Jedna četvrtina slučajeva porodičnog nasilja tokom prošle godine završila je bez pravnog epiloga u Severnoj Makedoniji jer su se žrtve povukle iz procesa, pokazuju podaci Krivičnog suda. Nevladine organizacije navode da samo dva posto žena prijavi nasilje.
Tokom oktobra meseca tužilaštvu su prijavljena samo dva slučaja nasilja. U jednom slučaju 32-godišnji stanovnik Skoplja pretukao je svoju devojku koja je sa teškim telesnim povredama završila u bolnici. U drugom slučaju Bitoljanin je oteo i pretukao bivšu partnerku koja je potom pokušala samoubistvo.
"To je dovelo do toga da je napadač nastavio da je žestoko udara", navodi se u saopštenju Tužilaštva.
Osumnjičeni je u bekstvu, pa će mu, ako ga policija uhvati, biti određena mera zadržavanja.
Početkom novembra meseca u Štipu je ubijena 29-godišnja žena, a posle ubistva, njen 33-godišnji partner se sam prijavio štipskoj policiji i rekao gde je ostavio telo.
Za samo mesec dana, ovo su tri slučaja žrtava nasilja u porodici za koje je Tužilaštvo otvorilo istragu.
Povodom poslednjeg slučaja, Centar za socijalna pitanja Štip je naveo da napadaču koji je osuđen za drugo krivično delo, to nije prvo nasilje nad partnerkom. Ona ga je pre dva meseca prijavila za nasilje u porodici, ali je ubrzo odustala od prijave, uz izgovor da je upozorenje policije uradilo svoje.
Ova 29-godišnja Štipljanka nije jedina žrtva nasilja u porodici koja odbija da podnese tužbu protiv partnera koji ju je tukao. Samo prošle godine ukupno 28 žrtava porodičnog nasilja koje su prošle težak i dug put od prijave preko istrage do sudnice, na poslednjem suočavanju s nasilnikom pred sudijom, odustalo je i povuklo tužbu, pokazuju podaci Krivičnog suda.
Prema makedonskim zakonima, počinilac nasilja u porodici može biti tužen uz saglasnost sa žrtvom.
Žrtve prijavljuju samo najteže napade
Sudska statistika za prošlu godinu pokazuje da je od ukupno 120 predmeta u Severnoj Makedoniji u vezi s krivičnim delom "nanošenje telesne povrede u nasilju u porodici" i "ugrožavanje bezbednosti u nasilju u porodici", 28 okončano poništavanjem postupka, 32 kaznom zatvora, 45 s uslovnom osudom, a ostali s uslovnom osudom u kojoj sledi ili zaštitni nadzor ili psihijatrijsko lečenje.
Da bi se moglo govoriti o prevenciji femicida, moraju se utvrditi sistemske "rupe".
Civilne organizacije koje se bave tim problemom kažu da je samo dva odsto žena u Severnoj Makedoniji koje su pretrpele nasilje od partnera prijavilo policiji, pri čemu se prijavljivanje odnosilo na poslednji, najozbiljniji incident.
Jedna od najslabijih karika u sistemu zaštite žena koje su žrtve nasilja u porodici je nedostatak specijalizovane podrške za smeštaj, besplatnu pravnu pomoć i savetovanje za žrtve.
Nasilje nad ženama
Kakvi ožiljci ostaju nakon nasilja? Kako porodice i žrtve nasilja nastavljaju dalje sa životima zauvijek obilježenim traumom?
Uprkos Istanbulskoj konvenciji i zakonskim okvirima rodno uslovljeno nasilje je i dalje sveprisutno u zemljama Zapadnog Balkana.
U "Ispričajte mi" pronađite priče onih koji su preživjeli rodno zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema.
Saznajte i kako prijaviti nasilje u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji.
Međutim, da bi se povećao broj onih koji prijavljuju nasilje, žrtvama koje još nisu donele odluku da napuste nasilnika i prijave nasilje treba omogućiti pristup, kaže Elena Dimuševska iz Nacionalne mreže protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici "Glas protiv nasilja".
Prema njenim rečima, problem je što je sistem spor i što se aktivira nakon što žrtva prijavi nasilje u porodici i to najčešće za poslednji, najteži incident. Statistika od dva odsto prijava od ukupnog broja slučajeva nasilja u porodici pokazuje da se žrtve plaše da prijave nasilje zbog više faktora.
S jedne strane, dok čekaju institucionalni odgovor, nastavljaju da žive s partnerom, a, s druge strane, možda nemaju dovoljno poverenja u institucije da će se ponašati na odgovarajući način i pružiti im zaštitu.
"Ona jednostavno nije ohrabrena. A kada govorim o ohrabrivanju, govorim o njenom razmišljanju o tome šta će se desiti posle, da bi donela tu odluku da prijavi nasilnika, ona mora da zna gde će dalje, ako ima decu, gde će idi s njima, s kime će živeti, kako će obezbediti egzistenciju. Nemaju svi imovinu na svoje ime. Ekonomski faktor je veoma značajan u donošenju odluke, ona treba da razgovara s nekim posle prijave, da napravi plan, šta da radi posle prijave", objašnjava Dimuševska.
Ona podseća da je prijava samo jedan mali korak.
"Šta dalje, kako će ona da se nosi s nasilnikom, kod nas vrlo malo nasilnika idu u pritvor, nakon što ga prijavi ona nastavlja da živi s njim, svakodnevno se suočava s njim i sve ovo treba uzeti u obzir ako zaista želimo da sprečimo ozbiljnije incidente i ubistva poput onog što se desilo u Štipu", kaže Dimuševska.
