Glavni indeksi na Volstritu u ponedeljak su zabeležili rast, dok je indeks Rasel 2000 (Russell) koji obuhvata kompanije s malim kapitalom dostigao najviši nivo u istoriji pošto je nominacija Skota Besenta (Scott Bassent) za novog ministra finansija SAD pomogla u snižavanju prinosa na obveznice trezora.
Tržišta su se takođe fokusirala na razgovore o sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Libana. Cene nafte su pale, povukavši energetski indeks na dole za dva odsto.
Nakon što je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Trump) kasno u petak okončao višenedeljne spekulacije i objavio svoj izbor, neki investicioni stratezi su rekli da bi Besent, poznati hedž fond menadžer, mogao da preduzme mere da obuzda dalje zaduživanje vlade, čak i dok bude sledio Trampova predizborna obećanja.
Prinosi na obveznice trezora su smanjeni na tržištu obveznica usred, kako neki analitičari kažu, "Bessentovim skokom".
Besent se zalagao za smanjenje deficita američke vlade, što je iznos koliko ona više troši nego što dobija kroz poreze i druge prihode. Takav pristup bi mogao da ublaži zabrinutost na Volstritu da bi Trampova politika mogla da dovede do većeg deficita, što bi zauzvrat izvršilo pritisak na povećanje prinosa trezora.
Imenovanje Besenta je ublažilo neke od fiskalnih briga oko mogućeg uvođenja novih carina, što je dovelo do povećanja prinose na obveznice uoči izbora.
Prema preliminarnim podacima, indeks S&P 500 je ojačao 0,30 odsto, dok je Nasdak porastoa 0,27 odsto, Dau Džons za 0,99 odsto.
Očekivanja da Tramp, zajedno sa Kongresom pod kontrolom republikanca, može da ispuni obećanje o politici povoljnoj za poslovanje bila su podsticaj za kompanije sa manjim kapitalom, koje su u centru pažnje od kada su Federalne rezerve počele ciklus ublažavanja monetarne politike u septembru.
