Mislim da Trampova jasnoća sa kojoj kritikuje status kvo nailazi na odjek kod ljudi. Mnogi od ovih ljudi najverovatnije ne mare za detalje politike. Oni samo žele da čuju nekoga ko kaže nešto što ih povezuje, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kodi Meklejn Braun (Cody McClain Brown), profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, poreklom iz Oklahome. Doktorirao je na Univerzitetu Kanzas.
"Izbor Donalda Trampa (Trump) u nekim od ovih pitanja neće ništa pomoći. Na primer, njegovi planovi za inflaciju su da uvede carine će povećati cene uvezene robe. Njegov plan za zaustavljanje rata u Gazi, kako je rekao, jeste pustiti Netanjahua (Netanyahu), citiram necitirano, da završi posao. Dakle, veoma je teško razumeti zašto su ga Amerikanci izabrali", ističe Braun.
On dodaje da bi mogla da igra i činjenica da kada je Tramp bio na vlasti, cene su bile niže.
"Takođe, u vreme pandemije korona virusa, nezaposleni su dobili ogroman stimulans, 600 dolara nedeljno, što je bilo kao da su u evropskoj državi blagostanja. I tako, mislim da mnogi ljudi, posebno oni koji ne obraćaju pažnju na veće ili šire teme, imaju ovaj retroaktivni ili retrospektivni pogled. Oni kažu, dobro, kad je Tramp bio na funkciji, ja sam bio u boljoj finansijskoj situaciji", navodi Braun.
Prema njegovim rečima, većina Amerikanaca je nezadovoljna smerom kojim zemlja ide.
"Oni su nezadovoljni životom u zemlji. Znate, to nije kao u Evropi. Mi nemamo univerzalnu zdravstvenu zaštitu, nemamo fakultete koji su finansijski pristupačni. Zato se vodi velika borba. Veći problem je što pristalice Trampa zapravo ne mare za rezultate, jer im on neće omogućiti bilo koji od tih rezultata. Dakle, mislim da je ključno za podršku Trampu bilo nezadovoljstvo i pritužbe birača", kaže Braun.
Braun smatra da je aktuleni američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) naneo štetu Demokratskoj stranci i njenom predsedničkom kandidatu Kamali Haris (Harris).
"Da se Bajden odlučio da bude predsednik za jedan mandat, a zatim da se povukao i omogućio demokratama proces nominacije, onda bi možda izabrali jačeg kandidata. Mislim da je posle te TV debate (u junu sa Trampom) trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika. Ali u suštini skrivanjem koliko mu je zdravlje narušeno i ostajanjem u trci, mislim da je Kamalu Haris i Demokratsku stranku stavio u nepovoljan položaj", ocenjuje Braun.
Prema njegovom mišljenju, Tramp će u drugom mandatu biti mnogo moćniji i radikalniji.
"U ovom trenutku, nema šta da ga spreči. Smatram da postoje velike šanse da će to dovesti neke od plavih država (u kojima su na vlasti demokrate) u veoma antagonistički ili neprijateljski stav prema federalnoj vladi u Vašingtonu", smatra Braun.
Povodom namere Trampa da protera ilegalne imigrante iz SAD, Braun navodi da "ako ste pripadnik radničke klase, posao vam ne kradu imigranti, već automatizacija. I Ilon Mask (Elon Musk) pokušava da stvori robote i automobile vez vozača".
Kada je reč o spoljnoj politici, Braun smatra da će Trampova pozicija biti povoljnija po Rusiju.
"Možda će pokušati da izvrši pritisak na Ukrajinu da se odrekne Donjecka i Luganjske oblasti i Krima, a zatim pristane da ne ulazi u NATO ili nešto slično. Ne vidim razlog da to ne uradi, s obzirom na to što je do sada govorio. Zavisi i od toga da li je vojnoindustrijski kompleks dovoljno jak da podstakne Trampa da zadrži ovaj kurs (podrške Ukrajini)", ističe Braun.
