Postoji čitava interpretacija spoljne politike Donalda Trampa (Trump) u njegovom prvom mandatu da je bilo manje testiranja američke snage upravo zato što su ljudi mislili da je on dovoljno nepredvidiv da odgovori neproporcionalno, kaže za Radio Slobodna Evropa Glen Gudman (Goodman), profesor Državnog Univerziteta u Arizoni (Arizona State University).
"Mislim da od Tajvana postoji krupnije pitanje, kako će Kinezi razumeti Trampovo predsedavanje? Da li će ga videti kao nekoga koga mogu da testiraju ili da je toliko nepredvidiv da je bolje zadržati postojeće stanje stvari. Mislim da ako ova teorija o Trampu bude dominirala u Pekingu, možda ćete videti četiri godine hlađenja sukoba", ističe istoričar Gudman.
On smatra da će Tramp pokušati što više da se odvoji od Evrope.
"Njegova percepcija i nije u potpunosti u krivu jer SAD decenijama plaćaju račun za evropsku bezbednost i evropske zemlje moraju da počnu da razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti. Ako rat u Ukrajini nije bio dovoljno poučan primer, onda će se naši evropski saveznici naći u nevolji", navodi Gudman.
Po njegovom mišljenju, Tramp će pokušati da okonča rat u Ukrajini što pre.
"Mislim da ne bi oklevao da žrtvuje deo Ukrajine da bi mogao da kaže da je zaustavio rat", smatra profesor Univerziteta u Arizoni.
Osim ekonomskih problema, po mišljenju Gudmana, na Trampovu pobedu uticala su i rodna pitanja.
"Ovde nije reč samo o Hilari Klinton (Hillary Clinton) i Kamali Haris (Harris) kao ženama i Donaldu Trampu kao muškarcu, već Klinton i Haris kao određenom tipu žene u društvu i Trampu kao predstavniku vrlo određene vrste muškog roda koji govori i tretira žene na određeni način", kaže Gudman.
On dodaje da prevelika podrška Trampu na ovim izborima među najmlađim biračima, ima veze sa tim šta se može nazvati tradicionalnom maskulinitetom u američkom društvu.
"Imate demokrate i neku vrstu progresivnog krila levice koja promoviše veoma novu i drugačiju vrstu rodnog identiteta i za muškarce i za žene. A onda je Donald Tramp veoma vešto iskoristio nelagodu prosečnih Amerikanaca zbog nekih od ovih promena", navodi Gudman.
Po njegovim rečima, narativ o nacionalnom propadanju Amerike pomaže da se uokvire sve ove debate o domaćim i međunarodnim pitanjima.
"Dakle, zašto pomažemo Ukrajincima kada stvari tako loše u samim Sjedinjenim državama? Međutim, novac koji šaljemo Ukrajini, većina ide na plaćanje oružja koje pravi američka industrija. Dakle, mi, zapravo, ne šaljemo novac u inostranstvo. Ali, narativ o nacionalnom propadanju pomaže vam da kažete da Bajdenova administracija ili vašingtonska elita ne bi trebalo to da rade kada imamo ove probleme ovde kod kuće", ističe Gudman.
On smatra da će se u naredni četiri godine Trampovog mandata desiti mnoge stvare i mimo njega, pre svega razorne posledice klimatskih promena.
"Mislim da će razmišljanje običnih ljudi o nekim ovih pitanja biti drugačije. Imam osećaj da će određeni impulsi koji su doprineli Trampovom usponu od 2014. godine izgubiti snagu i značaj u narednih četiri do sedam godina u SAD", kaže Gudman.
On ukazuje i na rizike po svet od ekonomskog posustajanja Kine.
"Hoće li Kina da odvlači pažnju ratovima? Ili će da implodira režim? Brinem se da SAD neće biti u najboljoj poziciji u naredne četiri godine da pomognu u postizanju konsenzusa koji će omogućiti bolje ishode", ocenjuje Gudman.
