Pobeda opozicione kandidatkinje Gordane Siljanovske-Davkove u prvom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji nije iznenađenje, ali je ubedljivo vođstvo ispred aktuelnog Steve Pendarovskog neočekivano, komentarišu analitičari za RSE.
Prema njihovim rečima, najveći dobitnici su Maksim Dimitrijevski i njegova partija ZNAM, dok se postavlja pitanje kakvu će ulogu imati glasovi albanskih partija u drugom krugu predsedničkih izbora.
Siljanovska-Davkova kao kandidatkinja koju podržava VMRO-DPMNE osvojila je više od 362.000 glasova (40,08 odsto), duplo više od kandidata Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Pendarovskog koji je osvojio više od 180.000 glasova (19,93 odsto), pokazuju rezultati Državne izborne komisije (DIK) pošto je prebrojano više od 99 odsto glasova.
Rezultati prvog kruga predsjedničkih izbora u Sjevernoj Makedoniji
Glasanje – kazna za aktuelnu vlast
Marko Trošanovski, predsednik Instituta za demokratiju Societas Civilis, smatra da je ubedljiva pobeda Siljanovske nad Pendarovskim mnogo veća od očekivane, ali ocenjuje da su građani na ovim izborima glasali da kazne politiku aktuelne vlasti.
To je, pre svega, nezadovoljstvo visokim nivoom korupcije i kriminala, na šta je upozoravao i međunarodni faktor. Trošanovski navodi zašto su građani "kaznili" vlast na izborima u nedelju.
"Obećanja u domenu nastavka partijskog zapošljavanja, nekažnjavanje funkcionera koji su zatajili u obavljanju dužnosti, nerešene afere, netransparentne javne nabavke i na kraju Krivični zakonik koji je omogućio amnestiju i smanjene kazne osuđenim funkcionerima za zloupotrebe službenog položaja, uz pasošku krizu i nezadovoljstvo francuskim predlogom usvojenim bez učešća stručnjaka. Na više nivoa je bilo propusta, ali tim više što su građani nisu videli brzu reakciju na ispravljanje ovih uslova", objašnjava Trošanovski za RSE.
Pasoška kriza je nastala kao posledica neuspešnog uvođenja novih pasoša Severne Makedonije - do februara je izdato samo 1,3 miliona novih pasoša, čime su stotine hiljada građana praktično onemoguće ne da putuju bu inostranstvo. Francuski predlog je inicijativa Pariza iz prošle godine da se odblokiraju evropske integracije, s tim što je deo bugarskih zahteva ušao u pregovarački okvir Severne Makedonije sa EU.
Inače, predsednik SDSM Dimitar Kovačevski je posle jučerašnjeg glasanja rekao da je "jasno da su nas ljudi kaznili i mi to prihvatamo", ali je dodao da njegova stranka nije očekivali takav rezultat.
Pendarovski je takođe rekao da nije očekivao ovakav rezultat, ali je dodao da neće odustati, dok je Siljanovska-Davkova u drugom krugu tražila podršku svih, a posebno opozicije.
Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski pozvao je na "potpuno nacionalno i državno jedinstvo protiv ove vlasti".
Siljanovska-Davkova i Pendarovski idu u drugi krug predsedničkih izbora koji će se održati zajedno sa parlamentarnim 8. maja.
To će im biti drugi duel, pošto je pre pet godina na predsedničkim izborima 2019. Pendarovski pobedio tesno s razlikom od oko četiri hiljade glasova.
Najveći dobitnici - Dimitrijevski i ZNAM
Politički analitičar Sefer Selimi je u izjavi za RSE rekao da ubedljivo vođstvo Siljanovske vidi najviše u činjenici da je veliki broj glasova SDSM-a završio kod kandidata stranke ZNAM Maksima Dimitrijevskog.
"Nije da se nije očekivala prednost Siljanovske-Davkove, ali ne u tolikoj meri. Njena velika prednost u odnosu na Pendarovskog nalazi se u glasovima gospodina Maksima Dimitrijevskog, koji je očigledno otcepio veliki deo biračkog tela SDSM, što na neki način odražava i kažnjavanje SDSM od strane njegovih birača", kaže Selimi.