Amerikancima draži Tramp
RSE: Tramp je pobedio na predsedničkim izborima. U međuvremenu, svetski političari, uključujući balkanske, čestitali su mu i ponudili saradnju. On je pobedio uverljivije nego što je prognozirano uoči izbora. Kako je u tome uspeo?
Braun: To sugeriše da Amerikanci više vole Donalda Trampa. To je prilično šokantno s obzirom na sav teret koji je nosio, sve stvari koje je uradio.
Ovaj put bi trebalo da bude gori kandidat nego što je bio 2020. i 2016, ali pretpostavljam da ima mnogo američkih glasača ili većina američkih glasača koji mogu da to zanemare, jer postoji nešto u vezi Trampa ili njegove poruke što im je draže.
Ljudi smatraju da im je bilo bolje za vreme Trampovog prvog mandata
RSE: Da li se radi o njegovoj poruci, sposobnosti da ubedi ljude ili nečem dubljem s obzirom na nezadovoljstvo ljudi ekonomskom situacijom, iako je američka ekonomija u dobrom stanju, ali sa visokom inflacijom.
Ili je ulogu igralo nezadovoljstvo američkih muslimana pristupom Bajdenove administracije palestinskom pitanju, iako će Tramp biti oštriji u podršci Izraelu. Tu je i pitanje migracija i druga koja su uglavnom išla Trampu u prilog.
Braun: Veoma je teško odgovoriti jer, kao što ste rekli, izbor Trampa u nekim od ovih pitanja neće ništa pomoći. Na primer, njegovi planovi za inflaciju su da uvede carine će povećati cene uvezene robe.
Njegov plan za zaustavljanje rata u Gazi, kako je rekao, jeste pustiti Netanjahua, citiram necitirano, da završi posao. Dakle, veoma je teško razumeti zašto su ga Amerikanci izabrali.
Ali ulogu bi mogla da igra i činjenica da kada je Tramp bio na vlasti, cene su bile niže. Takođe, u vreme pandemije korona virusa, nezaposleni su dobili ogroman stimulans, 600 dolara nedeljno, što je bilo kao da su u evropskoj državi blagostanja.
I tako, mislim da mnogi ljudi, posebno oni koji ne obraćaju pažnju na veće ili šire teme, imaju ovaj retroaktivni ili retrospektivni pogled. Oni kažu, dobro, kad je Tramp bio na funkciji, ja sam bio u boljoj finansijskoj situaciji. Stoga ako se on vrati, trebalo da ponovo bolje finansijski stojim. To je jedna stvar.
Da li su Amerikanci spremni za ženu predsednika?
Druga bi mogla biti mizoginija. Znate, Tramp je sada pobedio dva puta kada su mu protivkandidatkinje bile žene, a nije pobedio ni jednog muškog kandidata. Dakle, ne bih isključio činjenicu da veliki deo Sjedinjenih Država jednostavno ne želi ženu na mestu predsednika.
Čudno je što je Tramp nadmašio (na ovim izborima) Bajdena (2020.) na mnogim mestima i među mnogim grupama. To ne biste očekivali među Latinoamerikancima i Afroamerikancima.
Imao je bolji učinak nego 2020. i mnogo bolji nego 2016.
Trampu ide u prilog kritika status kvoa
RSE: Ljudi kažu da je pomalo paradoksalno da se Tramp, s jedne strane, zalaže za veoma stroga pravila kada su u pitanju migracije, pa čak i proterivanje ilegalnih migranata bez dokumenata.
Istovremeno, raste njegova popularnost među Latinoamerikancima, iako su oni veoma heterogena grupa ljudi koji dolaze iz različitih država. Drugo, kao što ste pomenuli, prema nekim podacima, za njega je glasalo više od 20 odsto mladih Afroamerikanaca nego na prethodnim izborima.
Braun: To je veliko pitanje, zar ne? Voleo bih da se demokrate takođe zapitaju o tome. Nekako bih pretpostavio da, kao što ste rekli, postoje konzervativni elementi ovih grupa.
Drugo, mislim da je Trampova velika prednost to što je veoma protiv statusa kvo. A on stalno govori se kako su stvari loše.