Trampa od 2014. stalno podržava 47 odsto birača
RSE: Tramp je uverljivo pobedio na ovim izborima. Sve ankete su ukazivale da će utrka biti neizvesnija. Kako tumačite njegov ovako ubedljiv trijumf?
Gudman: Trampu ide tako dobro jer je imao konsolidovanu bazu od 47 odsto birača koji ga nikada nisu napustili otkako je stupio na političku scenu 2014.
Pitanje je kako je uspeo da dobije ovih dodatnih četiri do pet odsto. Ulogu su svakako imali dugoročni efekti inflacije, iako su makroekonomske brojke bile veoma pozitivne.
Većina ljudi koji žive u gradovima i imaju nove, pre svega informacione poslove, zna da privreda stoji relativno dobro. Ali onima koji žive van gradova, u sredinama i industrijama bez rasta, inflacija je u prethodne četiri godine zaista otežala svakodnevni život.
Tako da mislim da su mnogi ljudi koji možda ne bi glasali ili nisu glasali za Trampa 2020. ili 2016, sada su tražili promenu. Možda nisu nužno glasali za Trampa, ali su glasali protiv reizbora demokratske administracije.
Kamala Haris je prikazivana kao kandidatkinju za promene, ali ona je nastavak aktuelne administracije. Tako da mislim da postoji određeni broj ljudi koji su ekonomski nezadovoljni i koji traže novi set politika.
A onda moramo da istaknemo činjenicu da postoji određeni broj Amerikanaca koji to ne bi otvoreno rekli, ali m nije prijatno da im neko kao što je Kamala Haris bude predsednik.
Delu birača smetalo poreklo Kamale Haris
RSE: Zašto?
Gudman: Mislim da nekim ljudima smeta njeno rasno i etničko poreklo. Takođe, gledajući brojeve o nekim radikalnim promenama u različitim muškim obrascima glasanja, očito je ulogu igralo i to što je ona žena.
RSE: Šta je više igralo ulogu – to što je žena ili azijskog porekla?
Gudman: Ne znam, verovatno i jedno i drugo. Na primer, 35 odsto više latino muškaraca je glasalo za Trampa na ovim izborima nego na prošlim. Ta razlika se ne može objasniti ekonomskim razlozima.
RSE: Barak Obama (Barack) je pobedio pre 16 godina kao Afroamerikanac.
Gudman: Za njega se takođe glasalo usred najveće finansijske krize u poslednjih 80 godina. Znate, on je bio iz suprotnog tabora usred ekonomskog kolapsa.
Dakle, pitanje je koliko su Amerikanci glasali za Baraka Obamu kao Afroamerikanca, a koliko su na taj način tražili promenu pravca usred posrtanja ekonomije? Sigurano je ulogu igralo i jedno i drugo.
Haris i Tramp kao predstavnici određenog tipa žene i muškarca
RSE: To znači da Sjedinjene Države još nisu spremne za ženu predsednika jer, zapravo, Tramp je oba puta pobedio žene, a izgubio je od Džoa Bajdena. U kojoj meri je ovo rodno pitanje imalo značaj?
Gudman: Mislim da je to odigralo veliku ulogu. Ali ovde nije reč samo o Hilari Klinton i Kamali Haris kao ženama i Donaldu Trampu kao muškarcu, već Klinton i Haris kao određenom tipu žene u društvu i Trampu kao predstavniku vrlo određene vrste muškog roda koji govori i tretira žene na određeni način.
Prevelika podrška Trampu na ovim izborima među najmlađim biračima, mislim da to ima veze sa tim šta se može nazvati tradicionalnom maskulinitetom u našem društvu.
Imate demokrate i neku vrstu progresivnog krila levice koja promoviše veoma novu i drugačiju vrstu rodnog identiteta i za muškarce i za žene.
