Ban Ki Mun je povukao poziv Iranu za učešće na međunarodnoj konfenciji o Siriji koja počinje u sredu u Švajcarskoj. Iako je ta odluka objašnjena odbijanjem Teherana da prihvati ciljeve samita, na taj način se izašlo i u susret liderima sirijske opozicije koja je svoje prisustvo na pregovorima, označenim kao “Ženeva 2”, uslovila isključivanjem Irana iz ovog procesa. Otklonjene su tako poslednje prepreke za početak međunarodnog skupa, koji donosi zrno nade da bi mogao biti pronađen put za izlaz iz konflikta, koji traje od marta 2011. godine i u kome je zbrisano više od 120 000 života.
Onaj koji je uputio poziv Iranu, generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun, ga je i povukao. Njegov portparol Martin Nesirski takav potez objasnio je odbijanjem Teherana da podrži uspostavljanje prelazne vlade u Siriji:
“Generalni sekretar je duboko razočaran izjavama iranskih zvaničnika koje uopšte nisu u skladu sa najavljenim namerama.”
Ban je predstavnike Irana pozvao navodeći da je dobio puna uveravanja Teherana da prihvata cilj konferencije koja će biti koncentrisana na mogućnost formiranja privremene vlade, koja bi, pak, zamenila vlast predsednika Bašara Al Asada. Ipak, potez Bana je usledio pošto se i Vašington otvoreno usprotivio prisustvu predstavnika Teherana na samitu u Švajcarskoj, a suprotno stavu Moskve da je Iranu baš tu mesto. Ipak ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nije zvučao posebno indispornirano:
"Ovo je, naravno, greška. Govorio sam o tome ranije. Ali, ovo nije katastrofa”.
Dan nakon što je zapretio odsustvom sa konferencije, te saopštio da će za njen debakl biti odgovorne upravo Ujedinjene nacije, očekivano, sirijski opozicini predstavnik Anas Abdah pozdravljaju učinjeno, jer, kako je rekao:
“Iran nije zadovoljio minimalne uslove da bi učestvovao na pregovorima”.
Zahvalio se još Banu što je prihvatio odluku da Asadove protivnike zastupa lider Nacionalne koalicije Ahmed Džarba. Sam Asad pred samit je najavio da je spreman za još jednu predsedničku kandidaturu, na izborima u junu ove godine, a svima koji će sutra sesti za pregovarački sto poručuje da bi cilj trebalo da im bude “borba protiv terorizma”. To je upravo i ono na čemu insistira iranska strana, koja nije pokazala razočaranje što je samo dan pošto je zaustavlia obogaćivanje uranijuma, na šta su Brisel i Vašington odgovorili prvim paketom otopljavanja sankcija, isključena iz ovog širokog međunarodnog foruma.
“Čvrsto vereujemo da nedavna snažna podrška međunarodne zajednice za napore Vlade Iraka u borbi protiv terorističkih grupa, takođe bi trebalo da bude proširena na Siriju kroz postavljanje pitanja suzbijanja terorizma na 'Ženeva 2' konferenciji”, rekao je predstavnik Irana u UN-u Mohamed Khazai.
Međutim, globalni mediji uoči samita prenose saznanja koja određuju kao dokaze da su sirijske snage sistematski mučile i likvidirale oko 11. 000 ljudi u zatvorima. To proizlazli iz izveštaja trojice tužilaca za ratne zločine, koji su istražili na hiljade snimaka, navodno prokrijumčarenih, iz Sirije. Patolog Stjuart Hamilton izjavio je da se u analizi tog materijala suočio sa dokazima nezamislivih patnji:
“Na fotografijama koje sam video bio je veliki broj onih koji su bili prebijeni, mučeni, kao i znatno manji broj onih koji su bukvalno zadavljeni. Ono što smo videli su ljudi koji su pretrpeli povrede od kojih su umrli, ali ne kao posledica ranjavanja u ratnoj zoni”.
