Narodni poslanici Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Selma Kučević i Ahmedin Škrijelj predali su 9. jula na usvajanje Skupštini Srbije Rezoluciju o genocidu u Srebrenici i pozvali Skupštinu da je usvoji.
Rezolucijom se najoštrije osuđuje "genocid počinjen nad bošnjačkim narodom u Srebrenici jula 1995. godine, te se u skladu sa Rezolucijom o Srebrenici koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 11. juli proglašava za Dan sećanja".
Naglašava se poštovanje presuda međunarodnih sudova koji su nepobitno utvrdili da se u Srebrenici desio genocidom, kao i to da će se adekvatno kazniti svi oni koji negiraju genocid i veličaju ratne zločince osuđenim pred međunarodnim sudovima.
"Usvajanjem ove Rezolucije Skupština Srbije napraviće ispravan korak ka stvaranju trajnog stabilnog mira u regionu i skinuti odgovornost sa novih generacija za zločine koje je neko počinio u njihovo ime", stoji u saopštenju SDA.
Stranka demokratske akcije Sandžaka je predlog Rezolucije Skupštini podnela 3. jula, a zatim ga prosledila i ambasadama zemalja Kvinte (Sjedinjene Države, Italija, Nemačka, Velika Britanija i Francuska).
Predlog je, kako je saopšteno, potpisom podržao i narodni poslanik Šaip Kamberi ispred Partije za demokratsko delovanje.
Generalna skupština UN usvojila je 23. maja Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, a čemu se zvanični Beograd protivio.
U Rezoluciji se, inače, ne pominje nijedan narod, niti država. Rezolucija osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Njome se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.
