Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden(Joe Biden) rekao je da Rusija ne želi "ništa manje" nego da "zbriše Ukrajinu sa mape", ali je izrazio uverenje da ruski predsednik Vladimir Putin neće uspeti.
On je najavio da će SAD i njihovi saveznici Ukrajini obezbediti dodatno oružje, uključujući dodatne sisteme protivvazdušne odbrane.
"Ukrajina može i hoće da zaustavi Putina, posebno uz našu punu kolektivnu podršku. Ima našu punu podršku", rekao je Bajden prvog dana godišnjeg samita NATO-a koji se održava u Vašingtonu.
"Rat će se završiti s Ukrajinom kao slobodnom i nezavisnom zemljom. Rusija neće prevladati", izrazio je svoje uverenje.
U saopštenju Bele kuće navodi se da će Sjedinjene Države, Nemačka i Rumunija donirati Patriot baterije, dok će Holandija i drugi partneri obezbijediti Patriot komponente kako bi omogućili rad dodatne Patriot baterije. Italija će donirati dodatni sistem SAMP-T, navodi se.
Stejt department je saopštio da će tokom samita NATO-a biti objavljena dodatna saopštenja o bezbednosnoj pomoći.
Bajdenov govor je pomno praćen, ne samo zbog njegovih komentara vezanih za podršku NATO-a Ukrajini, već i zbog njegovog ukupnog učinka usred poziva sve većeg broja kolega demokrata da okonča svoju kampanju za reizbor nakon njegove debate protiv republikanskog rivala Donalda Trampa 26. juna.
U toj debati, Bajden je celo vreme mucao i nije uspio osporiti Trampove napade, koji su u mnogim slučajevima uključivali lažne tvrdnje.
Međutim, tokom govora na samitu NATO-a, izgleda da Bajden nije napravio nijednu grešku.
Govoreći neposredno prije njega, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će Rusija, ako izađe kao pobednik u ratu u Ukrajini, ohrabriti Iran, Kinu i Severnu Koreju, kao i oblikovati okruženje globalne sigurnosti u narednim decenijama.
"Nema opcija bez rizika sa agresivnom Rusijom kao susjedom", rekao je Stoltenberg.
"U ratu nema opcija bez rizika. I, imajte na umu, najveći trošak i najveći rizik će biti ako Rusija pobedi u Ukrajini. Ne možemo dozvoliti da se to dogodi", rekao je on.
Lideri zemalja NATO okupili su se 9. jula u Vašingtonu na samitu kako bi razgovarali o načinima za jačanje odbrambenih sposobnosti Alijanse i davanju podrške Ukrajini u kontekstu političke neizvesnosti ratom zahvaćene zemlje.
Neposredno pre početka samita, izvori iz NATO-a su rekli da članice alijanse, na zahtev Kijeva, razmatraju uključivanje u saopštenje samita da je put Ukrajine ka članstvu "nepovratan", navodeći da bi to bilo direktno odbijanje zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina za mir, koji uključuju da Ukrajina ne bude članica NATO-a.
Majkl Karpenter, viši direktor za NATO u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je novinarima 8. jula da će saveznici objaviti nove mere za jačanje bezbednosti Ukrajine, uključujući protivvazdušnu odbranu i borbene avione F-16, ali nije izneo detalje.
Visoki zvaničnik NATO-a, obaveštavajući novinare pod uslovom anonimnosti, rekao je da će Rusija, uprkos smanjenju resursa, verovatno moći da održi svoju ratnu ekonomiju tri do četiri godine.
Međutim, zvaničnik je dodao da Kremlju nedostaju municija i trupe za pokretanje velike ofanzive na Ukrajinu u bliskoj budućnosti.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mesecima moli članice NATO za veću protivvazdušnu odbranu, posebno raketni sistem Patriot proizveden u SAD, za odbranu svojih trupa, gradova i infrastrukture od ruskog bombardovanja.
Po dolasku na samit i uoči svog očekivanog govora kasnije 9. jula, Zelenski je rekao da će se takođe zalagati za obaveze NATO u vezi sa dodatnim ratnim avionima i da obezbedi pojačane bezbednosne garancije.
U video snimku objavljenom na njegovom Telegram nalogu, Zelenski je rekao: "Borimo se za dodatne bezbednosne garancije za Ukrajinu. A one se sastoje od oružja i finansija, političke podrške".
"Mi radimo i uvek ćemo činiti sve da ruski terorista izgubi", dodao je on.
Alijansa će takođe objaviti novu vojnu komandu NATO u Nemačkoj koja će koordinisati obuku i opremanje ukrajinskih trupa, te postaviti višeg predstavnika NATO u Kijev.
Članice NATO takođe nisu mogle da se dogovore o višegodišnjem paketu vojne pomoći Ukrajini koji je predložio odlazeći generalni sekretar Jens Stoltenberg.
Bajden je prošlog meseca potpisao desetogodišnji sporazum kojim se Sjedinjene Države pozivaju, između ostalog, da pomognu u jačanju vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine kroz sufinansiranje i zajednička ulaganja sa američkom industrijom.
Odbrambeni troškovi članica NATO biće još jedna vruća tema na samitu.
Članice Alijanse su se pre deceniju obavezale da do 2024. dostignu ciljnu potrošnju na odbranu od najmanje dva odsto bruto nacionalnog proizvoda.
Stoltenberg je rekao da će 23 od 32 članice Alijanse ispuniti taj cilj ove godine.
"Jedna od stvari koje ćete videti na samitu, svakako iza zatvorenih vrata, jeste da će biti mnogo saveznika koji se međusobno drže za vatru u smislu obaveza za odbranu", rekao je Karpenter.
Jačanje veza sa azijskim partnerima radi obuzdavanja Kine biće još jedna tema na samitu.
NATO saveznicima pridružiće se lideri četiri azijske zemlje, uključujući Japan, Južnu Koreju, Australiju i Novi Zeland.
Članice NATO kritikovale su Kinu zbog snabdevanja Rusije elektronikom koja se koristi u proizvodnji oružja.