A onda je Donald Tramp veoma vešto iskoristio nelagodu prosečnih Amerikanaca zbog nekih od ovih promena.
Koristio je veoma transfobične reklame tokom mečeva popularnog američkog fudbala nedeljom. Između 50 i 60 miliona Amerikanaca gleda ovaj fudbal svake nedelje.
Puštao je ove reklame sugerišući da će Kamala Haris uključiti transrodne žene u plivački tim vase ćerke.
To je izazivanje straha, ali zasnovano na tradicionalnoj predstavi o muškarcima, ženama, porodici.
Ovo su alatke koje su desničarski demagozi oduvek koristili, zar ne? Bog i porodica će te prihvatiti i razumeti.
Bajden je morao da se ranije povuče
RSE: Da li to znači da, na primer, čak ni Mišel Obama (Michelle), koja je pominjana u određenom trenutku kao najpogodniji kandidat da se suprotstavi Trampu, zapravo ne bi imala šansi?
Gudman: Ne znam, ona ima neku vrstu astralne uloge u američkoj imaginaciji. Pitanje da li bi uspela da je učestvovala na izborima. Moramo takođe da se setimo da je Kamala Haris bila veoma manjkav kandidat od početka.
Vodila je tako lošu predizbornu kampanju 2019. i 2020. da je odustala na početku primarnih izbora.
Dakle, bilo je veoma uzbudljivo kada je ona odjednom letos postala kandidatkinja u poređenju sa onim gde smo bili u junu sa kampanjom Džoa Bajdena (Joe Biden).
Pokazano je dosta dobre volje prema njoj, ali moramo se prisetiti da ona nije bila uverljiva ni na primarnim izborima u Demokratskoj stranci, a kamoli da pobedi na predsedničkim izborima.
Možda preterujem sa potenciranjem na rodnom pitanju, ali se ono ne može ostaviti po strani. Takođe, Kamala Haris se suočavala sa ličnim ograničenjima kao kandidat.
RSE: Ona je bila u nepovoljnoj poziciji jer je veoma kasno ušla trku i to kao potpredsednica, što znači preuzimanje odgovornosti i za nedostatke Bajdenove administracije.
Da li je Bajden trebalo da se ranije povuče i tako omogući proces nominovanja predsedničkog kandidata. Da li bi neki drugi demokratski kandidati imali više šansi da pobede Trampa?
Gudman: Da, iz ove perspektive je lakše sagledati prošlost. Ja sam se nadao čak i pre četiri godine da će Bajden biti predsednik sa jednim mandatom koji će otvoriti proces omogućavajući demokratama da izaberu najboljeg kandidata.
To se nije desilo. Iako je Džo Bajden napravio pravi izbor odustajući od kandidature, mislim da je to trebalo da uradi ranije.
Pit Butidžidž kao novo lice demokrata
RSE: Ko je najuverljivija osoba koja bi mogla da preuzme vođstvo Demokratske stranke i bude predsednički kandidat na sledećim izborima?
Gudman: Moj lični izbor za novo lice Demokratske stranke bio bi Pit Butidžidž (Pete Buttigieg). Mislim da on odgovara na neka od ovih pitanja "hleba i Putera" na kojima je Tramp pobedio, a to je ekonomija koja se tiče svakodnevnog budžeta domaćinstava.
Butidžidž je veoma upućen u ta pitanja, a razume i makroekonomiju i spoljnu politiku.
Mislim da će se sada, kada generacija Bajdena, Pelosi (Nancy Pelosi), čak i Klintonovi, konačno više neće biti u demokratskom rukovodstvu, pojaviti neki zanimljivi ljudi kao sledeća generacija lidera.
Neki su već u politici na lokalnom nivou, u saveznim državama. Demokratskoj stranci je potrebno novo vođstvo koje dolazi iz lokalne politike na putu ka federalnom nivou.
