Krajem prosle nedelje je odlukom istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu izrečena mera pritvora do trideset dana grupi od šest mladih ljudi koji su uhapšeni 3. septembra 2009. godine.
Osumnjičeni se terete da su 25. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva „molotovljeva koktela“ na zgradu ambasade Grčke u Francuskoj ulici u Beogradu.
Tada je, praktično prvi put , javnost u Srbiji saznala za postojanje Anarhosindikalističke inicijative, koja je povezana sa međunarodnom anarhističkom organizacijom (ASI) , između ostalog i sa grčkim anarhistima koji su izazvali nerede proteklih meseci, prilikom kojih je i jedan mladić ubijen.
Napad na ambasadu u Beogradu je deo podrške grčkim anarhistima, a odgovrnost je preuzela do sada nepoznata organizacija “Crni Ilija”. Uhapšena grupa se sumnjiči za međunarodni terorizam. Ministar policije Ivica Dačić kaže da postoje čvrsti dokazi da su to uradili uhapšeni anarhisti.
“Čak postoje i DNK tragovi na ostacima tog molotovljevog koktela koji su istovetni sa DNK onih koji su uhapšeni.”
Delo međunarodni terorizam se u Krivičnom zakoniku Republike Srbije tretira u istoj grupi sa zločinom genocida, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, vođenjem agresivnog rata, i slično.
Pitali smo portparola Republičkog javnog tužilistva Tomu Zorića zašto je to okvalifikovano kao terorizam, za razliku od napada na američku ambasadu posle proglašenja nezavisnosti Kosova, kada je deo ambasade zapaljen, a jedno lice izgubilo život, a koji se tretira kao delo protiv opšte sigurnosti.
“Zato što su ovi povezani sa tom anarhosindikalističkom međunarodnom organizacijom i drugačiji su dokazi i drugačiji opis dela. Ono su bile demonstracije gde su ljudi izražavali gnev zbog priznanja nezavisnosti Kosova i tu su izvršili krivična dela, jer su gađali ambasadu.“
Sociolog Srećko Mihajlović o bacanju molotovljevih koktela na grčku ambasadu, događaju koji je okvalifikovan kao međunaordni terorizam.
„Ja bih pre ovo video kao jednu vrstu umetničkog performansa, nego kao ozbiljan teroristički čin. Mada upozorava ova burna i čini mi se prejaka reakcija države. Država kao da se prisetila nekih svojih ranijih propusta, mnogo ozbiljnije prirode kada su velike grupe demonstranata napadale strane ambasade i sada se jedan minorni pokušaj faktički tretira kao nešto mnogo, mnogo ozbiljnije.“
Ivica Dačić, Foto: Vesna Anđić
Ministar Ivica Dačić tvrdi:
“Za nas su tu svi isti. Ko god da je sa druge strane zakona, biće sankcionisan. Znači policija se ne meša u politiku, pa sada da razmišlja da li je politička opcija koja će da demonstrira ili da baca bombe ili molotovljeve koktele, da li ona ima dobre političke stavove. To nije naš posao.”
Anarhosindikalistička inicijativa je formirana nakon petooktobarskih promena, njeni članovi su učestvovali u studentskim protestima poslednjih godina, podržavaju radničke sindikalne zahteve, učestvovaće u septembarrskoj gej paradi, a bili su i na nedavnim antifašistickim protestima.
Njihov lider Ratibor Trivunac, koji je među uhapšenima, već je ranije proveo tri dana u zatvoru, jer je u vreme posete američkog potpredsednika Bajdena javno spalio američku zastavu.
Nedavno su anarhosindikalisti u Beogradu najavili da će, po ugledu na slične akcije u Grčkoj i Španiji, organizovati marševe na Miškovićeve hipermarkete “Maksi” i “Delta”.
Članovi Anarhosindikalističke inicijative Milan Stojanović i Aleksandra Spasov.
Stojanović: „Nešto poput „marša gladnih“, kako se to kaže, to je jedan pokazatelj da u Srbiji ljudi nemaju šta da jedu, bez obzira što su rafovi puni hrane.“
Spasov: “Ako se nađe sto, stopedeset ljudi spremnih da umaršira u Maksi i uzme hranu – da. Što da ne?
A gde nas sagovornik sociolog Srećko Mihajlović vidi opasnost od izlivanja nasilja u Srbiji?
