Šefovi država članica NATO-a su u sredu na samitu u Vašingtonu najavili dodatnu vojnu pomoć Ukrajini od najmanje 40 milijardi eura da bi joj pomogli da se bori protiv agresije Rusije.
"Kroz proporcionalne doprinose, saveznici nameravaju da obezbede osnovna finansijska sredstva od 40 milijardi eura tokom naredne godine, i održive nivoe bezbednosne pomoći da bi Ukrajina pobedila", navodi se u saopštenju sa samita.
Takođe, saveznici se obavezuju da podrže Ukrajinu na putu ka evroatlantskim integracijama koje podrazumevaju i članstvo u NATO-u, a pozivnica za pridruženje Kijevu biće poslata kada se članice oko toga saglase i kada se steknu uslovi, preneo je Glas Amerike.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) i generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg pojedinačno su u sredu pozdravili lidere zemalja članica, među kojima je i crnogorski premijer Milojko Spajić.
Bajden je na početku zasedanja u sredu rekao da je zadovoljan što sve članice najavljuju da će proširiti svoje industrijske baze i razviti planove za domaću odbrambenu proizvodnju.
"Ne možemo da dozvolimo da alijansa zaostaje. Možemo, i branićemo svaki pedalj NATO teritorije i to ćemo raditi zajedno", poručio je Bajden.
Takođe je najavio da su Danska i Holandija počele da šalju borbene avione F-16 Ukrajini, čime je ispunjeno ključno obećanje dato prošle godine Kijevu, prenosi agencija Frans pres.
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) rekao je da će zbog isporuke aviona "Vladimir Putin biti usredsređen na činjenicu da ne može da bude istrajniji od Ukrajine, da ne može da bude istrajniji od nas i da će se, ako ne odustane, samo produbiti šteta pričinjena Rusiji i njenim interesima".
"Najbrži put do mira je kroz snažnu Ukrajinu", poručio je Blinken.
Direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost Majkl Karpenter ocenio je u intervjuu za Ukrajinski servis Glasa Amerike da bi Ukrajinci trebalo da budu zadovoljni ishodom samita.
"Uvek smo se zalagali za budućnost Ukrajine u NATO-u. Pitanje je kako možemo da signaliziramo snažnu želju da Ukrajina napreduje, što je brže moguće, ka članstvu u Alijansi? I ono što smo pokušali na samitu i što sada realizujemo jeste da Ukrajini obezbedimo most do članstva. To je značajan rezultat. Mislim da bi Ukrajinci trebalo da budu veoma zadovoljni ishodom samita", rekao je Karpenter.
Objasnio je da to u praksi znači da će NATO uspostaviti novu komandu u Nemačkoj koja će podržavati Ukrajinu kada je reč o koordinaciji obuke i opreme, logistici i razvoju snaga.
"Uz to, postoji i najava finansijske pomoći, a zatim i politička komponenta koja obuhvata slanje visokog civilnog predstavnika u Kijev koji će voditi celokupni odbrambeni institucionalni proces dok Ukrajina ne postane članica NATO-a. To je usledilo posle bilateralnih bezbednosnih sporazuma, slanja F-16 i protivvazdušnih kapaciteta koje je predsednik Bajden najavio juče. Sve zajedno, to je veoma značajno", rekao je Karpenter.
U zajedničkom saopštenju sa samita, NATO lideri su takođe izrazili duboku zabrinutost zbog produbljivanja veza Kine sa Rusijom i optužili Peking da ima ključnu ulogu u podršci napadu Moskve na Ukrajinu.
Kina je, kako se navodi u saopštenju, postala odlučan "pomagač ruskog rata protiv Ukrajine kroz takozvano partnerstvo bez granica i veliku podršku ruskoj odbrambenoj industrijskoj bazi".
NATO saveznici su takođe voljni da održavaju kanale komunikacije sa Moskvom kako bi ublažili rizike i sprečili eskalaciju.
S obzirom na to da se NATO suočava sa nečim što je možda najveći test u njegovoj 75-godišnjoj istoriji, američki predsednik Džo Bajden je u utorak, u govoru na otvaranju samita, izneo snažan argument za mir kroz snagu.
"Dobro je što smo jači nego ikad", rekao je Bajden, govoreći na početku trodnevnog samita. "Zato što ovaj trenutak istorije zahteva našu zajedničku snagu".