Narativ o propadanju Amerike
RSE: Pomenuli ste ekonomska i rodna pitanja. U kojoj meri su sveukupno kulturni ratovi i identitetska pitanja doprinela ovakvom ishodu predsedničkih izbora?
Gudman: Pre svega, mislim da je rodno pitanje deo toga i ti rodni ratovi su imali veliki uticaj.
Želim da kažem da je jedan broj ljudi na kraju glasao za Trampa jer su zabrinuti zbog, kao su to doživljavali, nacionalnog propadanja u ekonomskom, ali i kulturološkom smislu. Možda Trampova kampanja nije toliko potencirala na tome.
RSE: Mislite na woke kulturu?
Gudman: Da, ta pitanja su svepristuna, uključujući i debatu o nastavnim programima u školama. Na primer, na Floridi su nastavnici do sada bili obavezni da predaju pozitivnu stranu ropstva.
Meni kao istoričaru nije jasno kako se može govoriti o pozitivnim aspektima porobljavanja Afroamerikanaca.
Međutim, država je intervenisala i sada nastavnici moraju da podučavaju obe strane ropstva.
Tako škole u kojima se uči ovakva istorija - koja je osnova naše demokratije u smislu identiteta i ko smo kao zajednički narod – postaju mesto političke debate.
Onda se pojavljuju aktuelna pitanja kao što su imigracija, da li je naša prirodna uloga u svetu da podržavamo Ukrajinu ili da budemo uključeni u Gazu, ili treba da se fokusiramo na unutrašnja pitanja?
Taj narativ o nacionalnom propadanju pomaže da se uokvire sve ove debate o domaćim i međunarodnim pitanjima. Dakle, zašto pomažemo Ukrajincima kada stvari tako loše u samim Sjedinjenim Državama?
Međutim, novac koji šaljemo Ukrajini, većina ide na plaćanje oružja koje pravi američka industrija. Dakle, mi, zapravo, ne šaljemo novac u inostranstvo.
Ali, narativ o nacionalnom propadanju pomaže vam da kažete da Bajdenova administracija ili vašingtonska elita ne bi trebalo to da rade kada imamo ove probleme ovde kod kuće.
Tako da mislim da su kulturni ratovi deo toga, ali sam bio iznenađen u poslednjih godinu dana upoznavši toliko ljudi, uključujući i iz moje porodice, koji su zaista preuzeli ovaj diskurs nacije u opadanju i kako to zaustaviti.
Za neke ljude to je kriza na granicama zbog migranata, za druge deangažovanje SAD na međunarodnoj sceni, za treće preterana briga o transrodnim pitanjima.
Sva ova pitanja, na kojima su potencirali pojedini mediji, postala su opšte narativno mesto za trećinu do polovine Amerikanaca.
Tramp ne može da sprovede sve radikalne promene
RSE: Kakvu će politiku voditi Tramp u drugom mandatu. Republikanci su preuzeli većinu u Senatu, još je neizvestno u utrci za Predstavnički dom gde takođe imaju tanku većinu. Konzervativci kontrolišu i Vrhovni sud. Trampova moć se čini nesputanom.
Gudman: Da, ima povoljnu situaciju i sa Vrhovnim sudom, iako mislim da će tu biti nekih iznenađenja. Vrhovni sud teži da igra ulogu moderatora.
Dakle, mislim da bi Tramp mogao biti iznenađen u svom sledećem mandatu kako ga Vrhovni sud zapravo sprečava da radi određene stvari. Ali, nastojaće da uradi što više koristeći ovlašćenja kao izvršna vlast, a ima mnogo toga na raspolaganju.
Kada je reč o zakonitosti masovne deportacije migrnata, ne znam tačno koji su pravni izazovi i kakva je uloga Kongresa u tome. Ne mislim da će mu republikanska većina u Kongresu biti dovoljna da usvoji neke od najradikalnijih mera.
