Mohamed Ali je iz Palestine i ima 21 godinu. U Srbiji boravi već osam meseci, a u Suboticu na krajnjem severu Srbije je došao pre pet dana. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da želi da ide u Evropu, jer kako kaže, život u Srbiji nije dobar ni za građane koji tu žive, kao ni za migrante.
"Mi ne trebamo hranu, samo smo ostali da se odmorimo i otišli smo. Sve granice su zatvorene jer nikom ne trebaju izbeglice", rekao je Ali.
On je jedan od oko 5.000 izbeglica koje trenutno borave u Srbiji, a koje bi uskoro mogle da se suoče sa novom migrantskom politikom Srbije.
'Tajne' ograde i uredbe
Vlada Srbije je u jeku epidemije korona virusa, 20. aprila donela Uredbu o dopunama mera u vreme vanrednog stanja u okviru koje i odluku o privremenom izuzeću zemljišta pored granične linije sa Severnom Makedonijom i Bugarskom iz vlasništva privatnih i pravnih lica.
Kako se navodi, ta uredba je doneta u sklopu mera protiv širenja epidemije, ali i zbog sprečavanja eventualnog pokušaja masovnog ilegalnog prelaska državne granice.
Kao posledica uredbe, kako je RSE ranije pisao, Srbija je već započela podizanje žičane ograde na granici sa Severnom Makedonijom. Međutim, ostaje nejasno šta su planovi zvaničnog Beograda na granici sa Bugarskom.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova Bugarske, ambasador Srbije u toj državi, Željko Jović, preneo je Vladi susedne države da Srbija neće postavljati nikakve fortifikacijske prepreke duž granice sa Bugarskom.
Jović je takav stav preneo na poziv vlasti Bugarske 21. avgusta, koje su zatražile zvanično objašnjenje nakon što se saznalo da je i Bugarska pomenuta u Uredbi Vlade Srbije kojom se naređuje izuzeće zemljišta uz granicu, a u cilju sprečavanja pokušaja ilegalnih prelazaka granice i širenja korona virusa.
Informacije o ovom sastanku, međutim, ne mogu se naći na sajtu nijedne institucije u Srbiji, a Ministarstvo spoljnjih poslova Srbije nije želelo da za RSE komentariše detalje objavljene na sajtu bugarskog ministarstva.
Šta piše u Uredbi Vlade?
U članu tri Uredbe se nalaže privremeno zauzeće na zemljištu, koje je u svojini pravnih i fizičkih lica, uz graničnu liniju sa Republikom Severnom Makedonijom i Republikom Bugarskom.
Širina pojasa za privremeno zauzeće, odnosno površina zemljišta utvrđena je Elaboratom za zaprečavanje državne granice sa Republikom Severnom Makedonijom i Elaboratom za zaprečavanje državne granice sa Republikom Bugarskom, precizirano je u dokumentu koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.
Oba elaborata uradila je pogranična policija, ali Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, do zaključenja ovog teksta, nije odgovorilo na više puta ponovljena pitanja RSE koja su se odnosila na tehničke karakteristike i finansijske aspekte realizacije projekata. MUP nije odgovorio ni na najnoviji upit o tome da li se planira postavljanje fortifikacijskih prepreka na graničnoj liniji prema Bugarskoj.
Dimitrovgrad: Evropska policija dočekuje migrante
Vladica Dimitrov, predsednik Opštine Dimitrovgrad koja se nalazi uz samu granicu Srbije sa Bugarskom, rekao je za RSE da nema informacije da će se na teritoriji te opštine podizati bilo kakva ograda. On je objasnio i da se u Dimitrovgradu povremeno mogu videti manje grupe migranata, uglavnom po dvadesetak ljudi u pratnji pogranične policije.
"Mi nemamo tačan podatak koliko migranata ulazi u našu zemlju na teritoriji opštine Dimitrovgrad, ali prema slobodnoj proceni to je oko desetak ljudi na dnevnom nivou", objasnio je Dimitrov.
Prema njegovim navodima, granicu prema Bugarskoj kontroliše pogranična policija Srbije, uz pomoć evropske policije u čijem sastavu su trenutno policajci iz Češke.
"Oni zaustavljaju migrante u rejonu Vidliča i Stare planine ili u južnom delu opštine i to su ilegalni prelasci, jer u našoj opštini nema malograničnih prelaza", istakao je Dimitrov.
