Trideset javnih ličnosti, među kojima su istaknuti profesori, umetnici, novinari, aktivisti nevladinog sektora i antifašističkih organizacija, podneli su krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu, u kojoj ga obaveštavaju da su počinili krivično delo ometanja pravde, učešćem na okruglom stolu o optužnici protiv šestoro anarhista, koji su letos bacili zapaljene pivske flaše na zgradu Grčke ambasade.
Vesna Rakić-Vodinelić, Zagorka Golubović, Ljubiša Rajić, Borka Pavićević, Želimir Žilnik… i ostali ugledni potpisnici ove simbolične prijave smatraju da kvalifikacija dela – međunarodni terorizam - koja se stavlja na teret uhapšenim anarhistima, predstavlja diskriminaciju u odnosu na kvalifikacije za druga krivična dela izvršena istim ili sličnim radnjama, i to sa daleko težim posledicama (kao na primer kvalifikacija radnje paljenja ambasade SAD u Beogradu, u februaru 2008. godine, u kojoj je izgubio život jedan državljanin Srbije).
Oni zahtevaju da se okrivljeni puste na slobodu i da se sa slobode brane.
“ Mene je podstaklo da potpišem taj zahtev i krivičnu prijavu koju upućujemo sami protiv sebe zbog ometanja pravde, prvo to što je drastična razlika između pravne kvalifikacije jednog i drugog čina, pri čemu se kao terorizam klasifikuje šteta od 18 evra i nenaneta bilo kakva šteta ljudima, a sa druge strane se klasifikuje kao remećenje javnog reda, prektično, paljenje jedne ambasade i ubijanje jednoga čoveka,” kaže Ljubiša Rajić.
Šestoro anarhista su uhapšeni u septembru, zbog sumnje da su, u noći između 24. i 25. avgusta, bacili zapaljene pivske flaše na zgradu Grčke ambasade, a 2. novembra je podignuta optužnica za delo međunarodnog terorizma, za koje je zaprećena kazna do 15 godina zatvora.
Tom prilikom, na ambasadi je razbijeno staklo i izbio je manji požar. Povređenih nije bilo. Nije bilo ni posebne reakcije Grčke ambasade.
“Šteta na zgradi ambasade je, zaista, minimalna. Policija je obavila uviđaj i sada čekamo izveštaj,” rekao je tada za RSE savetnik odeljenja ambasade za štampu Petros Saruhis.
POSLEDNJU REČ ĆE DATI SUD
Kako na ovako drastičnu kvalifikaciju dela gledaju u Ministarstvu za pravdu?
“Zaista, tu su mi podeljena osećanja. S jedne strane kao građanina, a s druge starne kao državnog sekretara, odnosno, funkcije koju obavljam. Lično smatram da to nije tako teško delo, odnosno, da bi to teško mogao da bude međunarodni terorizam,” kaže državni sekretar Slobodan Homen.
Slobodan Homen: Vrlo je važno da se pored same kaznene politike, odnosno postupanja prema pojedincima, utvrdi i određena kaznena politika koja bi značila, faktički, generalnu prevenciju. Za takvu vrstu dela, nažalost, mora da bude zaprećena vrlo ozbiljna kazna. Foto: Vesna Anđić
Ukoliko se događaj posmatra iz perspetive Tužilastva i obeležja dela, Homen smatra da je bilo osnove da se kvalifikuje na ovakav način:
“ Vrlo je važno da se pored same kaznene politike, odnosno postupanja prema pojedincima, utvrdi i određena kaznena politika koja bi značila, faktički, generalnu prevenciju. Za takvu vrstu dela, nažalost, mora da bude zaprećena vrlo ozbiljna kazna. Tužilaštvo je odlučilo da to kvalifikuje kao međunarodni terorizam, ali naravno, poslednju reč će dati sud.”
Ljubiša Rajić, takođe, veruje da se ovakvim potezom šalje još jedna poruka, a to je da niko ko kritikuje Vladu ili njene saveznike, a Grčka je to svakako, nema pravo da to čini.
"Za mene je potpisivanje tog apela, bez obzira što se ja, inače, politički ne slažem sa anarhistima, veoma značajno. To je potpisivanje apela za slobodu javne reči, za slobodu kritike. Da vlastima kažemo šta mislimo, da to kažemo sudijama , policiji, bilo kome, a da zbog toga ne moramo snositi krivične posledice,” smatra Rajić.
Homen kaže da je najvažnije, da javnost bude upoznata sa svim aktivnostima državnih organa i da, su javne rasprave, kao vid uticaja na državne organe, veoma bitne.
