Generalni sekretar NATO-a Jens Stioltenberg izjavio je danas u Bukureštu da su se ministri spoljnih poslova članica alijanse dogovorili da pojačaju podršku Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji.
Na konferenciji za novinare nakon treće, poslednje sednice Severnoatlantskog saveta (NAC) na dvodnevnom skupu u Bukureštu, Stoltenberg je rekao da su te tri zemlje "važni partneri" NATO-a "koji se suočavaju sa ruskim pritiskom".
Na trećoj sednici NAC, na kojoj su se ministrima članica NATO-a, Švedske i Finske pridružili šefovi diplomatija Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije, bilo je reči "o zajedničkim bezbednosnim brigama i načinima za jačanje saradnje", kazao je Stoltenberg.
"Saveznici su se složili da pojačaju podršku tim zemljama, uključujući izgradnju bezbednosnih kapaciteta, reforme i obuku za poboljšanje bezbednosnih i odbrambenih institucija", naveo je Stoltenberg, prenosi Beta. On je rekao da su saveznici izrazili solidarnost sa sve tri zemlje, i dodao da je iz ruskog rata protiv Ukrajine "naučena lekcija" da je ta tri partnera "neoophodno podržati odmah".
Stoltenberg je kazao da je BiH važna za stabilnost Balkana, gde je NATO prisutan od 1990-ih kada je doprineo da se zaustavi "brutalan etnički rat".
'Vreme da Švedsku i Finsku pozdravimo kao punopravne članice'
U svim razgovorima tokom dvodnevne sednice ministrima NATO-a pridružile su se i Švedska i Finska. Stoltenberg je saopštio da je proces ratifikacije njihovog članstva u NATO pri kraju.
"Njihovo pristupanje će ih učiniti sigurnijim, a naš savez jačim. Vreme je da ih pozdravimo kao punopravne članice saveza", poručio je.
Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom izjavio je u sredu da su Švedska i Finska postigle dobar napredak ka sporazumu sa Turskom o prijemu nordijskih zemalja u NATO.
"Juče (29. novembra) smo imali veoma dobru bilateralnu saradnju između Švedske, Finske i Turske i osetio sam posle ovog sastanka da postoji napredak. Idemo napred", rekao je Bilstrom novinarima po dolasku na drugi dan sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu 30. novembra.
Švedska i Finska su napustile svoju dugogodišnju politiku vojnog nesvrstavanja i podnele zahtev za članstvo u vojnom savezu nakon što su ruske snage pokrenule invaziju na Ukrajinu u februaru, plašeći se da bi predsednik Rusije Vladimir Putin mogao da ih napadne.
Svih trideset zemalja članica NATO-a moraju zvanično ratifikovati pristupni protokol za Finsku i Švedsku da bi se pridružile alijansi. To tek treba da urade samo parlamenti Turske i Mađarske.
Najavljeno je da će šefovi diplomatija zemalja NATO u sredu nastojati da uvere zemlje u ruskom susedstvu da se ne plaše da bi Rusija mogla da ih destabilizuje dok se sukob u Ukrajini odugovlači, smanjujući zalihe energije i podižući cene.
"Razlog zbog kojeg održavamo ovaj skup je naš signal koliko je važno stvoriti stabilnost ne samo za zemlje NATO, već i šire", rekao je holandski ministar inostranih poslova Vopke Hoekstra po dolasku na drugi dan razgovora u Bukurešt.
Saveznici NATO su u utorak obećali dodatnu pomoć Ukrajini da popravi energetsku infrastrukturu teško oštećenu ruskim bombardovanjem.
Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu rekao je novinarima da NATO želi da osigura da Rusija posle rata u Ukrajini „neće imati šanse da diktira bezbednosne opcije i način života svojim susedima“.
Moldavija, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, prošle nedelje je upozorila svoj narod da se pripremi za oštru zimu jer se suočava sa "akutnom" energetskom krizom koja može da izazove nezadovoljstvo naroda.
Takođe se suočava sa nerešenim separatističkim sukobom već 30 godina. Kontingent ruskih mirovnjaka je baziran u Pridnjestrovlju.
Separatisti koje podržava Rusija kontrolišu dva otcepljena regiona Gruzije - Abhaziju i Južnu Osetiju.
Evropski lideri su zabrinuti da će zemlje na južnom i istočnom rubu kontinenta izgubiti strpljenje čekajući članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u, ostavljajući ih otvorenim za ruske i kineske napore da steknu uticaj.
Ministri NATO-a će takođe razgovarati o tome kako ojačati otpornost društava, nekoliko dana nakon što je Stoltenberg upozorio zapadne nacije da moraju da budu oprezne da ne stvaraju novu zavisnost od Kine dok se odvikavaju od ruskih zaliha energije.