Komesarijat bez komentara odluka drugih država
Prema najnovijim podacima od 27. avgusta ove godine, u centrima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije boravi 4,000 ljudi, dok se, prema njihovim procenama, van Centara nalazi između 600 i 700 njih, koji pokušavaju da što pre napuste Srbiju i nastave put ka EU.
U dopisu za RSE, na pitanje kakav je njihov stav o sve brojnijim i sve većim preprekama na takozvanoj Balkanskoj ruti, Komesarijat je odgovorio da oni nisu pozvani da komentarišu odluke drugih država "čak ni u slučajevima žičanih ograda".
"Naš stav definisan je generalnom politikom koju Republika Srbija vodi po pitanju migracija, a to je puno poštovanje domaćih i međunarodnih propisa, konvencija i ugovora. Republika Srbija se, od početka krize 2015. godine, odnosi odgovorno, humano i solidarno po ovom pitanju, ali istovremeno vodeći računa o sopstvenim interesima, bezbednosti i interesima naših građana", navodi se u pisanom odgovoru Komesarijata.
Komesarijat ističe i da je na osnovu dosadašnjih iskustava sasvim izvesno da nijedna vrsta ograde ne može zaustaviti migracije.
"Situacija na Bliskom i Srednjem istoku je takva da se gotovo uvek može očekivati pokret novog talasa izbeglica ili migranata, ali svakako ne u onom obimu kakav je bio na početku izbegličke krize", ističe se u dopisu Komesarijata.
Migracija je nezaustavljiva
Da ograde ne sprečavaju migracije slaže se i Radoš Đurović, direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila. Centar svakodnevno pomaže migrantima, a na svojim društvenim mrežama upozorava na loše uslove u kojima ljudi borave, kao i na neretno nasilan tretman policija zemalja na Balkanu prema njima.
Kako je Đurović rekao za RSE, od kada Mađarska više nema tranzitnih kampova, koje je zatvorila kada je počela pandemija, Srbija je preuzela ulogu ove države o čemu, kako je istakao, svedoči i podizanje žičane ograde na jugu Srbije, na granici sa Severnom Makedonijom. Ta ograda, prema njegovom mišljenju neće prekinuti migracije.
"Migracija je nezaustavljiva, vidimo to svakodnevno, samo je pitanje koliko će koštati ta cena migracije, da li je ona vezana samo za novac, ali su definitivno u pitanju i opasnosti za ljudske živote, a sa druge strane, ljudi nemaju alternativu, nemaju gde da se vrate, ne mogu da odustanu od ovog puta na koji su krenuli", navodi Đurović.
Prve fotografije žičane ograde između Srbije i Severne Makedonije
Kao 2015. godine
Đurović upozorava da je broj ljudi koji borave napolju u porastu i da je situacija slična kao pre 2015. godine, iako nije još tako kritična.
"Ljudi se nalaze na otvorenom, tu su porodice, deca koja su u potrebi za humanitarnom pomoći, zdravstvenom zaštitom i za krovom nad glavom", kaže Đurović.
On je podsetio i da postoje stalna vraćanja migranata nazad iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske i da ljudi nemaju gde da budu smešteni blizu granice, te da ponovo pokušavaju da nađu neku mogućnost da nastave dalje.
Kako su objavili mediji u BiH, ta država je 28. avgusta vratila 27 migranata u Srbiju, dok je u julu iz BiH vraćena i grupa od 40 ljudi.
"To je jedna hronična situacija, kakva je bila i ranije. A vidimo i povećan broj ulazaka na jugu države pre nego što se ta ograda (na granici sa Severnom Makedonijom) završi", rekao je Đurović.
Đurović kaže da je nasilje prema migrantima na mađarskoj, rumunskoj i hrvatskoj granici i dalje prisutno i da se ono ne menja po svom karakteru i intenzitetu.
Tuneli na granici sa Mađarskom
Prema njegovim rečima, migranti pronalaze različite mogućnosti ilegalnog prelaska granica.
"Između ostalog, od krijumčarenja kroz transport kamionima, automobilima, preskakanjem ograde, i na druge načine. Takođe, pokušavaju da pređu i kroz tunele duž granice koje, prema svemu sudeći, ne prave sami migranti nego krijumčari za veliki novac. Oni pokušavaju da potkopaju ogradu i da je zaobiđu, na neki način, i da tako obezbede siguran prolaz", objašnjava Đurović za RSE.
Početkom juna mađarska policija je objavila da je u blizini mesta Morahalom, na granici Mađarske i Srbije, otkriven tunel ispod žičane ograde na granici. Policija je tada navela da je tunel, visine 40 centimetara i dužine 24 metra, korišćen za šverc migranata sa srpske na mađarsku stranu.
