Brod sa izbeglicama koji je isplovio sa obale turskog letovališta Bodruma ka grčkom ostrvu Kosu potonuo je u nedelju, pri čemu je poginulo 17 ljudi. Lokalne vlasti u Salcburgu upozoravaju da tom austrijskom gradu preti humanitarna katastrofa, nakon što je Nemačka najavila da će od 28. septembra ukinuti vanredne vozove za izbeglice iz tog grada. U Njujorku održan samit Ujedinjenih nacija posvećen izbegličkoj krizi.
Sedamnaest ljudi poginulo je kada je potonuo brod koji je iz Turske prevozio izbeglice ka grčkom ostrvo Kos. Brod je isplovio sa obale turskog letovališta Bodruma, izjavio je guverner turske provincije Mugla Amir Čiček. On je rekao da je osam metara dugačak brod potonuo u nedelju ujutro kod obale turskog ostrva Čavuš, objavio je list "Hurijet".
"Na brodu se nalazilo 37 ljudi. Naše kolege su spasle 20 ljudi i pronašle tela 17 ljudi", rekao je Čiček i dodao da se nijedna izbeglica ne vodi kao nestala.
U toku je istraga ove nesreće.
Pošto je Nemačka očigledno odlučila da od 28. septembra ukine vanredne vozove za izbeglice iz Salcburga, ovom gradu preti humanitarna katastrofa, upozorava gradonačelnik Hajnc Šaden.
Salcburške vlasti su u subotu uveče saznale da će Nemačka obustaviti vanredne vozove, o čemu je informisano i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje nije želelo da potvrdi ovu vest. Ukidanje vozova zaoštrilo bi dalje situaciju na železničkog stanici u Salcburgu, na koju dnevno pristiže oko 2.000 izbeglica.
Humanitarne organizacije i nadležne vlasti već rade na granicama svojih kapaciteta, upozoravaju u Salcburgu.
"Crveni krst i Karitas već govore o humanitarnoj i sanitarnoj katastrofi koja se najavljuje na granici ka Frajlasingu. To nam preti i na železničkoj stanici, ako budu dolazili dalji vozovi iz Beča, Graca ili Filaha", upozorava Šaden.
Već par dana su vlasti Salcburga apelovale na Beč i jug Austrije da uspore dalji transport izbeglica u pravcu Salcburga. Nakon što je garaža železničke stanice danima bila prepuna sa više od 1.000 izbeglica grad je odlučio da iz humanitarnih, higijenskih i bezbednosno-tehničkih razloga broj ogranični na 800.
Do skoro su vanredni vozovi, prema podacima austrijske železnice OeBB transportovali u Nemačku oko 1.200 izbeglica od 2.000 koji dnevno pristižu u Salcburga. Ostatak izbeglica pokušava drugim sredstvima da se domogne Nemačke preko prelaza Frajlasing, gde moraju čekati više sati u kiši na izlazak iz Austrije.
Prema podacima policije, u Hrvatsku je do nedjelje ušlo 73.500 izbeglica, a u prihvatni centar u Opatovcu stižu i dalje i iz njega ubrzo i odlaze. U prihvatni centar u Opatovcu u noći između subote i nedjelje stiglo oko 1.300 migranata, a iz centra ih je otišlo 2.500.
Najveći broj od 1.300 pristiglih ljudi u Hrvatsku je ušao preko Bapske, dok je 80-ak izbeglica ušlo preko Tovarnika.
Strošinci, mesto na istoku Hrvatske, gde je u subotu zabeležen dolazak nekoliko hiljada izbeglica sa Bliskog istoka, u nedelju ujutro osvanulo je pusto, javlja Hrvatska radio-televizija. Izbeglice su napustile Strošince u subotu oko 20 sati. Svi oni su organizovano prevezeni do mađarske granice. Njih 1.000 vozom iz Pačve prema Botovu, a ostali autobusima prema graničnom prelazu u Terezinom Polju, javlja HRT.
Bogati tek sad počeli da primećuju siromašne
Zemlje članice Ujedinjenih nacija u subotu su održale samit posvećen izbegličkoj krizi. Visoki komesar za izbeglice UN Antonio Gutereš istakao je da je svet čekao predugo na odgovor na izbegliču krizu koju je pokrenuo rat u Siriji, iako se, kako je dodao, čini da su bogate zemlje počele da shvataju razmere ovog problema.
“Nažalost, tek kada siromašni uđu u dvorane bogatih, bogati primećuju da siromašni postoje. Sve dok nije došlo do masovnih pokreta ka Evropi, razvijeni svet nije prepoznao koliko je ozbiljna ova kriza”, rekao je Gutereš agenciji Rojters.
“Da smo u prošlosti od razvijenog sveta imali snažniju podršku tim zemljama, da ih je on prihvatio i štitio, ovo se ne bi dogodilo.”
Finansijsku pomoć za svoju zemlju zatražio je ministar planiranja i međunarodne saradnje Jordana Nadžib Fakhuri. On je na samitu UN istakao daje više od četiri miliona Sirijaca izbeglo u Jordan, Liban, Tursku, Irak i Egipat, od kada je 2011. godine izbio sukob u njihovoj zemlji.
"Jordan danas zbrinjava 1,4 miliona Sirijaca, od čega je svega osam odsto njih u izbegličkim kampovima. Ove brojke Jordan svrstavaju u treću zemlju na svetu po broju primljenih izbeglica po broju stanovnika. To je najsnažniji uticaj na finansijsku poziciju zemlje od 2001. godine. Ukupno, ukljulčujući direktne i indirektne troškove, izdaci su oko 6,6 milijardi dolara. To međutim isključuje troškove humanitarnih intervencija i dodatne troškove u oblastima obrazovanja, zdravstva, subvencija i gubitka prihoda od izbijanja ove krize”, rekao je Fukari.