Femicid se tretira kao klasično ubistvo
Advokatica Katerina Kotevska, koja godinama u sudnici zastupa žrtve porodičnog nasilja, dodaje da sistemu nedostaje karika, odnosno zakonsko rešenje koje će prevideti nadzor nad žrtvom nasilja u porodici u ranjivom periodu.
"Da se izreknu mere kada postoji opasnost od dodatnog nasilja u porodici. Apelujemo na sve koji se bave ovom materijom da uvedu mere provere nakon što se sudskim putem utvrdi potreba za zaštitom od nasilja u porodici", objašnjava Koteska.
Prema policijskoj statistici, u 2023. godini su zabeležena 1.082 slučaja nasilja u porodici, od čega su muškarci 90 odsto nasilnika. Od toga je 414 supruga, 111 vanbračnih partnera i 195 sinova.
Prošle godine je u nasilju u porodici izvršeno pet ubistava i dva pokušaja ubistva. U dva slučaja od ovih pet ubistava, počinioci su sebi oduzeli život pošto su ubili žene.
U periodu od 2018. do 2022. godine, u Severnoj Makedoniji vođena su krivična gonjenja u 17 slučajeva femicida zbog ubistva 19 žena.
"Važno je da su većina žrtava bili sadašnji ili bivši intimni partneri nasilnika ili su bili u rodbinskim vezama s njima, a ubistva su u svim istraženim slučajevima počinjena u stanu, kući ili dvorištu u kojem je žrtva živela", navodi se u izveštaju "Femicid u Republici Severnoj Makedoniji: Situacija, pravni okvir i sudska praksa".
Od 17 sudskih postupaka koji su razmatrani u okviru ovog izveštaja, u 14 slučajeva sud je počinioce proglasio krivim i osudio ih na zatvorsku kaznu.
Dimuševska je analizom utvrdila da su od 2001. do 2020. godine izvršena 54 ubistva koja treba označiti kao femicid. Međutim, kako ona sama ukazuje, sve institucije vode odvojene statistike koje se ne poklapaju, pa se ove brojke mogu uzeti s rezervom.
Poslednjim izmenama Krivičnog zakonika u februaru prošle godine, femicid je u Severnoj Makedoniji postao zasebno krivično delo.
Prema izmenama zakona, za ubistvo s predumišljajem žene ili devojke uz mučenje ili nanošenje teške telesne povrede izazvane mržnjom, sud može da odredi kaznu doživotnog zatvora. Ove izmene i dopune Krivičnog zakonika bile su neophodne za usklađivanje s Istanbulskom konvencijom i evropskim direktivama.
Uslovna kazna na plaše nasilnika, niti štiti žrtvu
Advokatica Koteska kaže da njeno iskustvo u sudnici pokazuje da se i posle uvođenja izmena Krivičnog zakonika femicid i dalje tretira kao klasično ubistvo, umesto klasifikovanog oblika sa strožim kaznama.
"Problem je što se uslovne osude stalno izriču i ja, kao praktičar u ovoj stvari, smatram da to treba menjati. Zato što uslovna kazna, izrečena za dela koja se konstantno dešavaju u tri godine, kao što imam nekoliko slučajeva za nasilje u porodici, nije rešenje. Izricanje uslovne osude po 'defaultu' tako da će počinilac dobiti više kazni s uslovnom osudom, pa počinilac kaznu ne shvata ozbiljno, niti će biti postignut cilj da se zaštiti žrtva", objašnjava Koteska.
Osim toga, Dimuševska, koja prati takve slučajeve, kaže da čak ni tužioci ne pokazuju dovoljno razumevanja da razlikuju osnovno ubistvo od femicida.
"U poslednje dve godine samo u jednom slučaju su jasno koristili taj stav koji se odnosi na femicid. U drugim slučajevima to kvalifikuju ili kao ubistvo na svirep način ili kao neki od drugih elemenata u okviru osnovnog krivičnog dela. Slučaj u Štipu je očigledno femicid", dodaje ona.
Neke od nevladinih organizacija traže dodatne izmene Krivičnog zakonika, kojim bi prijava protiv počinioca nasilja u porodici trebalo da se podnosi po službenoj dužnosti, kako bi se izbeglo da žrtva sama pokreće tu borbu.
"Imamo krivično gonjenje na predlog žrtava, a veliki broj njih povuče prijave policiji kada se pokrene krivično gonjenje, a onda institucije ostaju vezanih ruku. Zato se dešava da sami nasilnici dobiju još više snage i moći da nastave s nasiljem", rekla je za agenciju MIA Beti Pejeva iz štipske nevladine organizacije Eho.
Kotevska kaže da policija još uvek ima priliku da prijavi krivično delo nasilja u porodici. Ali dodaje da policija u retkim situacijama izriče meru zaštite žrtava nasilja u porodici tako što će nasilnika udaljiti iz kuće na 30 dana.
"Retko to izriče MUP, obično izriče sud. MUP to izriče samo u ekstremnim slučajevima kada žrtva ima teške telesne povrede", kaže ona.
Prema Izveštaju Evropske komisije o napretku Severne Makedonije, implementacija Istanbulske konvencije ostaje izazov.
Zakon o prevenciji i zaštiti od nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojen je 2021. godine, ali njegova primena još nije u potpunosti urađena. Među problemima je nedostatka adekvatnog finansiranja, uključujući i za Nacionalno koordinaciono telo za nasilje u porodici.
