Reč lizing se odavno odomaćila na Balkanu, ali je prva asocijacija kupovina automobila na ovaj način, ili druge robe. Međutim, u poslednje vreme sve učestalije se pominje i zapošljavanje na lizing. Reč je o privremenom angažmanu radnika, uz posredovanje agencije za poslove, za koji su firme zainteresovane, ali za nižu platu u odnosu na stalno zaposleno osoblje.
Zdravstvenu knjižicu overavaju u agenciji, ne mogu da dobiju kredit od banke i teško mogu da računaju na stalno zaposlenje, pa u sindikatima upozoravaju da postoji opasnost od „modernog ropstva”. Međutim, pošto u većini zemalja regije stopa nezaposlenosti prelazi 20 odsto, mnogi nemaju alternativu, pa umesto da čekaju na biroima, prinuđeni su da prihvate bilo kakav posao pod bilo kojim uslovima.
Poslodavci smatraju da ne čine ništa nelegalno jer je privremeno iznajmljivanje radnika rasprostranjena praksa i u svetu i da je to pozitivno uticalo na funkcionisanje tržišta rada i konkurentnost. Naravno, njima je jeftinije da plate proviziju agenciji, nego da preuzmu na sebe obaveze, kao što su plaćeno bolovanje, odmor, otpremnine i druge benefite na koje mogu da računaju stalno zaposleni.
Sindikati u Srbiji procenjuju da ovakvih radnika ih ima bar 50.000, a iz dana u dan raste broj agencija koje posreduju u njihovom angažovanju. Zbog ušteda kompanije sve više iznajmljuju radnu snagu koja je u besposlici prinuđena na uslove koji su često na granici eksploatacije, piše Zoran Glavonjić u tekstu Srbija: sve brojniji "radnici na lizing".
U Hrvatskoj je u poslednjih deset godina registrovano više od 60 agencija za privremeno zapošljavanje i ustupanje radnika poslodavcima na određeno vreme. Prema Zakonu o radu trebalo bi da imaju ista prava kao i stalno zaposleni radnici, ali u praksi su rasprostranjene zloupotrebe i eksploatacija, tako da su ovi radnici, na čijim leđima se bogate i agencije i poslodavci, sami pretvaraju u "stvar" ili "broj" - navodi Ankica Barbir Mladinović u priči Hrvatska: prisutni i radnici "drugog reda".
Za razliku od susednih zemalja, u Bosni i Hercegovini, o "iznajmljivanju radnika na lizing" retko se govori, a i malo se zna. Iako je bilo slučajeva da agencije iznajmljuju radnike, najčešće u bankama, koje su u većini slučajeva strane u Bosni i Hercegovini, za takvo zapošljavanje nema zakonskog uporišta, ali ni javne polemike o radničkim pravima, koja su ugroženi takvom praksom - piše Aida Đugum u tekstu Veliki broj bh. radnika u statusu "robova".
Rad na lizing u Crnoj Gori ne postoji, ali samo terminološki, jer je u upotrebi izraz - ustupanje radnika, što ovaj vid radnog angažmana ne čini povoljnijim za radnike, čak i u okolnostima kada se ne može reći da je zakon na bilo koji način prekršen. Razlog za to je osećaj nesigurnosti radnika, kojima su na ovaj način uskraćena prava koja bi imali da su stalno zaposleni - navodi Esad Krcić u priči Crna Gora: teško do stalnog zaposlenja.
Zdravstvenu knjižicu overavaju u agenciji, ne mogu da dobiju kredit od banke i teško mogu da računaju na stalno zaposlenje, pa u sindikatima upozoravaju da postoji opasnost od „modernog ropstva”. Međutim, pošto u većini zemalja regije stopa nezaposlenosti prelazi 20 odsto, mnogi nemaju alternativu, pa umesto da čekaju na biroima, prinuđeni su da prihvate bilo kakav posao pod bilo kojim uslovima.
Poslodavci smatraju da ne čine ništa nelegalno jer je privremeno iznajmljivanje radnika rasprostranjena praksa i u svetu i da je to pozitivno uticalo na funkcionisanje tržišta rada i konkurentnost. Naravno, njima je jeftinije da plate proviziju agenciji, nego da preuzmu na sebe obaveze, kao što su plaćeno bolovanje, odmor, otpremnine i druge benefite na koje mogu da računaju stalno zaposleni.
Sindikati u Srbiji procenjuju da ovakvih radnika ih ima bar 50.000, a iz dana u dan raste broj agencija koje posreduju u njihovom angažovanju. Zbog ušteda kompanije sve više iznajmljuju radnu snagu koja je u besposlici prinuđena na uslove koji su često na granici eksploatacije, piše Zoran Glavonjić u tekstu Srbija: sve brojniji "radnici na lizing".
U Hrvatskoj je u poslednjih deset godina registrovano više od 60 agencija za privremeno zapošljavanje i ustupanje radnika poslodavcima na određeno vreme. Prema Zakonu o radu trebalo bi da imaju ista prava kao i stalno zaposleni radnici, ali u praksi su rasprostranjene zloupotrebe i eksploatacija, tako da su ovi radnici, na čijim leđima se bogate i agencije i poslodavci, sami pretvaraju u "stvar" ili "broj" - navodi Ankica Barbir Mladinović u priči Hrvatska: prisutni i radnici "drugog reda".
Za razliku od susednih zemalja, u Bosni i Hercegovini, o "iznajmljivanju radnika na lizing" retko se govori, a i malo se zna. Iako je bilo slučajeva da agencije iznajmljuju radnike, najčešće u bankama, koje su u većini slučajeva strane u Bosni i Hercegovini, za takvo zapošljavanje nema zakonskog uporišta, ali ni javne polemike o radničkim pravima, koja su ugroženi takvom praksom - piše Aida Đugum u tekstu Veliki broj bh. radnika u statusu "robova".
Rad na lizing u Crnoj Gori ne postoji, ali samo terminološki, jer je u upotrebi izraz - ustupanje radnika, što ovaj vid radnog angažmana ne čini povoljnijim za radnike, čak i u okolnostima kada se ne može reći da je zakon na bilo koji način prekršen. Razlog za to je osećaj nesigurnosti radnika, kojima su na ovaj način uskraćena prava koja bi imali da su stalno zaposleni - navodi Esad Krcić u priči Crna Gora: teško do stalnog zaposlenja.