Na primer, on želi da reformiše federalnu administraciju i imenuje više političkih nameštenika. To bi bilo relativno jednostavno sa delom zaposlenih. Međutim, za drugi deo potrebne su odluke Kongresa za njihovo otpuštanje i imenovanje političkih nameštenika.
Nisam siguran da Tramp ima podršku da se izvrši takva radikalna promena u upravljanju i imaće problema da održi predizborno obećanje o reformi federalnih službi.
Kada je reč o carinama, deo može da usvoji sam, ali za određene ekonomske politike neophodna je potvrda Kongresa.
RSE: Da će neki republikanci u Kongresu biti protiv određenih mera, jer su mu do sada bili prilično lojalni?
Gudman: Ne znam. Republikanci u Predstavničkom domu iz kolebljivih država (swing states), baš kao i demokrate, vrlo često glasaju protiv svoje stranke na federalnom nivou zbog specifične pozicije u njihovoj izbornoj bazi.
A u Senatu je potrebno 60 glasova da bi se mnoge stvari usvojile, mada bi to pravilo mogli da se promeni, ali sumnjam da hoće. Taj prag od 60 glasova je ipak prilično visok jer republikanci imaju većinu od samo 52 mesta.
Verovatno ćemo videti kraj podrške Ukrajini ili ogroman zaokret u politici prema Ukrajini.
Skupa i komplikovana deportacija migranata
RSE: Pomenuli ste migrante bez dokumenata i da postoje pravni izazovi za njihovu eventualnu deportaciju. Međutim, kako to učiniti logistički s obzirom na to da je reč o više od deset miliona ljudi?
Gudman: Pa, ono što je Džej Di Vens (JD VAnce) rekao, kada su ga zamolili da da više detalja, neće se fokusirati na deportaciju 12 miliona nedokumentovanih, već na milion kriminalaca.
Naravno, postavlja se pitanje kako utvrditi ko je kriminalac. Ali, svakako možete zamisliti vrstu koordinacije bez presedana sa lokalnim organima za sprovođenje zakona na pogodnim lokacijama kako bi se identifikovali ljudi bez dokumenata.
Mislim da neće biti teško identifikovati te ljude. Međutim, njihovo premeštanje, dovođenje od mesta gde se nalaze do granice sa SAD ili do mesta njihovog porekla, to je logistička noćna mora.
I stvarno ne znam kako će američki građani hteti da potroše taj novac zato što će biti ogroman trošak izvođenja ove operacije.
Sukob Trampa i saveznih država pod kontrolom demokrata
RSE: Sjedinjene Države su prilično podeljene. Mislite li da će se ove podele produbiti? Da li postoji rizik od zatezanja odnosa federalnih i vlasti u saveznim državama u rukama demokrata, pre svega u Kaliforniji ili Njujorku?
Gudman: I bez Trampa uvek je postojala tendencija da kada Belu kuću kontroliše jedna stranka, onda savezne države u kojima je na vlasti druga partija, dobiju manje sredstava.
Većina obaveza između federalne vlade i saveznih država regulisana je zakonima ili ustavom.
Definitivno sam mogao da vidim kako republikanci pokušavaju da prošire ulogu federalne vlade u sprečavanju određenih vrsta propisa na lokalnom nivou.
Na primer, da će federalna vlada sada preuzeti kontrolu nad određenim vrstama propisa oko ugljenika, što je ironično za republikance da pokušavaju da izdejstvuju više zakonske regulative a ne manje.
Ali, mogli ste da vidite ukidanje određenih poreskih režima koji su pomagali da određene zelene industrije u Kaliforniji budu održive.
Mislim da ćemo videte korišćenje zakonodavstva kao oružja koliko god je to moguće za borbu protiv progresivnije politike u mestima kao što su Njujork i Kalifornija. Ali postoje granice.
RSE: Mnogi strahuju u SAD da bi sve veće podele mogle rezultirati i građanskim ratom.