To nailazi na odjek kod ljudi koji se osećaju kao da su stvari loše. Demokrate, pak, uvek pokušavaju da imaju balans govoreći - pa, stvari su sjajne, ali ćemo ih učiniti boljim kada se ljudi zaista ne osećaju kao da su stvari sjajne.
I tako, mislim da Trampova jasnoća sa kojoj kritikuje status kvo nailazi na odjek kod ljudi. Mnogi od ovih ljudi najverovatnije ne mare za detalje politike. Oni samo žele da čuju nekoga ko kaže nešto što ih povezuje.
Kako milijarder može spasiti radničku klasu?
RSE: I pre ovih izbora, čak i pre izbora 2016. godine, jačao je narativ o borbi protiv birokratije u Vašingtonu, koja je otuđena od običnih ljudi. Tramp se još 2016. predstavljao kao predstavnik tog običnog naroda koji je otuđen od finansijske i političke elite u Vašingtonu. Koliko je ova karta bila bitna na ovim izborima?
Braun: Mislim da je igrala veoma značajnu ulogu. Ali veoma je čudno da se Tramp kao milijarder nekako direktno vezuje za običnog čoveka. I kao što sam rekao, to je zato što je tako otvoren u svojoj kritici.
Dok je Kamala Haris dobijala svu podršku od velikih slavnih ličnosti. Ali to su samo elite. To su ljudi izvan životne svakodnevice sa kojima obični ljudi ne osećaju vezu.
Ali to je paradoks. Postavlja se pitanje kako će ovaj milijarder spasiti radničku klasu. Međutim, ako se prisetimo srednjeg veka, uglavnom su seljaci podržavali kralja - više nego trgovci.
Dakle, postoji neka vrsta afiniteta prema autoritetu, prema nekome ko se doživljava snažnim i sigurnim i može da isporuči obećano i ono što ljudi očekuju. Na to birači reaguju.
Birači ne mare što Tramp neće ispuniti obećano
RSE: Da li su ključni u opredeljivanju birača njihovi konkretni politički stavovi i interesi? Ili generalno, kao što sada sugerišete, važnije su ove konzervativne vrednosti, evangelističke, tradicionalne - uključujući među Latinoamerikance - o abortusu, o svetskom pogledu. Dakle, da li se više radi o konkretnom interesu ili ukupnom sistemu vrednosti?
Braun: Mislim da je to sveukupni sistem vrednosti. Ne nužno konzervativne vrednosti, ali posebno ovo nezadovoljstvo statusom kvo. I mislim da je dosta političara iskoristilo to.
To je Obama iskoristio. Ali tada nije zaista doneo veliku promenu za koju su ljudi mislili da može, jer je politički sistem veoma komplikovan i onemogućava to. To je na neki način pokušao i Berni Sanders, ali nije uspeo da osigura demokratsku nominaciju. I mislim da je to ono što Tramp koristi.
Većina Amerikanaca je nezadovoljna smerom kojim zemlja ide. Oni su nezadovoljni životom u zemlji. Znate, to nije kao u Evropi. Mi nemamo univerzalnu zdravstvenu zaštitu, nemamo fakultete koji su finansijski pristupačni.
Zato se vodi velika borba. A demokrate su govorile da možemo imati slobodnu trgovinu od koje će svi imati koristi. Zato je sve ovo nezgrapna ravnoteža.
Veći problem je što pristalice Trampa zapravo ne mare za rezultate, jer im on neće omogućiti bilo koji od tih rezultata. Dakle, mislim da je ključno za podršku Trampu bilo nezadovoljstvo i pritužbe birača.
Bogati će plaćati manje poreza a radnici više
RSE: Tramp je najavio smanjivanje poreza, što znači da će državni budžet biti uskraćen za veoma važne prihode, a zapravo siromašniji se više oslanjaju na različita državna davanja.
Braun: Ako pogledate njegov poreski plan u poređenju sa planom Kamale Haris za pripadnike srednje i niže klase, oni bi uštedeli više novca da je ona pobedila. Prema Trampovom planu, oni će plaćati više, a bogatiji ljudi će imati manje poreza.
