Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović izrazila je u petak, 24. marta uznemirenost zbog "prekomerne upotrebe sile" prema demonstrantima u Francuskoj koji protestuju zbog reforme penzija, i pozvala vlasti da poštuju pravo na protest.
"Dogodili su se nasilni incidenti, od kojih su neki bili usmereni i na pripadnike snaga bezbednosti", navela je u saopštenju komesarka.
Međutim, sporadični akti nasilja i prekršaji nekih demonstranata tokom protesta ne mogu opravdati prekomernu upotrebu sile državnih službenika, dodaje se u saopštenju Saveta Evrope čije je sedište u Strazburu gde su takođe održani protesti.
Komesarka je dodala da se ne može opravdati ni lišavanje prava ljudi na slobodu okupljanja, i izrazila zabrinutost zbog hapšenja i zadržavanja u policijskom pritvoru pojedinih demonstranata i ljudi u blizini demonstracija zbog dela koja "ne opravdavaju pribegavanje merama koje su toliko štetne po pravo na slobodu i bezbednost".
"Nasilje, odakle god da dolazi, nikako se ne može koristiti kao sredstvo za rešavanje društvene ili političke krize", navela je ona, izražavajući žaljenje što su povređeni ljudi i među demonstrantima i snagama bezbednosti.
Prema njenim rečima, nasilje mora da prestane jer je neophodan uslov za efikasno ostvarivanje slobode izražavanja i okupljanja, kao i za poverenje između stanovništva i policije.
U Francuskoj je u četvrtak na protestima zbog reforme penzija povređen 441 policajac i žandarm, i privedeno je 457 ljudi, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Makron je u intervjuu francuskim televizijama TF1 i France 2 rekao da je reforma neophodna i da je ne provodi iz zadovoljstva.
Francuzi i deo opozicije su nezadovoljni jer reforma predviđa pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.
Makron je u utorak odbacio rekonstrukciju vlade, raspuštanje parlamenta i raspisivanje referenduma o reformi penzija.
Francuski predsednik je rekao da ima poverenje u premijerku Elizabet Borne (Elisabeth Borne), koja je nedavno iskoristila ustavno pravo za usvajanje zakona o reformi penzija bez glasanja u parlamentu.
Zbog toga su zastupnici opozicije podneli dva predloga o nepovjerenju vladi, koja nisu prošla u parlamentu.
