Svaka četvrta ili peta osoba, odnosno između 20 i 25 odsto populacije Srbije, povremeno ili svakodnevno uzima neki od preparata benzodiazepina, odnosno sedativa, podatak je Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Poređenja radi, u zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod 10 odsto, ukazao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) klinički farmakolog tog fakulteta, docent doktor Janko Samardžić.
"Možemo govoriti o velikoj primeni i o zloupotrebi", ističe doktor Samardžić.
U zemljama severne Evrope, procenat upotrebe sedativa je ispod 10 odstodr Janko Samardžić
Na lekove za smirenje građani Srbije su u 2018. godini potrošili gotovo 18 miliona evra, podatak je Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u istom periodu zabeležio da je izdato gotovo 5,5 miliona kutija lekova iz te grupe.
To su i poslednji dostupni podaci o potrošnji ovih lekova, s obzirom da se oni za 2019. godinu i dalje obrađuju.
Sedative koristi svaki sedmi student
Prema rečima doktora Samardžića, posebno zabrinjava podatak (Medicinskog fakulteta) da preko 15 odsto studentske populacije povremeno ili kontinuirano koristi sedative. On ukazuje da su mladi i najosetljivija populacija korisnika ovih lekova i da je potrebno dosta rada sa njima.
"Tu imamo i problem politoksikomanije, dakle istovremene primene i kombinovanja više različitih lekova i sa alkoholom. Tu su rizici i posledice dugoročne i mlade osobe su populacija na kojoj treba najviše raditi", upozorava Samardžić.
Istovremeno, stariji građani su grupa koja procentualno najviše koristi sedative.
"To je problematično sa više aspekata. Dakle, to nisu lekovi izbora koji bi se koristili u starijoj populaciji. Oni nepovoljno utiču na proces učenja i pamćenja, a mogu čak da utiču na razvoj i pogoršanje demencije. U više studija je dokazana i udruženost primene ovih lekova sa povećanim traumatizmom kod starijih osoba, dakle sa pojavom povreda i preloma u kućnim uslovima", rekao je Samardžić.
Neophodna bolja kontrola propisivanja sedativa
Od 2011. godine lekove za smirenje je u Srbiji moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine. Za nastavak terapije neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa.
Ipak, i uprkos brojnim ograničenjima, građani uspevaju da dođu do tih lekova, te je, kako ističe direktorka beogradske klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", Ivana Stašević Karličić, neophodna bolja kontrola prometa sedativa.
Ona apeluje da se lekovi za smirenje nikako ne izdaju iz apoteka na "traženje" pacijenta, odnosno bez recepta lekara – što je praksa kojom pacijenti često uspeju da dođu do leka u apoteci - ali istovremeno upozorava i da je potrebno izvršiti i kontrolu propisivanja tih lekova od strane izabranih lekara.
"Koliko lekari zloupotrebljavaju taj jednokratni efekat anksiolize (sedacije, dod. aut.) ovih lekova i da li je to njihov način da na neki neracionalna način smanje broj ljudi koji se žale na neke tegobe", rekla je Stašević Karličić dodajući da su, prema podacima koje ima, najmanje ovih lekova prepisali oni u čiju oblast najpre spadaju - psihijatri.
Direktorka klinike "Laza Lazarević" upozorava na brz pad tolerancije na lekove iz ove grupe, odnosno na lako stvaranje zavisnosti, te na apstinencijalni sindrom koji potencijalno može da ugrozi i zdravlje i život korisnika koji ih zloupotrebi.
Potrošnja manja, ali i dalje preterana
Podaci o potrošnji sedativa, mada govore o visokoj upotrebi ovih lekova, ipak pokazuju i da se ona ne povećava poslednjih godina, ukazuju na to i u Agenciji za lekove i na Medicinskom fakultetu.
Poređenja radi, pre donošenja pravila o obaveznom izdavanju sedativa na recept beleženo je i gotovo duplo više nego danas. 2011. godine je na primer bilo podignuto gotovo 10 miliona kutija lekova za smirenje.
"Iz godine u godinu beležimo trend pada prometa ovih lekova", kaže Pavle Zelić, magistar farmacije i portparol ALIMS-a, ali ističe i da je to nešto sa čime samo delimično mogu da budu zadovoljni.
"Smatramo da je i ovo sada u neku ruku preterano", kaže Zelić.
"To je terapija koju, zaista, treba koristiti vrlo obazrivo, može izazvati i brojna neželjena dejstva. Mi u ALIMS pratimo neželjene reakcije na sve lekove, pa i na ove grupe i evidentiramo ih i upravo tu vidimo jednu posebnu odgovornost, pre svega onih koji prepisuju i izdaju tu terapiju, a i samih korisnika koji treba da budu pažljivi prema svom zdravlju i da ne posežu za ovakvim lekovima ako nije apsolutno neophodno", rekao nam je Zelić.
Doktor Janko Samardžić sa Medicinskog fakulteta ističe da "još uvek govorimo o visokom procentu primene ovih lekova", i da razloga za brigu i dalje ima.
Šta su uzroci?
Uzroci visoke potrošnje sedativa, prema rečima dr Janka Samardžića, leže u nepovoljnoj društvenoj klimi, za koju kaže da i dalje dominira i u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije.
"Takva situacija posebno pogađa one zemlje koje su prošle bolnu tranziciju, koje su imale ratne sukobe u prethodnim decenijama. Sličan trend potrošnje (kao u Srbiji, dod. aut.) ovih lekova je u Crnoj Gori, dok je recimo potrošnja i potencijal zloupotrebe još veći u susednoj Hrvatskoj", kaže klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu.
"Osim nepovoljne društvene klime, govorimo i o nedovoljnom prepoznavanju, čak nekada i negiranju zloupotrebe sedativa. To produbljuje problem i povećava rizik od brojnih posledica, jer govorimo o grupi lekova koja može da ima ozbiljne neželjene efekte", upozorava doktor Samardžić.
Šta je rešenje?
"Najvažnije je da se promeni stav i lekara i pacijenata po pitanju lekova za smirenje", ističe Samardžić i dodaje da je neophodno da se prihvati činjenica da ti lekovi ne mogu da reše problem, "već da samo kratkotrajno, pod nadzorom lekara, mogu pomoći u suočavanju sa postojećom situacijom".
"Sa aspekta zdravstvenih radnika mislim da je potrebno više raditi na informisanosti o neželjenim efektima lekova i na boljoj kontroli propisivanja, to je sigurno. Sa druge strane, pacijenti treba da uzimaju ove lekove isključivo prema uputstvu lekara, nikako na svoju ruku", ističe Samardžić.
On ukazuje i da je odgovornost zdravstvenih radnika na podizanju svesti o značaju mentalne higijene, zdravih stilova života, hobija, redovne fizičke aktivnosti.
* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.
Facebook Forum