Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije odbilo je da pruži detalje o žičanoj ogradi koju Srbija podiže na granici sa Severnom Makedonijom i navelo da su te informacije strogo poverljive.
Kako se navodi u odgovoru MUP-a za Radio Slobodna Evropa (RSE) procenjeno je da bi „njihovo otkrivanje neovlašćenom licu, njihovom zloupotrebom ili uništavanjem nastala teška šteta po interese Republike Srbije, koja bi mogla imati teške posledice“.
Upit RSE se odnosio na elaborate o zaprečavanju granica Srbije sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, kojima se definišu detalji o načinima na koje će Srbija dodatno obezbediti granice, a u šta spada i podizanje žičane ograde na granici sa Severnom Makedonijom.
MUP je istakao da je u traženim dokumentima određeno „koje će se komunikacije, putevi i područja zaprečiti, odnosno koje su visoko rizične tačke ugroženosti državne granice, po pitanju suzbijanja ilegalnih migracija i drugih oblika prekograničnog kriminala, mogao nastati visok stepen ugroženosti bezbednosti državne granice“, MUP je procenio da se „u ovom slučaju radi o informacijama takvog karaktera te se iz tog razloga ne mogu učiniti dostupnim javnosti“.
Uredba i epidemijska i migrantska
Vlada Srbije je u jeku epidemije korona virusa, 20. aprila donela Uredbu o dopunama mera u vreme vanrednog stanja u okviru koje i odluku o privremenom izuzeću zemljišta pored granične linije sa Severnom Makedonijom i Bugarskom iz vlasništva privatnih i pravnih lica.
Kako se navodi, ta uredba je doneta u sklopu mera protiv širenja epidemije, ali i zbog sprečavanja eventualnog pokušaja masovnog ilegalnog prelaska državne granice.
U članu tri Uredbe se nalaže privremeno zauzeće na zemljištu, koje je u svojini pravnih i fizičkih lica, uz graničnu liniju sa Republikom Severnom Makedonijom i Republikom Bugarskom.
Širina pojasa za privremeno zauzeće, odnosno površina zemljišta utvrđena je Elaboratom za zaprečavanje državne granice sa Republikom Severnom Makedonijom i Elaboratom za zaprečavanje državne granice sa Republikom Bugarskom, precizirano je u dokumentu koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.
Oba elaborata uradila je pogranična policija, koja je pod ingerencijom MUP-a.
Kao posledica uredbe, kako je RSE ranije pisao, Srbija je već započela podizanje žičane ograde na granici sa Severnom Makedonijom.
Kako se vidi na licu mesta, na granici kod sela Miratovac koje se nalazi u pograničnom području, radovi su i dalje u toku, a radnici postavljaju žičanu konstrukciju.
Ministarstvo finansija je u junu na svojem sajtu objavilo da je donelo rešenje kojim se usvaja zahtev Republičke direkcije za imovinu za privremeno zauzeće zemljišta u svojini više desetina fizičkih i pravnih lica koje se nalazi uz granicu sa Severnom Makedonijom, u katastarskoj opštini Miratovac na teritoriji opštine Preševo za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, u sklopu mera predviđenih Elaboratom o zaprečavanju državne granice sa susednom državom.
RSE je od početka maja u više navrata bezuspešno pokušavala da preko Biroa za komunikacije MUP Srbije obezbedi sagovornika na temu postavljanja fortifikacijske prepreke duž granične linije sa južnim susedom.
Postavljanje žičane ograde za RSE je zvanično potvrdio u avgustu za RSE Šćiprim Arifi, predsednik Opštine Preševo na jugu Srbije, udaljenoj od Beograda 380 kilometara.
Prekinut deo radova
Visar Memeti, šef kabineta predsednika Opštine Preševo izjavio je u novoj izjavi za RSE da je ograda već podignuta do graničnog prelaza Preševo–Tabanovci na Koridoru 10, a da su privremeno prekinuti završni radovi u ataru sela Miratovac, gde je planirano da uskoro bude otvoren malogranični prelaz Miratovac–Lojane.
„Radovi su na tom delu prekinuti verovatno zbog toga što smo mi predložili da se istovremeno sa podizanjem žičane ograde otvori malogranični prelaz“, rekao je Memeti i dodao da će tim povodom u Preševu uskoro biti održan sastanak predstavnika Republičke direkcije za imovinu, Granične policije i opštine Preševo.
Memeti je podsetio da je otvaranje tog malograničnog prelaza dogovoreno još prošle godine, kada je Vlada Srbije donela i odluku o osnivanju koordinacionog tela za realizaciju tog projekta.
„Izgradnja malograničnog prelaza je neupitna i sada su u toku administrativne procedure. Razumljivo je što lokalna samouprava insistira da on bude što pre otvoren, jer bi to znatno olakšalo život građana sa obe strane granice“, rekao je sagovornik RSE.
On je istakao i da je predsednik Opštine Šćiprim Arifi tražio od viših instanci da se na malograničnom prelazu postave kontejneri za državne službenike, i da se on što pre stavi u funkciju, a potom da se grade standardni objekti.
„Put do Miratovca je asfaltiran, tamo danonoćno dežuraju pripadnici pogranične policije i smatramo da prelaz može da funkcioniše“, rekao je Memeti.
Arifi je ranije izjavio za RSE da je izuzetno važno da u okviru projekta postavljanja žičane ograde bude rešeno pitanje otvaranja malograničnog prelaza Miratovac–Lojane, preko kojeg bi se uspostavila bolja i brža komunikacija meštana sa obe strane granice.
„Za lokalnu samoupravu ovde u Preševu, ali i za naše građane, otvaranje malograničnog prelaza je važnije od podizanja žičane ograde“, rekao je Arifi tada.
Detalji o drugim ogradama javni
Mađarska je na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama. Uz brojne senzorne uređaje, kamere i snažne reflektore, sama žičana ograda ojačana je čeličnom armaturom. Na njenoj izgradnji bili su angažovani i zatvorenici.
Severna Makedonija je u ravničarskom području dvostrukom žičanom ogradom obezbedila delove svoje južne granice prema Grčkoj. Prema zvaničnim podacima podignuto je četiri kilometra ograde kod Dojrana, šest kilometara kod graničnog prelaza Medžitlija kod Bitolja, a najduža i najjača fortifikacija sa bodljikavom i čeličnom žilet žicom razvučenom preko dva reda stubova visokih 2,5 metra u dužini od 20 kilometara podignuta je kod Đevđelije, sa obe strane istoimenog graničnog prelaza.
Grčka je 2012. godine, na celom delu kopnene granice sa Turskom, u dužini od 13 kilometara podigla visoku žičanu ogradu.
I Bugarska je 2016. podigla 160 kilometara žičane ograde na granici sa Grčkom, a 2017. godine još 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Turskom.
Prema poslednje dostupnim podacima, koje je Komesarijat za izbeglice Srbije naveo za RSE 27. avgusta ove godine, u centrima kojima upravlja Komesarijat boravi 4,000 ljudi, dok se, prema njihovim procenama, van Centara nalazilo između 600 i 700 njih, koji su pokušavali da što pre napuste Srbiju i nastave put ka EU.
Facebook Forum