno, kaže Zaga Golubović.
“Dakle, sve vodi ka tome da “Jugoremediju” dovedu do stečaja i da je onda budzašto prodaju nekome koji će ponoviti isti proces koji je onaj lopov Nini sprovodio dok je bio vlasnik”, kazala je ona.
Ovo je bio samo povod za pismo Tadiću, a istraživanja profesorke Golubović pokazuju da su građani Srbije aktuelnom vlasti sve nezadovoljniji i nezadovoljniji.
“Na ulici me sreću oni koji me prepoznaju i pitaju: ‘Pa, šta je to sa Borisom Tadićem? Pa, šta je to sa Demokratskom strankom? Da li oni hoće da ustupe vlast radikalima? Zašto tajkune podržavaju?’ Mene taksisti opsedaju i kažu mi: ‘Mi za ovu vladu apsolutno nećemo glasati, mi ćemo glasati za Tomislava Nikolića jer ova vlast ne radi faktički ništa’ “ , navodi Golubović.
Profesorka Golubović je u pismu Borisu Tadiću postavila sledeća pitanja:
“Da li želiš da ostaneš u sećanju građana kao glavni politički gubitnik, tj. čovek koji je upropastio zemlju i doveo je do ivice? Zašto se ne kažnjavaju svi oni vlasnici koji nisu poštovali ugovor o privatizaciji? Zašto gonite one koji ne plaćaju porez, čija je plata minimalna ili nešto malo iznad minimuma, a sami sete priznali da glavni poreski dužnici, to jest milijarderi, to jest tajkuni nisu platili porez i nikom ništa? Napisala sam mu – htela sam da ti kažem ono što ti tvoje okruženje neće reći, a ja mogu i moram da kažem jer osećam i svoju vlastitu odgovornost za ovo što se dešava ako o tome ćutim”, kaže naša sagovornica.
Arogancija i opijenost moći
Povodom pisma profesorke Golubović Predsedniku Srbije, Nebojša Popov, glavni urednik lista “Republika”, ocenjuje da je aktuelna vlast Srbije, posebno njen noseći stub, Demokratska stranka, do te mere opijena sopstvenom moći da umesto da građanima podnese račun i odgovori na pitanje zašto nije uradila ono što je obećala, šalje poruku da treba da ostane na kormilu Srbije sve do ulaska zemlje u Evropsku uniju.
Takvo ponašanje Demokratske stranke, koja je kao stožer vlasti i najodgovornija za stanje u društvu, upozorava Popov, ne trasira put ni za šta dobro.
„To je jedna varijanta puta u totalitarizam, a ne u demokratiju, i to u jednu varijantu totalitarističkog totalitarizma koji onima koji uživaju vlast nudi sve pogodnosti ovoga sveta kojih neće da se odreknu, a koji istovremeno sadrži i veliku dozu prezira prema narodu, ubeđenja da ga može uvek svojim lažima obmanjivati i dobijati glasove. A ima tu i izvesne doze sadizma prema ljudima koji jedva preživljavaju, jedva; tako da imate, s jedne strane, golu vlast, a sa druge strane – goli život. Od toga ne može da se napravi ništa dobro“, opominje Nebojša Popov.
A o aroganciji i preziru predstavnika aktuelne vlasti i njihovog okruženja prema institucijama koje su upozoravale na korupcionašku privatizaciju u Srbiji i političko-tajkunsku spregu svedoči i Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije. On podseća da je Savet Predsedniku Srbije pre godinu dana poslao i pismo o tome, ali da do današnjeg dana on na pismo nije odgovorio.