S osvojenih više od 83.000 glasova, odnosno 9,26 odsto, Maksim Dimitrijevska je na trećem mestu makedonskog političkog bloka. Dimitrijevski je bio kadar socijaldemokrata (SDSM), ali se od njih otcepio pred lokalne izbore 2021, dok je stranka ZNAM formirana u novembru 2023.
Trošanovski se slaže i dodaje da je ZNAM sada "mnogo bolje pozicioniran na parlamentarnim izborima", za razliku od stranke Levica, za koju smatra da je "najveći gubitnik na ovim izborima" pošto je njena kandidatkinja Biljana Vankovska Cvetkovska "nasuprot očekivanja" dobila 4,55 odsto ili više od 41.000 glasova.
Albanska opozicija ostvarila maksimum
Kom će kandidatu pripasti glasovi albanskih birača i da li će oni biti odlučujući za izbor predsednika u drugom krugu izbora 8. maja?
Rezultat kandidata albanskih opozicionih partija Arbena Taravarija, koji je osvojio više od 83.000 glasova (9,21 odsto), prema Selimiju, predstavlja postizanje maksimalnog potencijala opozicije.
"S druge strane, u albanskom bloku se očekivalo i čak se u nekoliko navrata govorilo da će biti tolike razlike između gospodina Osmanija i gospodina Taravarija. Moje mišljenje je da je opozicija ovim glasovima dostigla svoj maksimalni potencijal i teško da će moći da se poveća na parlamentarnim izborima. S druge strane, očekujem da će se Evropski front predvođen DUI-jem (Demokratskom unijom za integraciju) još više mobilisati da produbi ovu razliku među njima", kaže Selimi.
U albanskom političkom taboru najviše glasova je osvojio Bujar Osmani, kandidat Evropskog fronta i DUI-ja – najveće albanske stranke koja je bila u koalicionoj vladi sa SDSM. Sa skoro 130.000 glasova Osmani je osvojio 13,36 odsto, pokazuju zvanični podaci DIK-a.
Posle objavljivanja rezultata glasanja, dvojica predsedničkih kandidata iz albanskog političkog bloka nisu otkrila koga će njihove stranke podržati u drugom izbornom krugu.
Osmani je ocenio da su on i koalicija ostvarili "duboku pobedu", ali i da rezultati pokazuju da je postojala etnička podela tokom glasanja.
Kandidat ujedinjene albanske opozicije Taravari rekao je da njegov blok još nije odlučio kog kandidata ili stranku će podržati u drugom krugu.
Međutim, lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski rekao je u nedelju uveče da je razgovarao s albanskom opozicijom i Taravarijem.
"Čestitao sam mu na rezultatu i poželeo uspešne parlamentarne izbore i buduću vladu u Makedoniji", rekao je Mickoski na konferenciji za novinare u sedištu stranke.
Sada se nastavlja dvostruka kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore, u kojima će učestvovati Siljanovska i Pendarovski. Trošanovski smatra da će ubedljiva prednost kandidata VMRO-DPMNE biti ključna.
"To će sigurno stvoriti psihološki momenat za drugi krug predsedničkih i parlamentarnih izbora, gde su birači uglavnom skloni kandidatu koji vodi i ima veće šanse da pobedi. Tako da očekujem dalje prelivanje glasova na račun Gordane Siljanovske-Davkove", kaže Trošanovski.
Prema podacima Državne izborne komisije (DIK), izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora bila je 49,95 odsto od ukupno 1.814.317 birača koji su imali pravo glasa.
Ovi predsednički izbori su sedmi po redu na kojima građani direktno biraju šefa države.
Prema makedonskom izbornom sistemu, predsednik Republike se bira na opštim i neposrednim izborima, tajnim glasanjem na mandat od pet godina, s pravom na najviše dva mandata.