„Samo u slučaju velikih radničkih nemira i u slučaju političke zloupotrebe manjih, ali organizovanih nacionalističkih grupa kojih u Srbiji ima.“
Osumnjičeni se terete da su 25. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva „molotovljeva koktela“ na zgradu ambasade Grčke u Francuskoj ulici u Beogradu.
Tada je, praktično prvi put , javnost u Srbiji saznala za postojanje Anarhosindikalističke inicijative, koja je povezana sa međunarodnom anarhističkom organizacijom (ASI) , između ostalog i sa grčkim anarhistima koji su izazvali nerede proteklih meseci, prilikom kojih je i jedan mladić ubijen.
Napad na ambasadu u Beogradu je deo podrške grčkim anarhistima, a odgovrnost je preuzela do sada nepoznata organizacija “Crni Ilija”. Uhapšena grupa se sumnjiči za međunarodni terorizam. Ministar policije Ivica Dačić kaže da postoje čvrsti dokazi da su to uradili uhapšeni anarhisti.
“Čak postoje i DNK tragovi na ostacima tog molotovljevog koktela koji su istovetni sa DNK onih koji su uhapšeni.”
Delo međunarodni terorizam se u Krivičnom zakoniku Republike Srbije tretira u istoj grupi sa zločinom genocida, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, vođenjem agresivnog rata, i slično.
Pitali smo portparola Republičkog javnog tužilistva Tomu Zorića zašto je to okvalifikovano kao terorizam, za razliku od napada na američku ambasadu posle proglašenja nezavisnosti Kosova, kada je deo ambasade zapaljen, a jedno lice izgubilo život, a koji se tretira kao delo protiv opšte sigurnosti.
“Zato što su ovi povezani sa tom anarhosindikalističkom međunarodnom organizacijom i drugačiji su dokazi i drugačiji opis dela. Ono su bile demonstracije gde su ljudi izražavali gnev zbog priznanja nezavisnosti Kosova i tu su izvršili krivična dela, jer su gađali ambasadu.“
Sociolog Srećko Mihajlović o bacanju molotovljevih koktela na grčku ambasadu, događaju koji je okvalifikovan kao međunaordni terorizam.
„Ja bih pre ovo video kao jednu vrstu umetničkog performansa, nego kao ozbiljan teroristički čin. Mada upozorava ova burna i čini mi se prejaka reakcija države. Država kao da se prisetila nekih svojih ranijih propusta, mnogo ozbiljnije prirode kada su velike grupe demonstranata napadale strane ambasade i sada se jedan minorni pokušaj faktički tretira kao nešto mnogo, mnogo ozbiljnije.“
Ministar Ivica Dačić tvrdi:
“Za nas su tu svi isti. Ko god da je sa druge strane zakona, biće sankcionisan. Znači policija se ne meša u politiku, pa sada da razmišlja da li je politička opcija koja će da demonstrira ili da baca bombe ili molotovljeve koktele, da li ona ima dobre političke stavove. To nije naš posao.”
Anarhosindikalistička inicijativa je formirana nakon petooktobarskih promena, njeni članovi su učestvovali u studentskim protestima poslednjih godina, podržavaju radničke sindikalne zahteve, učestvovaće u septembarrskoj gej paradi, a bili su i na nedavnim antifašistickim protestima.
Njihov lider Ratibor Trivunac, koji je među uhapšenima, već je ranije proveo tri dana u zatvoru, jer je u vreme posete američkog potpredsednika Bajdena javno spalio američku zastavu.
Nedavno su anarhosindikalisti u Beogradu najavili da će, po ugledu na slične akcije u Grčkoj i Španiji, organizovati marševe na Miškovićeve hipermarkete “Maksi” i “Delta”.
Članovi Anarhosindikalističke inicijative Milan Stojanović i Aleksandra Spasov.
Stojanović: „Nešto poput „marša gladnih“, kako se to kaže, to je jedan pokazatelj da u Srbiji ljudi nemaju šta da jedu, bez obzira što su rafovi puni hrane.“
Spasov: “Ako se nađe sto, stopedeset ljudi spremnih da umaršira u Maksi i uzme hranu – da. Što da ne?
A gde nas sagovornik sociolog Srećko Mihajlović vidi opasnost od izlivanja nasilja u Srbiji?
„Samo u slučaju velikih radničkih nemira i u slučaju političke zloupotrebe manjih, ali organizovanih nacionalističkih grupa kojih u Srbiji ima.“
