Svaki deseti građanin sandžačkih opština, ili 23.000 ljudi, koristi neki vid socijalne pomoći, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najviše korisnika socijalnih davanja je u Novom Pazaru i Prijepolju, a najmanje u Tutinu. Na ovom području svakodnevno se u dve narodne kuhinje, Crvenog krsta i Vakufskoj kuhinji podeli oko 6.000 obroka za najsiromašnije građane.
Svakog jutra Emina Zejnilović iz pribojskog sela Miliješi u jednom pravcu pešači sat i po da bi došla u kuhinju Crvenog krsta da uzme hranu za svoju šestočlanu porodicu u kojoj niko nije zaposlen.
„Deca hoće da jedu. Šest je članova, a niko ne radi. Šta ću? Moram ovde da dodjem. Dobijamo makore, pasulj, hleb. Prezadovoljni smo", kaže Emina Zejnilović.
Među korisnicima mnogo je višečlanih porodica iz grada i okoline, kojima je ono što dobiju u Narodnoj kuhinji sve što pojedu tokom dana. Oni koji su prinuđeni da na ovaj način prehrane porodicu nekada su se krili kada dolaze do kuhinje, stideli, i bežal da ih što manje ljudi vidi gde idu. Danas oni ne idu sporednim ulicama jer, kako kažu, drugog izlaza nemaju.
„Da nije ove kuhinje ja ne znam kako bih preživela. Imam petoro dece, muž ne radi i živimo od svekrove penzije“, priča Vesna Ćirković.
„Nas u kući ima troje. Niko ne radi. Da nije ove kujne samro bi'. Odakle? Žena prima tuđu negu, od toga kupim lekove za nju i što ostane platim struju", kaže Juso Šuman, koji svakog dana dođe u kuhinju Crvenog krsta po obrok.
Na području Srbije radi 76 narodnih kuhinja Crvenog krsta, a dnevno se podeli 35.560 obroka. Svakodnevno kroz sistem Narodne kuhinje na području Sandžaka hrani se oko 3.500 ljudi, pojašnjava stručni saradnik u CK Srbije Jelena Radojičić.
„Zanimljiv je podatak da Novi Pazar ima najviše korisnika u celoj Srbiji. Radi se od oko 1.300 korisnika, dok imamo sredina gde imamo korisnika manje od 100. Tutin ima 600, Priboj 300, Prijepolje 350 i Sjenica 600 korisnika. Program Narodnih kuhinja je koncipiran tako da se svakodnevno obezbedi jedan obrok, pola litra kuvanog obroka i pola kilograma hleba“, navodi Radojičić.
Broj građana koji su obuhvaćeni ovim programom realno je i veći nego što to brojke pokazuju.
Ispred narodnih kuhinja redovi u zimskom peridu se povećavaju. Leti se potreba za obrocima smanji, jer mnogi na sezonskim poslovima zarade i bar donekle zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe, a to potvrđuje i naša sagovornica Vesna sa početka priče.
„Ja sam išla ljetos da berem maline da bih spremila decu za školu. Kupila knjige i odeću", kaže.
Među onima koji čekaju ispred Narodne kuhinje ne bi li se prehranili su penzioneri, porodice koje žive samo od socijalne pomoći, bolesni, nesposobni za rad. Ipak, dosta je i onih koji su poslednjih godina u tranziciji ostali bez posla, pa im je kuvano jelo iz javnog kazana jedini obrok u toku dana.
„Radio sam u FAP-u 18 godina, evo već 12 godina sam bez posla. Od ovoga živimo ja i moja deca", priča nam jedan korisnik iz Priboja.
„Muž od avgusta ne radi . U porodici nas je četvoro. Niko ne radi. Moram ovde da dođem bar hleb da uzmem", priča korisnica koju smo zatekli u Priboju u jednoj od sedam vakufskih kuhinja u Sandžaku gde se svaki dan podeli 2.500 obroka.
„Vakufska kuhinja je otvorenog tipa i ko god se oseća ugroženim može ovde doći da uzme toplo jelo, bez obzira na veru, naciju. Samo u Priboju dnevno podelimo najmanje 250 obroka", kaže koordinator kuhinje Edin efendija Hamzić.
Neravnomeran regionalni razvoj, povećanje ekonomske razlike između bogatijeg severa i ovog siromašnog dela Srbije gde svim opštinama Sandžaka, osim u Novoj Varoši, rade po dve dve narodne kuhinje uslovio je stalno iseljavanje. U potrazi za boljim životom Priboj je između dva popisa napustilio je blizu 6.000 stanovnika, a ovaj broj se stalno uvećava.
Sandžaki portali prenose da svake subote sa autobuske stanice u Novom Pazaru iz Sandžaka u Evropu ode između 500 i 1.000 ljudi put Nemačke, Belgije, Holandije i Švedske.