E sad, kakvog smisla ima da pripadnici radničke klase tako glasaju? Opet, jedini zaključak koji mogu da izvučem je da se ne radi o politici, već o pritužbama i nezadovoljstvu ljudi.
Posao ne uzimaju imigranti nego Maskova automatizacija
RSE: Pomenuli ste poznate ličnosti koje podržavaju demokrate, ali neke poznate ličnosti su stale i iza Trampa, uključujući najbogatiju osobu na svetu Elona Maska. U kojoj meri je on osnažio njegovu kampanju?
Braun: Pa, možda je delimično pomogao zato što su Haris podržale uglavnom pop zvezde i ličnosti iz sveta umetnosti. Ilon Mask je najbogatiji čovek na svetu, pa ljudi smatraju da je on uspešan biznismen.
A tu je i slika Trampa kao uspešnog biznismena. I zato ima smisla da uspešan biznismen podržava drugog uspešnog biznismena. Ali, opet, ako ste pripadnik radničke klase, posao vam ne kradu imigranti, već automatizacija.
I Ilon Mask pokušava da stvori robote i automobile vez vozača. Dakle, sve te stvari će automatizovati ove poslove tako da ne razumem zašto ljudi glasaju za takvu osobu.
Mislim da je veoma čudno u Mičigenu gde su električna vozila veoma nepopularna, a ipak Ilon Mask tu poseduje najveću kompaniju za njihovu proizvodnju. Dakle, ništa od ovoga nema smisla.
Bajden naštetio demokratama ostavši predsednik
RSE: Bilo je reči i prilikom njene nominacije da li je Kamala Haris prava osoba koja bi mogla da se suprotstavi Trampu? Gledajući iz ove perspektive, da li su demokrate mogle da nominuju drugog kandidata koji bi imao više šansi da pobedi Trampa? Pominjala se čak i Mišel Obama.
Braun: Ne znam zašto svi uvek pričaju o Mišel Obami. Ali mislim da se Bajden odlučio da bude predsednik za jedan mandat, a zatim da se povukao i omogućio demokratama proces nominacije, onda bi možda izabrali jačeg kandidata.
Bajden je, po mom mišljenju, zaista naneo štetu stranci time što je ostao predsednik. Mislim da je posle te TV debate (u junu sa Trampom) trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika.
Ali u suštini skrivanjem koliko mu je zdravlje narušeno i ostajanjem u trci, mislim da je Kamalu Haris i Demokratsku stranku stavio u nepovoljan položaj.
RSE: Mislite da je trebalo da se povuče, a Haris da preuzme funkciju vršioca dužnosti predsednika i onda bi sa te pozicije imala više šansi.
Braun: Možda zato što je sve to bilo veoma čudno sa Bajdenom, jer je on još uvek predsednik, ali se ne oglašava često i onda su počele da kruže price da je bilo zataškavanja.
Bilo je prilično uočljivo da on nije dao intervju pre Super Boula, što je najgledaniji događaj na televiziji u Sjedinjenim Državama. Zbog toga je uobičajeno da predsednik daje intervju uoči Superboula. A Bajden to nije uradio tokom izborne godine. I to je trebalo da bude veliki znak da nešto nije u redu.
Nisu bili otvoreni u vezi toga, a onda je ostao na funkciji i još uvek je mnogo toga nejasno. Mislim da je to nanelo štetu Kamali Haris.
Ali to je samo moja pretpostavka jer, opet, Bajden je bolje stajao među svim grupama od Trampa 2020.
a li je to zato što je bio mlađi, ili je Tramp bio nepopularan, da li je to zato što je on muškarac, a Kamala je žena – ne znamo dok ne počnemo da detaljno proučavamo podatke.
Trampa nema šta da spreči
RSE: U međuvremenu, republikanci su preuzeli većinu i u Senatu. U Predstavničkom domu je još uvek neizvesno, ali republikanci i tu imaju tanku većinu.