“Tadić je na sastanku sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije izneo tvrdnju da se strani investitori njemu nisu žalili na korupciju u Srbiji i da on taj problem maltene ne poznaje. Na to mu je predsednica Saveta Verica Barać odgovorila – kako to da vi o tome nemate informacije kad je poznato da se odavde progone strani investitori? Pomenut je tada, recimo, slučaj francuske kompanije DANONE koja je izgurana iz privatizacije „Knjaza Miloša“, nemačkog medijskog koncerna VAZ, koji je takođe prognan iz privatizacije u Srbiji, pomenuta je i sporna privatizacija LUKE BEOGRAD i to kako su vlasnici LUKE ucenjivali stranu kompaniju koja je htela da investira u Srbiji i mnogi drugi slučajevi. Tadić je na to rekao – pa, napišite mi vi o tome. Savet je, naravno, presavio tabak i sve mu to pre godinu dana i poslao, ali nas Predsednik do današnjeg dana nije udostojio ni toga da odgovori da je pismo primio, a kamoli da razgovara sa nama. Uprkos tome što smo mu dokumentovano pokazali kako strani investitori ne mogu na legalan način da investiraju u Srbiji. Ja sam imao priliku da čujem ‘tete a tete’ jednog od tih investitora koji je rekao – znate, kad smo došli ovamo, rekli su nam da ne idemo u regularne institucije sistema nego da idemo kod tajkuna, jer će nam tajkuni diktirati uslove“, otkriva Šuković.
Upitan šta mu govori činjenica da Tadić nije odgovorio na pismo Saveta za borbu protiv korupcije, naš sagovornik kaže:
„Govori mi da nije zainteresovan i da verovatno neko utiče na njega...“
Na pitanje ko je taj neko i da li su to tajkuni, Šuković odgovara:
"Pa, verovatno, oni su ti koji diktiraju uslove."
Upitana šta je bio povod da zatraži sastanak sa Tadićem i da objavi pismo koje mu je uputila, Zagorka Golubović za Radio Slobodna Evropa kaže da je Tadiću pisala kao prijatelju i da mu se na taj način obratila kako bi ga upozorila:
“Pismo je bilo upozorenje na situaciju koja u našem društvu postaje sve katrastrofalnija”.
Građani ne veruju rečima koje izgovara Predsednik, dodaje sagovornica našeg radija. Umesto da ispravlja greške u procesima mnogih spornih privatizacija, on nastavlja da štiti vinovnike. Kao jednog od glavnih krivaca za probleme u privatizaciji ona je označila predsednika srpske vlade Mirka Cvetkovića, koji je u vreme većine spornih privatizacija bio direktor Agencije za privatizaciju.
U pismu Tadiću Zagorka Golubović se posebno osvrće na slučaj zrenjaninske fabrike "Jugoremedija". Nikome u vlasti Srbije nije smetalo što je ovo preduzeće svojevremeno kupio niški sumnjivi biznismen Jovica Stefanović Nini, koji je u vreme te kupovine bio na poternici Interpola. Kad je firmu sasvim uništio i kad je privatizacija, konačno, morala biti poništena, mali akcionari su sopstvenim sredstvima uspeli da vrate dugove bivšeg vlasnika-kriminalca i da dignu preduzeće na noge.
Sada je, međutim, ponovo na delu nalog odozgo - i ne samo nalog, nego i policijski upadi u “Jugoremediju” kako bi se pronašle neke nepravilnosti - da se fabrika proda. Nekom novom kontroverznom biznismenu, verovatno, kaže Zaga Golubović.
“Dakle, sve vodi ka tome da “Jugoremediju” dovedu do stečaja i da je onda budzašto prodaju nekome koji će ponoviti isti proces koji je onaj lopov Nini sprovodio dok je bio vlasnik”, kazala je ona.
Ovo je bio samo povod za pismo Tadiću, a istraživanja profesorke Golubović pokazuju da su građani Srbije aktuelnom vlasti sve nezadovoljniji i nezadovoljniji.
“Na ulici me sreću oni koji me prepoznaju i pitaju: ‘Pa, šta je to sa Borisom Tadićem? Pa, šta je to sa Demokratskom strankom? Da li oni hoće da ustupe vlast radikalima? Zašto tajkune podržavaju?’ Mene taksisti opsedaju i kažu mi: ‘Mi za ovu vladu apsolutno nećemo glasati, mi ćemo glasati za Tomislava Nikolića jer ova vlast ne radi faktički ništa’ “ , navodi Golubović.
Profesorka Golubović je u pismu Borisu Tadiću postavila sledeća pitanja:
“Da li želiš da ostaneš u sećanju građana kao glavni politički gubitnik, tj. čovek koji je upropastio zemlju i doveo je do ivice? Zašto se ne kažnjavaju svi oni vlasnici koji nisu poštovali ugovor o privatizaciji? Zašto gonite one koji ne plaćaju porez, čija je plata minimalna ili nešto malo iznad minimuma, a sami sete priznali da glavni poreski dužnici, to jest milijarderi, to jest tajkuni nisu platili porez i nikom ništa? Napisala sam mu – htela sam da ti kažem ono što ti tvoje okruženje neće reći, a ja mogu i moram da kažem jer osećam i svoju vlastitu odgovornost za ovo što se dešava ako o tome ćutim”, kaže naša sagovornica.