Libanski premijer Tamam Salam izjavio je na samitu UN da sirijska kriza košta njegovu zemlju trećinu bruto domaćeg proizvoda i da guši dalji razvoj. Salam je na samitu UN, posle usvajanja novih globalnih razvojnih ciljeva, naveo da sirijski građanski rat i izbeglice predstavljaju jedan od najvećih razvojnih izazova, sa kojima se suočava Liban, jer je ta mediteranska zemlja postala dom za više od 1,2 miliona sirijskih izbeglica, što iznosi trećinu domaćeg stanovništva.
“Liban, zemlja sa četiri miliona stanovnika, najmanja u regionu, nosi teret masovnog raseljavanja Sirijaca. Moja zemlja u ovom trenutku zbrinjava preko 1,2 miliona registrovanih Sirijica, što je jednako trećini naše populacije. To je imalo razarajući uticaj na naš razvoj, na ekonomiju, društveni napredak i okruženje i rastegao je kapacitete naših nacionalnih institucija iz oblasti zdravstva, obrazovanja, energije, vode, saniteta i bezbednosti”, istakao je Salam.
Istovremeno, evropski komesar za proširenje Johanes Han ocenio je da bi naredni talas izbeglica mogao da bude iz Libana, kako je rekao, "krhke države u kojoj je situacija dramatična", preneo je nemački list „Velt“. Han je ocenio da je Liban "najosetljivija zemlja u regionu" insistirajući na političkoj nestabilnosti te zemlje, visokoj stopi nezaposlenosti i lošoj ekonomiji.
Evropska unija je prethodne nedelje odlučila da finansijski pomogne Libanu, Jordanu i Turskoj, koje su u regionu primile najveći broj izbeglica iz Sirije i Iraka.
Ban Ki-mun: Mađarska da poštuje prava izbeglica
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i iranski ministar inostranih poslova Muhamed Džavad Zarif, dogovorili su se u Njujorku da sarađuju kako bi se okončao rat u Siriji, javile su svetske agencije.
"Oni su naglasili potrebu da se okonča rat u Siriji i izrazili spremnost na saradnju u okviru napora koje ulažu UN u rešavanu tog pitanja", navodi se u saopštenju UN gde je održan sastanak u okviru samita o razvoju. Iran politički i vojno podržava sirijske vlasti predsednika Bašara el Asada.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun zatražio je od Mađarske da poštuje ljudska prava izbeglica i migranata, ističući da razume teškoće koje prouzrokuje dnevni priliv na desetine hiljada ljudi. Ban se na marginama samita UN sastao sa mađarskim predsdnikom Janošem Aderom. Tom prilikom, generalni sekretr UN je kazao da „razume izazove sa kojima se suočava Mađarska“, ali je naznačio „važnost poštovanja dostojanstva i ljudskih prava“.
Mađarsku, podsetimo, druge zemlje članice EU optužuju da se loše nosi sa prilivom izbeglica, mahom iz Sirije, koje iz Srbije prolaze kroz Mađarsku na putu ka zašpadnosevropskim zemljama. Kako bi sprečila priliv izbeglica, Budimpešta je podigla ogradu duž granice sa Srbijom, a nedavno je upotrebila suzavac i vodene topove kako bi odvratila izbeglice od ulaska u tu zemlju.
Zbog toga je Srbija počela da preusmerava izbeglice ka Hrvatskoj, nakon čega je Zagreb uveo zabranu za ulazak svih teretnih kamiona iz Srbije, tražeći od Beograda da deo izbeglica počne ponovo da šalje na mađarsku granicu. Srbija je kao odgovor uvela kontramere, zabranivši ulaz teretnjacima iz Hrvatske.
Nakon nekoliko dana, došlo je do dogovora, pa su otvoreni prelazi, ali ne svi. Na graničnom prelazu Bogojevo-Erdut, kao i na graničnim prelazima Batrovci-Bajakovo i Šid- Tovarnik putnička vozila prolaze bez dužih zadržavanja, a ostali granični prelazi sa Hrvatskom su i dalje zatvoreni, saopštio je u nedelju Auto moto savez Srbije. Prema podacima Uprave granične policije, teretni saobraćaj je u funkciji na Batrovcima, a kolone kamiona gotovo i da nema, jer je zadržavanje za ovu kategoriju do 30 minuta.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i nemačka kancelarka Angela Merkel saglasili su se u oceni da Srbija nije načinila nijednu grešku u sporu s Hrvatskom oko zatvaranja granice i izrazili zadovoljstvo što se odnosi između Srbije i Hrvatske ponovo normalizuju, saopšteno je iz predsedništva.
"Srbija je reagovala odmereno ali odlučno, u situaciji koja je pre nekoliko dana izazvana neprihvatljivim zatvaranjem granica od strane Hrvatske", rekao je Nikolić tokom neformalnog susreta sa Merkelovom u Njujorku, na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
“Ograde i bodljikava žica neće sprečiti ljude koji beže od rata da stignu do cilja”, izjavio je ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Arne Bjornstad.
On je za beogradski „Blic“ rekao da se Srbija prema izbeglicma ponaša u skladu sa pravim evropskim vrednostima i da će joj Norveška zato i dalje pomagati. List podseća da je Norveška Srbiji do sada uputila 6,5 miliona evra za pomoć u izbegličkoj krizi.
