Janukovič "namerava da potpiše sporazum"

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič namerava da potpiše sporazum sa Evropskom unijom, izjavila je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Ona nije navela kada očekuje da bi to moglo da se dogodi. Njena najava, sasvim je jasna:

"Pazite, Janukovič mi je objasnio da namerava da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ono o čemu je govorio bile su kratkoročna ekonomska pitanja sa kojima se zemlja suočava i prema mom mišljenju ti izazovi, koji su realni, mogu se prevazići podrškom koja dolazi ne samo iz institucija Evropske unije, već i time da on pokaže da ima ozbiljan ekonomski plan. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju će takođe pomoći da se privuku određene investicije koje su mu potrebne".

Teško je proceniti da li bi takav eventualni potez Janukoviča mogao označiti i trijumf dvonedeljnih građanskih protesta u Kijevu, obeležnih upornošću demonstranata koji po snegu i hladnoći, te uprkos sukobima sa policijom, pokušavaju da prisile predsednika na popuštanje.

(FOTOGALERIJA: Najupečatljivije fotografije sa ukrajinskih protesta)

Obrtu je, međutim, prethodilo nekoliko poteza na različitim stranama. U obraćanju naciji sam Janukovič pozvao je ličnosti iz politike, vere i civilnog društva da uzmu učešće u nacionalnom dijalogu.

“Dragi sunarodnici, mnogo puta sam rekao da je jedini mogući put napred onaj koji vodi kroz pomirenje i razumevanje. Potezi svih strana treba da budu u okvirima zakona i ukrajinskog ustava. Pozivam predstavnike svih političkih snaga, velečasne očeve, predstavnike civilnog sektora, na ukupni nacionalni dijalog. Lično sam spreman da učestvujem u takvom okruglom stolu”, rekao je on.

Janukovič nije čekao dugo. Bivši parlamentarac Oleg Tjahnibok njegov potez nazvao je "farsom i komedijom", dok je je jedan od opozicionih lidera Arsenij Jačenjijuk odgovorio je da je na narodu okupljenom na Trgu nezavisnosti u Kijevu da odgovori da li je trenutak za dijalog. Potom je izneo zahteve osmišljene sa ciljem izlaska iz krize.

“Sve unutrašnje i specijalne policijske jedinice trba da se povuku i da daju jasne garancije da neće tući ljude koji sun a Trgu nezavisnosti. Nakon toga bi trebalo rešiti političku i ekonomsku krizu u Ukrajini”, kazao je Jačenjijuk, mada je pred samim demonstrantima zvučao manje obazrivo, pa je po emitovanju poziva na dijalog, masi poručio “Ovo je velika pobeda”.

Oštri tonovi iz SAD

Sami pripadnici policije i specijalne jedinice "Berkut" napustili su Trg nezavisnosti posle obećanja premijera Nikolaja Azarova da protiv mirnih demonstranata nikada neće biti upotrebljena sila. U trenutku dok je Janukovič pozivao na razgovore, demonstranti su ponovo blokirali centralnu kijevsku ulicu Kreščatik, gde su podigli nove barikade.

Prethodno je Pentagon saopštio da je Ukrajina obavestila SAD da neće upotrebiti oružane snage protiv antivladinih demonstranata, a nakon što je Vašington kritikovao policijsku intervenciju u razbijanju protesta u Kijevu.

Američki ministar odbrane Čak Hejgel, u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom, pozvao je na uzdržanost i upozorio na "potencijalnu štetu ako se vojska umeša na bilo koji način u razbijanje demonstracija", saopštio je portparol Pentagona Karl Vug.

Po njegovim rečima ukrajinski ministar odbrane Pavlo Lebedev je obećao da će tu poruku direktno preneti Janukoviču.

Američka diplomatska intervencija počela je oštrim tonovima državnog sekretara Džona Kerija o upotrebi sile protiv demonstranata, zbog čega je Kijev upozoren i na mogućnost američkih sankcija.

“Vraćanje na razgovore sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom. Naravno i obezbeđivanje pravde i dostojanstva narodu Ukrajine. To je naša snažna poruka. Sve opcije uključujući i sankcije sun a stolu, ali očigledno to je još u fazi razmatranja”, izjavila je portparolka Stejt dipartmenta Džen Psaki.

Svi faktori u ovom trenutku iščekuju reakciju Moskve. Pitanje je sa čime bi Rusija izašla pred Ukrajinu i Janukovičev režim, ukoliko se zvanični Kijev vrati na Evropski put. Onaj koji je prekinuo, upravo kako bi, osnivanjem trgovinske zone (u koju je doduše pozvao i Evropsku uniju) produbio bliskost sa Rusijom.