U odgovoru mađarske policije za RSE tada je navedeno da je ovo je četvrti podzemni prolaz ispod ograde koju su mađarski pogranični organi otkrili u poslednjih godinu dana i da je u toku zajednička istraga oko ovog slučaja koja se vodi u saradnji sa srpskom policijom.
UNHCR: Srbija omogućava pristup azilu
I podaci Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) potvrđuju da prepreke i žice nisu zatvorile balkansku izbegličku rutu.
Mirjana Milenkovski iz UNHCR kaže za RSE da je evidentno da se zbog epidemije korona virusa broj ljudi na balkanskoj ruti smanjuje, ali da je taj izbeglički put i dalje aktivan.
Sagovornica RSE objašnjava da ljude koji beže od ratnih strahota pokušavajući da spasu sebe svoje porodice ne mogu da zaustave nkakve ograde i prepreke na njihovom putu ka bezbednim teritorijama.
"Oni će uvek naći način da ih pređu, zaobiđu i pronađu bezbednost za sebe i svoje porodice. Međutim, kada se na granicama podižu ograde, kada ljudi ne mogu da dođu do bezbednih teritorija i azilnih procedura, to neminovno otvara prostor kriminalcima i počinje da cveta krijumčarenje ljudi. Tako se ljudi koji su već pretrpeli teške traume izlažu novim zloupotrebama i ponovo postaju žrtve", rekla je Milenkovski.
Za UNHCR, dodala je, je ključan je odnos države prema ljudima kojima je potrebna zaštita međunarodne zajednice, a Srbija, po oceni te međunarodne organizacije, od izbegličke krize 2015. godine do danas poštuje međunarodne propise i standarde.
"Za nas je najvažnije da ljudi koji beže od ratova i progona u svojim zemljama i imaju potrebu za međunarodnom zaštitom imaju pristup bezbednoj teritoriji i azilnim procedurama", istakla je Milenkovski i ocenila da Srbija to omogućava od početka izbegličke krize.
'Ja ću pokušati ponovo i ponovo…'
Mohamed Ali iz Palestine objasnio je za RSE da je do sada četiri puta pokušavao ilegalno da pređe granicu sa Rumunijom.
"Uhvatila me je rumunska granična policija, uzela mi je telefon i udarila me. Rekli su mi zato što sam musliman. Uzeli su mi stvari, sve, i rekli da odem", ispričao je Ali.
Na pitanje da li planira da pokuša sa ilegalnim prelaskom preko mađarske granice, Ali kaže da ima u planu da pokuša.
"Ja ću pokušavati da idem ponovo, ponovo i ponovo…", poručio je on. Kako je rekao, boravio je i u subotičkom kampu za migrante ali, po njegovom mišljenju, taj kamp nije dobar.
Dodao je da je njegova porodica u Evropi, u Holandiji, i da ih nije video tri godine.
"Potreban mi je posao, dom, automobil, a sada nemam ništa, kunem se. Nemam papire, nemam ništa", kaže Ali.
Prema njegovim rečima, ljudi u Srbiji su dobri, mada, "pojedini imaju problem sa muslimanima. I ljudi u Subotici su dobri".
Balkan pod žicama
Prostor jugoistočnog Balkana od Panonskog do Egejskog mora već je podeljen brojnim žičanim i drugim preprekama podignutim na granicama zemalja na takozvanoj balkanskoj izbegličkoj ruti.
Kako bi sprečila ilegalne ulaske migranata na svoju teritoriju, Mađarska je na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama.
Ograde na balkanskoj migrantskoj ruti: Ko ih podiže i gde?
Severna Makedonija je u ravničarskom području dvostrukom žičanom ogradom obezbedila delove svoje južne granice prema Grčkoj. Prema zvaničnim podacima podignuto je četiri kilometra ograde kod Dojrana, šest kilometara kod graničnog prelaza Medžitlija kod Bitolja, a najduža i najjača fortifikacija sa bodljikavom i čeličnom žilet žicom razvučenom preko dva reda stubova visokih 2,5 metra u dužini od 20 kilometara podignuta je kod Đevđelije, sa obe strane istoimenog graničnog prelaza.
Grčka je još 2012. godine, na celom delu kopnene granice sa Turskom, u dužini od 13 kilometara podigla visoku žičanu ogradu.
I Bugarska je 2016. podigla 160 kilometara žičane ograde na granici sa Grčkom, a 2017. godine još 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Tuskom.