Gudman: Ne znam čak ni kako bi to izgledalo. Moguće su manje pobune, čarke i slično. Međutim, veoma je teško zamisliti građanski rat u SAD zato što država kontroliše ogromnu oružanu silu.
Tramp će pokušati da zaobiđe demokratska ograničenja
RSE: Tramp je u jednom trenutku u kampanji rekao da će biti "diktator" na jedan dan da bi mogao da sprovede određene politike. Kakvu će politiku generalno voditi?
Gudman: Nisam siguran da znam šta je mislio tim komentarom, niti da se on uopšte više seća te izjave. Imam osećaj da će on, kao i 2016. godine, pokušati da učini sve što je u njegovoj moći da zaobiđe demokratska ograničenja.
Nadam da nekako postoje ili ljudi oko njega ili propisi koji bi sprečili njegove najveće ekscese.
RSE: Pozicija američkog predsednika je veoma moćna. Međutim, razni teoretičari zavere tvrde da na američku politiku itekako utiču i moćni centri iza javne scene – bilo da je reč o finansijskom na Volstritu ili vojnoindustrijskom kompleksu.
Kakav odnos se može očekivati između ovih centara i Trampa?
Gudman: Mislim da će se apsolutno sukobiti. Samo je stvar u tome kakvi su Trampovi interesi.
Ljudi koji pišu o tome da su radili sa Trampom kažu da se on ne drži procedura i nije dugoročni strateški mislilac.
Dakle, ako je određenoj industriji potrebna specifična ekonomska politika, mislim da će biti u stanju da pridobije Trampa da to progura.
On potom može promeniti stav za šest meseci. Nema doslednosti u njegovim mislima ili strategiji. Carine na izvoz soje u Kinu u 2017. su odličan primer za to. Od toga niko nije imao koristi.
Kina je dobila svu soju koju je želela od Brazila. Američki farmeri su ostali kratkih rukava.
Američka vojna pomoć Ukrajini će se nastaviti drugim putem
RSE: Da li je interes vojnog kompleksa da SAD budu pasivnije u NATO-u i prema ratu u Ukrajini?
Gudman: Ako SAD zaustave pomoć Ukrajini, to ništa ne govori da će pomoć Ukrajini prestati sama po sebi.
Možda će Evropljani preuzeti veću ulogu u snabdevanju, verovatno kupujući američko oružje.
Zato se pitam, ne znam odgovor, ali sa stanovišta vojne industrije, koliko je važna američka vlada kao pojedinačni kupac ili koliko je važno da postoji konsenzus među zemljama donatorima da ta oprema treba da se kupi.
Ali, ne morate da šaljete materijal u Ukrajinu da biste povećali vojne troškove. Mogli biste da povećate vojnu potrošnju, obnovite domaće zalihe, napravite novi bombarder, osnažiti naše nuklearne raketne kapacitete.
Ako je poenta bila da se potrošnja nastavi, postoje načini na koje to možete da uradite, ali i dalje razmišljate u zemlji, posebno u strategiji Amerika na prvom mestu.
Mogli biste reći, dobro, vojska je godinama bila zanemarena, a ja ću biti predsednik koji će obnoviti naše baze i zalihe i pobrinuti se da budemo spremni za sledeći rat i da nastavimo da trošimo, ali samo prestani da ga šalješ našim saveznicima.
Više carine bi pogodile američke potrošače
RSE: Mnogi u svetu iščekuju koji će biti prvi Trampovi koraci kada je reč o Ukrajini, Kini, Bliskom istoku, mogućem trgovinskom ratu.
Stručnjaci upozoravaju da će u slučaju podizanja carina na uvoz, to podići cene i ugroziti standard američkih građana.
Gudman: Ove politike, kako ih je izneo, povećaće cene američkim potrošačima. Naime, uvoznici prebace povećane cene na teret potrošača ili postaju neekonomični.
