Predsednici Srbije, Turske i tročlano predsedništvo Bosne i Hercegovine sastaju se u utorak na samitu u Karađorđevu. Budući da je na istom ovom mestu pre dve decenije dogovarana podela BiH, jasne poruke koje će voditi stabilizaciji te zemlje danas bi imale veliku simboliku. Da bi se to dogodilo, Beograd, prema oceni analitičara, mora da ojača veze sa Federacijom i promeni odnos prema Republici Srpskoj.
Nakon prošlogodišnjeg samita u Istanbulu, koji je zaključen zajedničkom Deklaracijom predstavnika BiH, Srbije i Turske, te najavljen stalan politički dijalog i očuvanje multietničkih i multiverskih osobenosti regiona, novi susret lidera biće održan u Karađorđevu.
U trenutku kada se BiH suočava, prema mišljenju mnogih, sa najtežom situacijom od Dejtonskog mirovnog sporazuma, ovakvi susreti postaju još značajniji.
Susret bivših predsednika Srbije i Hrvatske Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana u Karađorđevu - iz arhiveDragoljub Mićunović iz Spoljnopolitičkog saveta ministarstva spoljnih poslova Srbije očekuje pozitivan ishod i poruke koje će voditi ka stabilizaciji BiH.
„Važno je da taj dijalog i dogovor postoji, i očekujem da ćemo naći rešenje za stabilizaciju situacije u regionu“, poručuje Mićunović.
Predsednik Srbije Boris Tadić i njegovi gosti prošetaće se istim imanjem kojim su se pre 20 godina u predvečerje rata u BiH šetali nekadašnji predsednici Srbije i Hrvatske.
Izbor mesta susreta, za zamenicu generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelicu Minić, nosi određenu simboliku.
“Imajući u vidu da je upravo Karađorđevo bilo mesto gde je dogovarana podela Bosne između Miloševića i Tuđmana, zaista bi veliku simboliku imalo slanje dobrih i pozitivnih poruka ka Bosni i Hercegovini sa ovog sastanka”, kaže Minić.
Konstruktivniji pristup
Uprkos deklarativnim zalaganjima za poštovanje Dejtonskog sporazuma, Beograd se do sada svojim odnosom prema Republici Srpskoj i nije pokazao kao faktor stabilnosti BiH. O najavi referenduma u srpskom entitetu na čelu sa Miloradom Dodikom, u Srbiji se još uvek ćuti.
Ako se tome dodaju stalne tenzije na liniji Beograd – Sarajevo, za razliku od onih koje idu ka Banjaluci, te specijalne veze pa i zajednička sednica Vlada Srbije i Republike Srpske, za stabilizaciju BiH biće potrebna promena takve politike i drugačiji odnos Beogarda prema Federaciji.
“Očekuje se da Srbija ojača svoje odnose sa Federacijom i da njen ne bude ambivalentan. S jedne strane su slate poruke koje su bile usmerene na smirivanje situacije u Bosni i Hercegovini, a sa druge strane nema odgovarajućih poruka iz Srbije na tendencije u Republici Srpskoj ka većem stepenu osamostaljivanja, uključujući već i jedan najavljeni referendum”, kaže Jelica Minić.
U interakciju Beogarda i Sarajeva uključila se, kako prethodnim susretom u Istanbulu, tako i ovim predstojećem u Karađorđevu i Turska. Ta zemlja, kao važan akter svojim uticajem može doprineti poboljšanju odnosa, kaže politikolog Jovan Komšić.
“Postoji šansa da se doda jedna nova i stabilnija matrica odnosa u ovim razgovorima i da se pozicija Srbije, uz aktivniji odnos predsednika republike, jasnije izdiferencira i u pozitivnom odnosu prema Republici Srpskoj, što je pravo koje je garantovano Dejtonskim sporazumom, ali i da se u interakciji sa državom Bosnom i Hercegovinom prepozna pozitivniji i konstruktivniji pristup na područjima saradnje i budućim planovima razvoja”, smatra on.
Naši sagovornici odbacuju kritike da spoljna politika Turske počiva na nekim drugačijim inetersima.