U slučaju da Tramp obezbedi većinu u oba doma, da li će on zaista ispuniti ono što je obećao, da će napraviti neke drastične rezove, radikalno promeniti politiku. To je najavljivao i 2016, ali mnoge od tih politika na kraju nisu sprovedene.
Braun: Tokom prvog mandata ljudi oko njega su ga ograničavali - birokratija. Ono što projekat 2025 želi da uradi, a već ima 10 000 ljudi koji su se prijavili i prošli kroz ovaj program – je da otpusti birokratiju i da angažuju ta lica ne zato što su eksperti za poljoprivredu ili energetiku, već su lojalni Trampu.
Dakle, ako ga držimo za reč, mislim da će pokušati da primeni većinu ovih stvari: tarife, rekao je prvog dana da će sprovesti najveću deportaciju u istoriji Sjedinjenih Država, želi da Robert F. Kenedi Junior (RFK Jr.) bude zadužen za zdravstvo i ljudske usluge - onda nema razloga da se to ne dogodi. RFK Jr. je protiv vakcina.
Dakle, to je veoma radikalna agenda. I u ovom trenutku, nema šta da ga spreči. Tramp je promenio prirodu Republikanske partije. Promenio je diskurs o tome šta je normativno prihvatljivo za predsednika.
Mislim da će ovaj put biti mnogo moćniji i radikalniji. Smatram da postoje velike šanse da će to dovesti neke od plavih država (u kojima su na vlasti demokrate) u veoma antagonistički ili neprijateljski stav prema federalnoj vladi u Vašingtonu.
Rizik od sukoba Trampa i demokratskih država
RSE: Sjedinjene Države su prilično polarizovane. Da li će se ta polarizacija produbiti, ili je moguć bilo kakav konsenzus barem da se situacija smiri?
Braun: Ne mislim, ako Tramp želi da sprovede ovu radikalnu agendu. Deportovanje 13 do 21 miliona ljudi bez dokumenata koji žive u Sjedinjenim Državama i 20 godina. U braku su sa Amerikancima. Oni su roditelji Amerikanaca.
To bi u velikoj meri poremetilo i društveni i ekonomski život Amerike. Mislim, to su ljudi koji takođe rade poslove koje niko drugi ne želi. Hoće li se Kalifornija povinovati naređenju i pustiti da se sve ove porodice rasture? Ne znam.
Ako pokušaju da uvedu federalnu zabranu abortusa, da li će Kalifornija dozvoliti da njeni lekari budu uhapšeni zbog abortusa? Ne znam.
Ali ako Trampova administracija bude nastojala da sprovede ove mere, onda će to dovesti do konfrontacije između jedne države i savezne vlade. To meni ne izgleda dobro.
Hoće li Kalifornija uplaćivati u federalni budžet?
RSE: Ovih 50 američkih saveznih država poseduje u suštini ogromne nadležnosti u mnogim oblastima.
Braun: Da, tačno. Trampova politika, pošto je objasnio šta želi da uradi, tarife i tako dalje, to su stvari kojima će se protiviti mnoge države i mnogi ljudi u njima.
Oni će im se odupreti. A to bi onda potencijalno moglo dovesti do ustavne krize ili nasilja. Takođe, Tramp je u prošlosti rekao da nije želeo da šalje saveznu pomoć Kaliforniji kada su izbili šumski požare jer, kako je rekao, Kalifornija ga ne voli, a on ne voli Kaliforniju.
A onda su njegovi savetnici rekli, ne, ne možete to da uradite. Sada kada možda neće imati ko da ga zaustavi, onda Kalifornija može reći, pa, ako ne dobijemo saveznu pomoć, ne osećamo se obaveznim da uplaćujemo novac u federalni budžet.
To je problem. Kalifornija je jedna od retkih država koja zapravo finansira budžet jer uzima manje nego što u njega uplaćuje.
RSE: Da li je federalne vlasti u Vašingtonu imaju načina da prinude Kaliforniju da uplati u budžet?
Braun: Pa, to je pitanje. Da li onda govorimo o saveznim agentima ili tenkovima ili kako se to radi? Znate, demokratije zavise od dobre volje i normi.
