Na sarajevskom Univerzitetu počeo je sa radom Centar za javne politike Evropske unije. Prva aktivnost Centra bila je edukacija za državne službenike i zaposlenike u privatnim i javnim kompanijama, te aktiviste nevladinog sektora u oblasti evrointegracija. Kako Bosna i Hercegovina teži da jednog dana postane članica evropske porodice naroda, potreba za boljim poznavanjem javnih politika biće sve veća, ističu poznavaoci prilika.
Evrointegracije već su odavno u fokusu pažnje bosanskohercegovačke javnosti. Međutim, usljed nepoznanica i netačnih informacija javljaju se predrasude o ovoj tematici. Stoga je osnovan Centar za javne politike Evropske unije pri Univerzitetu u Sarajevu. Namjera je edukovati građanstvo kako bi saznalo više o evrointegracijama i, u konačnici, shvatilo ovaj proces. Direktorka Centra Nedžma Džananović Miraščija za RSE kaže da je "jako puno ljudi i u akademskoj zajednici i u državnoj službi koji već imaju značajna iskustva, koji posjeduju adekvatna znanja, koji bi mogli doprinijeti tom procesu".
Međutim, dodaje, "činjenica je da je veliki dio tog procesa politiziran, svjesnom političkom namjerom zakočen, tako da se oni koji znaju, koji mogu, koji imaju relevantna iskustva, nalaze negdje na marginama, svakako ne među onima koji donose ključne političke odluke. Nakana je da kroz jedan ovakav centar pristupimo ne samo onima koji rade, već i onima koji donose određene političke odluke, kako bismo konačno izvršili taj neki pritisak da naše društvo krene naprijed“.
Nacionalni konsenzus o značaju evrointegracija za Bosnu i Hercegovinu još uvijek je deklarativan. Ali, rad novoosnovanog Centra za javne politike Evropske unije u Sarajevu mogao bi promijeniti dosadašnju praksu, navodi direktorka Nedžma Džananović Miraščija, inače profesorka na sarajevskom Fakultetu političkih nauka.
„Deklarativni konsenzus postoji, ali ono što ne postoji je razumijevanje prirode procesa koji u suštini ne podrazumijeva pregovore o sadržaju već samo pregovore o dinamici. Mislim da će to biti jedna od ključnih, da kažem, pouka kroz sve ove obuke, da se shvati da pristupanje jednom takvom klubu kakav je Evropska unija, ne podrazumijeva pregovore o sadržaju. Dakle, neće Evropska unija mijenjati svoje standarde i svoje uvjete zbog Bosne i Hercegovine ili bilo koje druge zemlje, ali možemo pregovarati o nekim modalitetima, možemo pregovarati o nekim dinamikama, i to je upravo ono znanje koje želimo polaznicima ovih obuka prenijeti i upoznati ih sa stvarnim mogućnostima Bosne i Hercegovine u ovom procesu“
Prvi polaznici Centra za javne politike Evropske unije bili su državni službenici i zaposlenici privatnih i javnih kompanija, ali i aktivisti nevladinog sektora u oblasti evrointegracija.
„Samim formiranjem centra, mi smo praktično predali Univerzitetu i Fakultetu političkih nauka u Sarajevu ovaj centar i aktivnosti će biti nastavljene. Naravno, ta dinamika zavisi od interesa svih onih koji bi mogli imati koristi od toga. Prvi sljedeći trening će biti, recimo, iz oblasti zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, koja je jedna od najvažnijih politika EU, izuzetno značajna za region i izuzetno značajna za Bosnu i Hercegovinu. Moram da kažem da smo u posljednje vrijeme i najveće uspjehe upravo imali na tom planu. Znamo da su Ministarstvo vanjske trgovine BiH i druge nadležne institucije na državnom nivou osigurale izvoz i krompira, i mlijeka i mliječnih proizvoda, tako da mislim da će interesovanje za obuku iz te oblasti biti zaista veliko“
Centar za javne politike Evropske unije kreiran je u okviru Tempus projekta zajedno sa sličnim centrima u Tuzli, te na univerzitetima u Beogradu i Nišu.
