Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma, uz podsećanje na tragične posledice početka progona Jevreja u Nemačkoj koji je okončan ubistvom šest miliona nedužnih ljudi, u Srbiji je nevladin sektor podneo inicijativu kojom bi se negiranje genocida ubuduće tretiralo kao krivično delo.
Uprkos tome što Srbija uz republike nekadašnje SFRJ ima svoju antifašističku tradiciju, poslednjih godina je dosta učinjeno na njenoj relativizaciji. Uporno se radi na tome da se ustanovi kako su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta: ravnogorski i partizanski.
Prava četnika i partizana su u jednom trenutku bila izjednačena, dok Ustavni sud nije osporio takvu odluku, i pokrenuti su postupci rehabilitacije onih koji su označeni kao saradnici nacista – među kojima prednjači Draža Mihajlović.
Zbog toga psiholog Žarko Korać smatra da Srbija u ovom trenutku zaista mora da se upita gde se nalazi.
"Naše društvo fašizam tretira kao istorijsku pojavu. Govori se da je srpski narod stradao od fašizma i nacizma – što je istorijski tačno. Međutim u potpunosti se previđaju stvari da li je ceo narod stradao i da li je bilo uporišta tih ideologija u samoj Srbiji i da li se to u modernom dobu oluralizma to obnavlja. Da li iste ili slične ideje danas cirkulišu u našem političkom životu, ali pod drugim nazivom. Moraćemo mnogo detaljnije govoriti o tome šta se dešavalo poslednjih 20 godina i da li se ovako lako bez ikakvog moralnog prosuđivanja odbacuje itekako uporište tih ideja i danas u našem društvu", kaže Korać.
Dan borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma simbolično je izabran i za pokretanje inicijative da se poricanje genocida i govor mržnje putem Interneta definišu kao krivično delo.
Pokrenuta je u trenutku kada se, posle promene vlasti u Srbiji, ponovo poriče da je tokom rata u BiH počinjen genocid u čemu poslednjih dana prednjači predsednik Tomislav Nikolić.
Jedna od inicijatorki direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević kaže da ratne strahote u BiH moraju da se označe pravim imenom i da se ne minimalizuju, što je postao manir srpskih vlasti.
"Nakon sedam godina mi ponovo puštamo jednu takvu deklaraciju. Ja vas samo molim da razmislite, dakle nešto je bilo 95’ dokle traje taj proces rada vremena na razumevanju stvari. I to je razlog zbog kojeg na današnji dan pre nego što nešto zapale oko nas pa dobiju izvinjenje za zavođenje onoga što će zavesti, jer ja zaista tako mislim, cela ova scena je tako raspoređena. Mislim da je genocid i da je ovaj zakon bitan da bi potakao jedan tok koji može da bude trunka u izlaženju na kraj sa čudom u kome se nalazimo zbog celog poricanja prošlosti", kaže Borka Pavićević.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma, organizatori Beograd prajda i muzičar Aleksa Jelić predstavili su spot za zvaničnu himnu Parade ponosa "Idemo u grad". Jedan od predstavnika Pride-a Boban Stojanović objašnjava kakvu poruku spot šalje:
"Mi smo dugo razmišljali koji je pravi momenat i kada da ga ponudimo, i s obzirom da je 9. novembar Međunarodni dan borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma, mi smo želeli na naš način da damo svoj prilog jednom afirmativnom akcijom."
Ovaj dan obeležile su i aktivistkinje nevladine organizacije “Žene u crnom” koje su položile cveće na groblje rodoljubima. Centralna državna manifestacija održava se u Narodnoj biblioteci Srbije, a osim predstavnika, prisustvovaće joj i veterani iz Drugog svetskog rata, preživeli zatočenici logora smrti i holokausta.
Uprkos tome što Srbija uz republike nekadašnje SFRJ ima svoju antifašističku tradiciju, poslednjih godina je dosta učinjeno na njenoj relativizaciji. Uporno se radi na tome da se ustanovi kako su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta: ravnogorski i partizanski.
Prava četnika i partizana su u jednom trenutku bila izjednačena, dok Ustavni sud nije osporio takvu odluku, i pokrenuti su postupci rehabilitacije onih koji su označeni kao saradnici nacista – među kojima prednjači Draža Mihajlović.
Zbog toga psiholog Žarko Korać smatra da Srbija u ovom trenutku zaista mora da se upita gde se nalazi.
"Naše društvo fašizam tretira kao istorijsku pojavu. Govori se da je srpski narod stradao od fašizma i nacizma – što je istorijski tačno. Međutim u potpunosti se previđaju stvari da li je ceo narod stradao i da li je bilo uporišta tih ideologija u samoj Srbiji i da li se to u modernom dobu oluralizma to obnavlja. Da li iste ili slične ideje danas cirkulišu u našem političkom životu, ali pod drugim nazivom. Moraćemo mnogo detaljnije govoriti o tome šta se dešavalo poslednjih 20 godina i da li se ovako lako bez ikakvog moralnog prosuđivanja odbacuje itekako uporište tih ideja i danas u našem društvu", kaže Korać.
Dan borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma simbolično je izabran i za pokretanje inicijative da se poricanje genocida i govor mržnje putem Interneta definišu kao krivično delo.
Pokrenuta je u trenutku kada se, posle promene vlasti u Srbiji, ponovo poriče da je tokom rata u BiH počinjen genocid u čemu poslednjih dana prednjači predsednik Tomislav Nikolić.
Jedna od inicijatorki direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević kaže da ratne strahote u BiH moraju da se označe pravim imenom i da se ne minimalizuju, što je postao manir srpskih vlasti.
"Nakon sedam godina mi ponovo puštamo jednu takvu deklaraciju. Ja vas samo molim da razmislite, dakle nešto je bilo 95’ dokle traje taj proces rada vremena na razumevanju stvari. I to je razlog zbog kojeg na današnji dan pre nego što nešto zapale oko nas pa dobiju izvinjenje za zavođenje onoga što će zavesti, jer ja zaista tako mislim, cela ova scena je tako raspoređena. Mislim da je genocid i da je ovaj zakon bitan da bi potakao jedan tok koji može da bude trunka u izlaženju na kraj sa čudom u kome se nalazimo zbog celog poricanja prošlosti", kaže Borka Pavićević.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma, organizatori Beograd prajda i muzičar Aleksa Jelić predstavili su spot za zvaničnu himnu Parade ponosa "Idemo u grad". Jedan od predstavnika Pride-a Boban Stojanović objašnjava kakvu poruku spot šalje:
"Mi smo dugo razmišljali koji je pravi momenat i kada da ga ponudimo, i s obzirom da je 9. novembar Međunarodni dan borbe protiv rasizma, fašizma i antisemitizma, mi smo želeli na naš način da damo svoj prilog jednom afirmativnom akcijom."
Ovaj dan obeležile su i aktivistkinje nevladine organizacije “Žene u crnom” koje su položile cveće na groblje rodoljubima. Centralna državna manifestacija održava se u Narodnoj biblioteci Srbije, a osim predstavnika, prisustvovaće joj i veterani iz Drugog svetskog rata, preživeli zatočenici logora smrti i holokausta.