“Ne bih se složila sa spekulacijama o nekakvom novom osmanskom poretku ili kako god to zvali. Turska je spremna da ulaže u obe države, tako da u tom smislu vidi svoj interes. Dakle, da bude neka vrsta lidera, pre svega kroz ekonomsku saradnju, ali zašto da to ne bude i kulturna i svaka druga saradnja”, kaže Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban In.
Aida Ćorović veruje da će i dalja i bliža istorija ostati tamo gde im je mesto, a da će nova poglavlja i budućnost biti ono o čemu će se razovarati u Karađorđevu.
Nakon prošlogodišnjeg samita u Istanbulu, koji je zaključen zajedničkom Deklaracijom predstavnika BiH, Srbije i Turske, te najavljen stalan politički dijalog i očuvanje multietničkih i multiverskih osobenosti regiona, novi susret lidera biće održan u Karađorđevu.
U trenutku kada se BiH suočava, prema mišljenju mnogih, sa najtežom situacijom od Dejtonskog mirovnog sporazuma, ovakvi susreti postaju još značajniji.
„Važno je da taj dijalog i dogovor postoji, i očekujem da ćemo naći rešenje za stabilizaciju situacije u regionu“, poručuje Mićunović.
Predsednik Srbije Boris Tadić i njegovi gosti prošetaće se istim imanjem kojim su se pre 20 godina u predvečerje rata u BiH šetali nekadašnji predsednici Srbije i Hrvatske.
Izbor mesta susreta, za zamenicu generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Jelicu Minić, nosi određenu simboliku.
“Imajući u vidu da je upravo Karađorđevo bilo mesto gde je dogovarana podela Bosne između Miloševića i Tuđmana, zaista bi veliku simboliku imalo slanje dobrih i pozitivnih poruka ka Bosni i Hercegovini sa ovog sastanka”, kaže Minić.
Konstruktivniji pristup
Uprkos deklarativnim zalaganjima za poštovanje Dejtonskog sporazuma, Beograd se do sada svojim odnosom prema Republici Srpskoj i nije pokazao kao faktor stabilnosti BiH. O najavi referenduma u srpskom entitetu na čelu sa Miloradom Dodikom, u Srbiji se još uvek ćuti.
Ako se tome dodaju stalne tenzije na liniji Beograd – Sarajevo, za razliku od onih koje idu ka Banjaluci, te specijalne veze pa i zajednička sednica Vlada Srbije i Republike Srpske, za stabilizaciju BiH biće potrebna promena takve politike i drugačiji odnos Beogarda prema Federaciji.
“Očekuje se da Srbija ojača svoje odnose sa Federacijom i da njen ne bude ambivalentan. S jedne strane su slate poruke koje su bile usmerene na smirivanje situacije u Bosni i Hercegovini, a sa druge strane nema odgovarajućih poruka iz Srbije na tendencije u Republici Srpskoj ka većem stepenu osamostaljivanja, uključujući već i jedan najavljeni referendum”, kaže Jelica Minić.
U interakciju Beogarda i Sarajeva uključila se, kako prethodnim susretom u Istanbulu, tako i ovim predstojećem u Karađorđevu i Turska. Ta zemlja, kao važan akter svojim uticajem može doprineti poboljšanju odnosa, kaže politikolog Jovan Komšić.
“Postoji šansa da se doda jedna nova i stabilnija matrica odnosa u ovim razgovorima i da se pozicija Srbije, uz aktivniji odnos predsednika republike, jasnije izdiferencira i u pozitivnom odnosu prema Republici Srpskoj, što je pravo koje je garantovano Dejtonskim sporazumom, ali i da se u interakciji sa državom Bosnom i Hercegovinom prepozna pozitivniji i konstruktivniji pristup na područjima saradnje i budućim planovima razvoja”, smatra on.
Naši sagovornici odbacuju kritike da spoljna politika Turske počiva na nekim drugačijim inetersima.
“Ne bih se složila sa spekulacijama o nekakvom novom osmanskom poretku ili kako god to zvali. Turska je spremna da ulaže u obe države, tako da u tom smislu vidi svoj interes. Dakle, da bude neka vrsta lidera, pre svega kroz ekonomsku saradnju, ali zašto da to ne bude i kulturna i svaka druga saradnja”, kaže Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban In.
Aida Ćorović veruje da će i dalja i bliža istorija ostati tamo gde im je mesto, a da će nova poglavlja i budućnost biti ono o čemu će se razovarati u Karađorđevu.