Ovde u Arizoni, naš najveći trgovinski partner je Meksiko – na nivou SAD je prvi ili drugi. Ponovo su ispregovarani sporazumi NAFTA, USMTC u cilju smanjena barijera za kretanje roba preko granica.
Ali sa nekom vrstom protekcionističkog etosa u Beloj kući i tarifama, plus šta je granica počela da predstavlja u razmišljanju Trampa i mnogih njegovih glasača, to bi bila prava greška ako bismo pokušali da ponovo pregovaramo ili ukinemo neke od niskih barijera za trgovinu sa Meksikom.
Tada bismo videli porast potrošačkih cena za zaista svakodnevnu robu. To je loša politika i račune će plaćati američki potrošači.
RSE: Kada je reč o ratu u Ukrajini, Tramp je pre nekoliko meseci rekao da će ga završiti za 24 sata. Da li to znači da će primorati Ukrajinu da se nagodi sa Rusijom o prekidu vatre sa granicama verovatno zamrznutim na sadašnjim linijama razdvajanja.
Gudman: On verovatno neće čekati ni da bude inaugurisan kao predsednik da komunicira sa ruskim predsednikom (Vladimirom) Putinom.
Niko u potpunosti ne razume taj odnos, ali mislim da će tražiti brzi završetak rata u Ukrajini ili američkog angažmana.
Moja pretpostavka je, kao što kažete, da bi to moralo biti uspostavljanje novih granica uz konsolidaciju ruskih dobitaka.
Tramp bi žrtvovao deo Ukrajine
RSE: Ako bi se rat u Ukrajini proširio tako što bi Rusija napala, na primer, baltičke zemlje da li bi SAD, kao članica NATO-a, intervenisale, jer Evropa očito ne bi bila u stanju da sama zaštiti ove zemlje?
Gudman: Našli bismo se u potpuno novom svetu ako se SAD ne bi pridržavale člana 5. Osnivačke povelje NATO-a. Američki vojni establišment bi savetovao Trampa da poštuje obaveze. Međutim, ne znamo koga će on dovesti na neke od ovih rukovodećih i savetničkih pozicija.
Mislim da nema mnogo ljudi u vojnom establišmentu koji tradicionalno preuzimaju te uloge savetovanja predsednika koji bi rekli da je u interesu Amerike da ne brani NATO.
Pretpostavljam da će SAD ispuniti svoje obaveze, ali da će Tramp pokušati da na neortodoksan način to izbegne. Mislim da ne bi oklevao da žrtvuje deo Ukrajine da bi mogao da kaže da je zaustavio rat.
Kina uzdržana zbog Trampove nepredvidivosti
RSE: Kina je zapravo najveće, ključno pitanje za Sjedinjene Države, bilo da se radi o republikanskoj ili demokratskoj administraciji. Trampov stav je bio veoma oštar u prvom mandatu kada su u pitanju carine, ali šta je sa geopolitikom, pre svega da li bi SAD branile Tajvan u slučaju kineske invazije?
Gudman: U celoj ovoj kampanji nisam čuo da Tramp zaista govori o tome. Moja pretpostavka je da će Tramp hteti da proširi američko prisustvo u cilju izolacije Kine u regionu ASEAN-a.
Međutim, ovo pitanje za Tajvan je za mene veoma interesantno, jer obrazloženje odbrane Tajvana od kineske pretnje ima podjednako veze sa lancima snabdevanja i proizvodnjom koliko i sa idejom o nekoj vrsti hladnoratovske predstave o demokratiji u odnosu na druge oblike vlasti.
Koliko je Trampu stalo do toga? Koliko je Tajvan za Trampa simboličan svet koji predvode Amerikanci? I koliko to vredi za njega? Ne znam.
Mislim da postoji krupnije pitanje, kako će Kinezi razumeti Trampovo predsedavanje.