Damask je demantovao teške optužbe ali je nemoguće da bez njihove senke pristupi pregovaračkom procesu, u kome će učešće uzeti predstavnici tridesetak država, najpre sutra u Montreu gde je zakazano otvaranje, da bi se konferencija potom (pod pokroviteljstvom međunarodnog pregovarača Lahdara Brahimija) preselila u Ženevu.
Onaj koji je uputio poziv Iranu, generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun, ga je i povukao. Njegov portparol Martin Nesirski takav potez objasnio je odbijanjem Teherana da podrži uspostavljanje prelazne vlade u Siriji:
“Generalni sekretar je duboko razočaran izjavama iranskih zvaničnika koje uopšte nisu u skladu sa najavljenim namerama.”
Ban je predstavnike Irana pozvao navodeći da je dobio puna uveravanja Teherana da prihvata cilj konferencije koja će biti koncentrisana na mogućnost formiranja privremene vlade, koja bi, pak, zamenila vlast predsednika Bašara Al Asada. Ipak, potez Bana je usledio pošto se i Vašington otvoreno usprotivio prisustvu predstavnika Teherana na samitu u Švajcarskoj, a suprotno stavu Moskve da je Iranu baš tu mesto. Ipak ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nije zvučao posebno indispornirano:
"Ovo je, naravno, greška. Govorio sam o tome ranije. Ali, ovo nije katastrofa”.
Dan nakon što je zapretio odsustvom sa konferencije, te saopštio da će za njen debakl biti odgovorne upravo Ujedinjene nacije, očekivano, sirijski opozicini predstavnik Anas Abdah pozdravljaju učinjeno, jer, kako je rekao:
“Iran nije zadovoljio minimalne uslove da bi učestvovao na pregovorima”.
Zahvalio se još Banu što je prihvatio odluku da Asadove protivnike zastupa lider Nacionalne koalicije Ahmed Džarba. Sam Asad pred samit je najavio da je spreman za još jednu predsedničku kandidaturu, na izborima u junu ove godine, a svima koji će sutra sesti za pregovarački sto poručuje da bi cilj trebalo da im bude “borba protiv terorizma”. To je upravo i ono na čemu insistira iranska strana, koja nije pokazala razočaranje što je samo dan pošto je zaustavlia obogaćivanje uranijuma, na šta su Brisel i Vašington odgovorili prvim paketom otopljavanja sankcija, isključena iz ovog širokog međunarodnog foruma.
“Čvrsto vereujemo da nedavna snažna podrška međunarodne zajednice za napore Vlade Iraka u borbi protiv terorističkih grupa, takođe bi trebalo da bude proširena na Siriju kroz postavljanje pitanja suzbijanja terorizma na 'Ženeva 2' konferenciji”, rekao je predstavnik Irana u UN-u Mohamed Khazai.
Međutim, globalni mediji uoči samita prenose saznanja koja određuju kao dokaze da su sirijske snage sistematski mučile i likvidirale oko 11. 000 ljudi u zatvorima. To proizlazli iz izveštaja trojice tužilaca za ratne zločine, koji su istražili na hiljade snimaka, navodno prokrijumčarenih, iz Sirije. Patolog Stjuart Hamilton izjavio je da se u analizi tog materijala suočio sa dokazima nezamislivih patnji:
“Na fotografijama koje sam video bio je veliki broj onih koji su bili prebijeni, mučeni, kao i znatno manji broj onih koji su bukvalno zadavljeni. Ono što smo videli su ljudi koji su pretrpeli povrede od kojih su umrli, ali ne kao posledica ranjavanja u ratnoj zoni”.
Damask je demantovao teške optužbe ali je nemoguće da bez njihove senke pristupi pregovaračkom procesu, u kome će učešće uzeti predstavnici tridesetak država, najpre sutra u Montreu gde je zakazano otvaranje, da bi se konferencija potom (pod pokroviteljstvom međunarodnog pregovarača Lahdara Brahimija) preselila u Ženevu.