“Smatram da je ovo pravi put. Podržavam, i uvek sam podržavao, sve akcije nevladinih organizacija, da kažem neformalnih grupa, pogotovo kada one nisu nasilne, kada vode ka određenom boljitku i kada mogu da dovedu do određene promene u zakonodavstvu. U ovom konkretnom slučaju, mislim da je, pre svega, to pitanje diskusije oko primene zakona, odnosno oko postupanja tužilaštava. Smatram da bi bilo vrlo korisno da se napravi jedan okrugli sto, na kojem bi učestvovalo i tuilaštvo i sudije, i da se, zaista, porazgovara o prirodi ovog dela,” kaže Homen.
Vesna Rakić-Vodinelić, Zagorka Golubović, Ljubiša Rajić, Borka Pavićević, Želimir Žilnik… i ostali ugledni potpisnici ove simbolične prijave smatraju da kvalifikacija dela – međunarodni terorizam - koja se stavlja na teret uhapšenim anarhistima, predstavlja diskriminaciju u odnosu na kvalifikacije za druga krivična dela izvršena istim ili sličnim radnjama, i to sa daleko težim posledicama (kao na primer kvalifikacija radnje paljenja ambasade SAD u Beogradu, u februaru 2008. godine, u kojoj je izgubio život jedan državljanin Srbije).
Oni zahtevaju da se okrivljeni puste na slobodu i da se sa slobode brane.
“ Mene je podstaklo da potpišem taj zahtev i krivičnu prijavu koju upućujemo sami protiv sebe zbog ometanja pravde, prvo to što je drastična razlika između pravne kvalifikacije jednog i drugog čina, pri čemu se kao terorizam klasifikuje šteta od 18 evra i nenaneta bilo kakva šteta ljudima, a sa druge strane se klasifikuje kao remećenje javnog reda, prektično, paljenje jedne ambasade i ubijanje jednoga čoveka,” kaže Ljubiša Rajić.
Šestoro anarhista su uhapšeni u septembru, zbog sumnje da su, u noći između 24. i 25. avgusta, bacili zapaljene pivske flaše na zgradu Grčke ambasade, a 2. novembra je podignuta optužnica za delo međunarodnog terorizma, za koje je zaprećena kazna do 15 godina zatvora.
Tom prilikom, na ambasadi je razbijeno staklo i izbio je manji požar. Povređenih nije bilo. Nije bilo ni posebne reakcije Grčke ambasade.
“Šteta na zgradi ambasade je, zaista, minimalna. Policija je obavila uviđaj i sada čekamo izveštaj,” rekao je tada za RSE savetnik odeljenja ambasade za štampu Petros Saruhis.
POSLEDNJU REČ ĆE DATI SUD
Kako na ovako drastičnu kvalifikaciju dela gledaju u Ministarstvu za pravdu?
“Zaista, tu su mi podeljena osećanja. S jedne strane kao građanina, a s druge starne kao državnog sekretara, odnosno, funkcije koju obavljam. Lično smatram da to nije tako teško delo, odnosno, da bi to teško mogao da bude međunarodni terorizam,” kaže državni sekretar Slobodan Homen.
“ Vrlo je važno da se pored same kaznene politike, odnosno postupanja prema pojedincima, utvrdi i određena kaznena politika koja bi značila, faktički, generalnu prevenciju. Za takvu vrstu dela, nažalost, mora da bude zaprećena vrlo ozbiljna kazna. Tužilaštvo je odlučilo da to kvalifikuje kao međunarodni terorizam, ali naravno, poslednju reč će dati sud.”
Ljubiša Rajić, takođe, veruje da se ovakvim potezom šalje još jedna poruka, a to je da niko ko kritikuje Vladu ili njene saveznike, a Grčka je to svakako, nema pravo da to čini.
"Za mene je potpisivanje tog apela, bez obzira što se ja, inače, politički ne slažem sa anarhistima, veoma značajno. To je potpisivanje apela za slobodu javne reči, za slobodu kritike. Da vlastima kažemo šta mislimo, da to kažemo sudijama , policiji, bilo kome, a da zbog toga ne moramo snositi krivične posledice,” smatra Rajić.
Homen kaže da je najvažnije, da javnost bude upoznata sa svim aktivnostima državnih organa i da, su javne rasprave, kao vid uticaja na državne organe, veoma bitne.
“Smatram da je ovo pravi put. Podržavam, i uvek sam podržavao, sve akcije nevladinih organizacija, da kažem neformalnih grupa, pogotovo kada one nisu nasilne, kada vode ka određenom boljitku i kada mogu da dovedu do određene promene u zakonodavstvu. U ovom konkretnom slučaju, mislim da je, pre svega, to pitanje diskusije oko primene zakona, odnosno oko postupanja tužilaštava. Smatram da bi bilo vrlo korisno da se napravi jedan okrugli sto, na kojem bi učestvovalo i tuilaštvo i sudije, i da se, zaista, porazgovara o prirodi ovog dela,” kaže Homen.
