Na području Sandžaka svakodnevno se u dve narodne kuhinje, jednoj Crvenog krsta i drugoj vakufskoj kuhinji, podeli oko 6.000 obroka za najsiromašnije građane. Prema statističkim podacima svaki deseti građanin sa ovog područja koristi neki vid socijalne pomoći.
Najviše korisnika narodnih kuhinja je u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu gde i vlada i najveća nezaposlenost. Među korisnicima mnogo je višečlanih porodica.
Radmila Jovanović iako ima 65 godina svaki dan dolazi po obrok za svoju višečlanu porodicu:
„Šta ću moram. Uzimam za dvanaest članova porodice. Niko ne radi. Znači nam je kad dobijemo ovo ljeba i supe. Jedemo. Šta ćemo.“
Po obrok dolazi i Makilda Gibović iz Priboja:
„Da mi nije ovog obroka ne bi imali šta da jedemo. Ja, muž i sin bez posla. Završio je školu a ne radi.“
U 76 narodnih kuhinja Crvenog krsta na području Srbije dnevno se podeli oko 35.000 obroka. Od ukupnog broja korisnika trećinu čine deca. Na području Sandžaka oko 3.500 ljudi svaki dan dođe po obrok u Crveni krst.
Novi Pazar ima najviše korisnika u celoj Srbiji, njih 1.300. U Prijepolju je 350 korisnika i ovaj broj se godinama ne menja dok se u Sjenici koja je jedna od najsiromašnijih opština na ovom području broj korisnika iz godinu u godinu povećava kaže Elvira Hukić sekretar Crvenog krsta u ovoj opštini.
“Svaki dan nezavisno od narodne kuhinje u proseku dolazi po dvoje, troje da traži hranu“, kaže Hukić.
U svim opštinama Sandžaka osim u Novoj Varoši radi i vakufska kuhinja gde se dnevno podeli blizu 3.000 obroka. Ovakvoj situaciji doprinela je armija nezaposlenih. U šest opština Sandžaka bez posla je 45.000 ljudi najviše u Novom Pazaru blizu 19.000.To je i razlog stalnog iseljavanja sa ovog područja.
„Mislim da ta migracija u ovoj Raškoj oblasti je najizraženija i to sa prostora Sjenice. Omladina, i bošnjačka i pravoslavna, masovno idu prema Sarajevu i prema drugim zapadnim zemljama. Neko odlazi zbog posla, neko zbog školovanja, uglavnom retko ko od njih se kasnije vraća ovde da živi, pa ostaju staračka domaćinstva kojima je pomoć neophodna“, pojašnjava direktor Centra za socijalni rad u Sjenici Novak Dumić.
U potrazi za boljim životom i Priboj je između dva popisa napustilio je blizu 6.000 stanovnika.
Među korisnicima narodnih kuhinja sve više je onih koji su poslednjih godina u tranziciji ostali bez posla. Jedan od njih je i Milivoje Ćirković koji se nakon 27 godina rada u preduzeću „Ratko Mitrović“ našao na listi Zavoda za zapošljavanje.
„Kažu šta si završio. Ja kažem. Ne biram. Daj šta daš. Oni kažu. Nema nikakvog posla. A u kući četiri đaka. Kako se snalazim? Malo prodajem luč na pijaci. Ma svašta. Da nije hleba ovoga. Šta bi?“, kaže Ćirković.
U narodnim kuhinjama kažu da se broj korisnika u zimskom periodu povećava. A kad dođe leto i počnu sezonski poslovi mnogi od korisnika odlaze da bi radeći imali najosnovnije za život.
Facebook Forum