A Tramp je sve te stvari degradirao otkako je došao na funkciju. I pretpostavljam da će to činiti dalje, jer je rekao šta želi da uradi.
Ako imenuje državnog tužioca koji bi pokrenuo istragu protiv ljudi, što bi Tramp želeo, kao što su Bajden, Pelosi, svi lideri Demokratske stranke.
Da li će oni to tolerisati, demokrate, države u kojima su na vlasti? Ne znam, ali to je kriza.
Da li Tramp može da brzo okonča rat u Ukrajini?
RSE: Tramp je rekao da će, kada je reč, pre svega, o ratu u Ukrajini, izdejstvovati da se rat završi za 24 sata, podrazumevajući da će nekako ubediti ili naterati Ukrajinu da sklopi dogovor sa Rusijom o primirju ili prekidu vatre ili šta već. Na Evropi će biti da se pozabavi ovim pitanjem.
Braun: Mislim da će njegova pozicija biti povoljnija za Rusiju. Možda će pokušati da izvrši pritisak na Ukrajinu da se odrekne Donjecka i Luganjske oblasti i Krima, a zatim pristane da ne ulazi u NATO ili nešto slično.
Ne vidim razlog da to ne uradi, s obzirom na to što je do sada govorio. Ne znam da li će se to dogoditi za 24 sata? Ali opet, ovo je neka vrsta problema sa Trampom. Veoma je ćudljiv, onim što oseća, i podložan je laskanju.
Dakle, možda ga Zelenski nazove i kaže zaista lepe stvari o njemu i to mu promeni mišljenje.
Ne znam, zavisi i od toga da li je vojnoindustrijski kompleks dovoljno jak da podstakne Trampa da zadrži ovaj kurs u trenutku kada on to više ne bude želeo.
Evropa da ne računa na SAD dok je Tramp predsednik
RSE: To u širem smislu znači da Evropa treba da se pozabavi ovim pitanjem. U slučaju širenje rata iz Ukrajine u Evropu, ona nije u stanju da se sama brani bez podrške SAD. Hoće li se Tramp zapravo nekako držati po strani, čak i povući SAD iz NATO-a?
Braun: Pa, mislim da on ne može zvanično da se povuče iz NATO-a. Ali me brine je situacija da, recimo, Putin odluči da zauzme Letoniju ili Litvaniju ili neku od baltičkih država, a one su članice NATO-a, pa aktiviraju član 5.
Tramp bi mogao da kaže da neće da pošalje američke vojnike, a onda bi Letonija bila prepuštena sama sebi, možda uz pomoć Poljske i Finske. Ne znam.
Ali definitivno, da sam na mestu Evrope, ne bih više računao na Sjedinjene Države sve dok je Tramp predsednik.
Netanjahu će imati odrešenije ruke
RSE: Kada je u pitanju Bliski istok, podrška Izraelu i tenzije u Gazi, u Libanu, sa Iranom.
Braun: U pogledu izraelsko-palestinskog sukoba i u Libanu, pretpostavljam da će Netanjahu imati odrešenije ruke. Biće manje ograničenja nego što je bilo, uključujući i proširenje naselja na Zapadnoj obali.
Trampova baza su uglavnom birači evangelisti koji su veoma motivisani da vide Izrael u njegovim biblijskim granicama, jer to treba da se desi da bi se Hrist vratio na zemlju.
Ja sam iz Oklahome. To je veoma evangelistička država. Znam te ljude, razgovarao sam sa njima i oni zaista veruju u ovo.
Netanjahu se protivi rešenju sa dve države, tako da nema razloga da prestane da pokušava da anektira Zapadnu obalu i možda zauzme sve veći deo Gaze.
To neće biti dobro za Palestince.
Rizik od trgovinskog rata
RSE: Za obe administracije, demokratsku i republikansku, Kina je ključno pitanje. Dakle, Tramp je uveo carine, a Bajden je većinu njih zadržao. Sada je Tramp najavio još više tarife. Ovo je ekonomska strana pitanja. Takođe, postoji politička ili vojna zbog tenzija u Južnokineskom moru i Tajvana.