Da li će ga videti kao nekoga koga mogu da testiraju ili da je toliko nepredvidiv da je bolje zadržati postojeće stanje stvari.
Postoji čitava interpretacija Trampove spoljne politike u njegovom prvom mandatu da je bilo manje testiranja američke snage upravo zato što su ljudi mislili da je on dovoljno nepredvidiv da odgovori neproporcionalno.
Mislim da ako ova teorija o Trampu bude dominirala u Pekingu, možda ćete videti četiri godine hlađenja sukoba.
Tramp će se odvajati od Evrope
RSE: Tramp je proklamovao princip Amerika na prvom mestu. Ali, postojale su i ranije u istoriji SAD-a tendencije ka izolacionalizmu, o povlačenju sa globalne scene jer su okružene i zaštićene sa dva okeana.
Mislite li da će Tramp pokušati nešto slično ili, jednostavno, to nije moguće u ovo doba globalizacije, mada se sada govori o razdvajanju (decoupling) svetske ekonomije?
Gudman: On kaže da hoće. Mislim da je vaša poenta o tome da li je to uopšte moguće veoma dobra. Imam osećaj da će on koliko god može da se odvoji od Evrope.
Njegova percepcija i nije u potpunosti u krivu jer SAD decenijama plaćaju račun za evropsku bezbednost i evropske zemlje moraju da počnu da razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti.
Ako rat u Ukrajini nije bio dovoljno poučan primer, onda će se naši evropski saveznici naći u nevolji.
Ali, neće se mnogo promeniti situacija, na primer, u jugoistočnoj Aziji i drugim mestima gde su SAD vojno prisutne. Tramp neće smanjiti budžet za odbranu.
Ne vidim da se on povlači u tom smislu, ali ne verujem da je spreman da se SAD uključe u bilo koji sledeći sukob, osim ako se radi o Izraelu.
RSE: Možda za kraj jedno futurističko pitanje. Iako Tramp tek treba da započne drugi mandat, da li je moguće zamisliti iz ove perspektive kako će izgledati SAD i svet u celini 2028. godine kada se on povuče sa ove pozicije? Da li će biti mnogo drugačije mesto nego sada?
Gudman: Mislim da će to biti sasvim drugačije mesto, ali ne nužno zbog toga šta Tramp učini ili ne učini. Niko zapravo ne zna šta će se dogoditi na Bliskom istoku.
Vladimir Putin je očigledno u veoma dobroj formi. Ali, niko ne može živeti večno. Donald Tramp će imati 82 ili 83 godine kada mu se 2028. okonča mandat.
Mislim da će doći do nekih velikih promena u srednjem roku, bilo 2028. ili 2030. godine.
Čak svakog meseca vidimo povećanje cene klimatskih promena od pre četiri godine.
Ako imamo istu ekspanziju ovakvih svakodnevnih klimatskih katastrofa poput poplava u Valensiji.
Ako se svake nedelje pojavi još jedna priča da širom sveta 60, 100, 200 ljudi umire, to je upravo planeta kakva nas iz sedmice u sedmicu očekuje u naredne četiri godine.
Mislim da će razmišljanje običnih ljudi o nekim ovih pitanja biti drugačije. Imam osećaj da će određeni impulsi koji su doprineli Trampovom usponu od 2014. godine - izgubiti snagu i značaj u narednih četiri do sedam godina u SAD.
Mislim da nije bilo ni izbliza dovoljno novinarskih istraživanja o tome koliko je velika kriza u Kini na unutrašnjem planu – ekonomska sa rastućim dugovima, demografska.
Šta će se desiti u Kini ako dođe do ekonomskog pada? Hoće li da odvlači pažnju ratovima? Ili će da implodira režim?
Mislim da postoje neka velika pitanja koja će biti mimo Trampa.
Samo se brinem da SAD neće biti na najboljem mestu u naredne četiri godine da pomognu u postizanju konsenzusa koji će omogućiti bolje ishode.