Arogancija i opijenost moći
Povodom pisma profesorke Golubović Predsedniku Srbije, Nebojša Popov, glavni urednik lista “Republika”, ocenjuje da je aktuelna vlast Srbije, posebno njen noseći stub, Demokratska stranka, do te mere opijena sopstvenom moći da umesto da građanima podnese račun i odgovori na pitanje zašto nije uradila ono što je obećala, šalje poruku da treba da ostane na kormilu Srbije sve do ulaska zemlje u Evropsku uniju.
Takvo ponašanje Demokratske stranke, koja je kao stožer vlasti i najodgovornija za stanje u društvu, upozorava Popov, ne trasira put ni za šta dobro.
Nebojša Popov, glavni urednik lista “Republika”: To je jedna varijanta puta u totalitaristički totalitarizam koji onima koji uživaju vlast nudi sve pogodnosti ovoga sveta, a istovremeno sadrži i veliku dozu prezira prema narodu.
„To je jedna varijanta puta u totalitarizam, a ne u demokratiju, i to u jednu varijantu totalitarističkog totalitarizma koji onima koji uživaju vlast nudi sve pogodnosti ovoga sveta kojih neće da se odreknu, a koji istovremeno sadrži i veliku dozu prezira prema narodu, ubeđenja da ga može uvek svojim lažima obmanjivati i dobijati glasove. A ima tu i izvesne doze sadizma prema ljudima koji jedva preživljavaju, jedva; tako da imate, s jedne strane, golu vlast, a sa druge strane – goli život. Od toga ne može da se napravi ništa dobro“, opominje Nebojša Popov.
A o aroganciji i preziru predstavnika aktuelne vlasti i njihovog okruženja prema institucijama koje su upozoravale na korupcionašku privatizaciju u Srbiji i političko-tajkunsku spregu svedoči i Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije. On podseća da je Savet Predsedniku Srbije pre godinu dana poslao i pismo o tome, ali da do današnjeg dana on na pismo nije odgovorio.
“Tadić je na sastanku sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije izneo tvrdnju da se strani investitori njemu nisu žalili na korupciju u Srbiji i da on taj problem maltene ne poznaje. Na to mu je predsednica Saveta Verica Barać odgovorila – kako to da vi o tome nemate informacije kad je poznato da se odavde progone strani investitori? Pomenut je tada, recimo, slučaj francuske kompanije DANONE koja je izgurana iz privatizacije „Knjaza Miloša“, nemačkog medijskog koncerna VAZ, koji je takođe prognan iz privatizacije u Srbiji, pomenuta je i sporna privatizacija LUKE BEOGRAD i to kako su vlasnici LUKE ucenjivali stranu kompaniju koja je htela da investira u Srbiji i mnogi drugi slučajevi. Tadić je na to rekao – pa, napišite mi vi o tome. Savet je, naravno, presavio tabak i sve mu to pre godinu dana i poslao, ali nas Predsednik do današnjeg dana nije udostojio ni toga da odgovori da je pismo primio, a kamoli da razgovara sa nama. Uprkos tome što smo mu dokumentovano pokazali kako strani investitori ne mogu na legalan način da investiraju u Srbiji. Ja sam imao priliku da čujem ‘tete a tete’ jednog od tih investitora koji je rekao – znate, kad smo došli ovamo, rekli su nam da ne idemo u regularne institucije sistema nego da idemo kod tajkuna, jer će nam tajkuni diktirati uslove“, otkriva Šuković.
Upitan šta mu govori činjenica da Tadić nije odgovorio na pismo Saveta za borbu protiv korupcije, naš sagovornik kaže:
„Govori mi da nije zainteresovan i da verovatno neko utiče na njega...“
Na pitanje ko je taj neko i da li su to tajkuni, Šuković odgovara:
"Pa, verovatno, oni su ti koji diktiraju uslove."