Braun: Tarife koje je ranije koristio bile su usmerene na industrije u kojima i SAD trenutno imaju proizvodnju. Takođe, govorio je o carinama, ne samo prema Kinom, već i EU i drugim trgovinskim partnerima, što će onda rezultirati trgovinskim ratom, a to je u suštini propast globalne ekonomije.
Amerika je najveća ekonomija na svetu. I tako, ako počnemo da postavljamo trgovinske barijere, to će svima naštetiti. Što se tiče Tajvana i Južnokineskog mora i svega toga, opet je teško znati.
Tramp mnogo priča protiv Kine, ali i mnogo posluje u njoj. I ovo je zaista jedna od dilema sa Trampovom administracijom.
Na primer, berzanska vrednost njegovog Truth Social, kao i celokupne grupacije DJT već je porasla. I investitori iz Kine mogu da ulažu u ove akcije i da povećaju cenu. Možda je Tramp svestan toga.
Predstavnici Kine su potrošili pet miliona dolara tokom Trampovog prvog mandata na smeštaj u njegovim hotelima. I tako bi to moglo uticati na njegovu poziciju sa Kinom ili bilo kojom drugom zemljom za koju uvidi da mu omogućava finansijsku korist i stoga će promeniti svoju politiku prema njima.
RSE: Na Balkanu je bila podeljena podrška uoči izbora u SAD. U Srbiji su najviše podržavali Trampa dok je u većini drugih država Kamala Haris smatrana boljim rešenjem.
Braun: Zavisi kakva će biti Trampova politika na Balkanu. Ako Rusija pokuša da više utiče na Srbiju i Crnu Goru, onda bi situacija u Bosni i Hercegovini mogla da postane nestabilnija.
Kada je u pitanju Kosovo, mislim da će njegova pozicija i dalje biti na čekanju. Možda bi mogao da podrži Srbiju da ponovo zauzme Kosovo, ali to je teško znati jer on ne iznosi čvrsta mišljenja o tim stvarima.
Izgleda da on nema drugi pogled na svet osim Amerike na prvom mestu, ali iz njegove vizure to izgleda znači – Tramp na prvom mestu. To znači da sve zavisi samo od toga gde on vidi svoje interese, što je veoma uznemirujuće za ostatak sveta.
Možda SAD pod Trampom više neće biti zainteresovane za svoju poziciju na Balkanu i neće je braniti, a to omogućava Kini ili Rusiji da dalje destabilizuju situaciju.
Ako Srbija bude ohrabrena kroz posvećenost Rusije, i ako SAD nisu zainteresovane da brane Kosovo, izmeste kamp Bondstil ili nešto slično, onda bi ga možda ponovo zauzela.
Opet, kao što sam rekao, sa Trampom, jednostavno ne znate šta će privući njegovo interesovanje. Iako je njegova žena sa Balkana, izgleda da mu ova regija nije toliko interesantna.
RSE: U vreme Trampovog prvog mandata pominjala se i ideja o razmeni teritorija između Srbije i Kosova kao rešenje za ovaj dugogodišnji problem.
Braun: Džared Kušner (Jared Kushner, Trampov zet) je pripremao mirovni plan za Bliski istok, ali od toga ništa nije ostvareno. Teško je reći šta će se sada dešavati.
RSE: Vlasti u Srbiji su ove godine sklopile sporazum sa njegovim zetom Džaredom Kušnerom da na mestu srušenog Generalštaba u Beogradu pravi luksuzni stambeni kompleks i hotel.
Braun: Ako Tramp ima finansijski interes u Srbiji, onda bi zbog toga mogao da zauzme više prosrpski stav.
RSE: Kušner gradi i veliki kompleks u Albaniji.
Braun: Pa, dobro, mislim da to može okupiti sve na Balkanu oko Trampovog finansijskog interesa. Onda bi on mogao da zatraži mir među balkanskim liderima, jer je to i u njegovom interesu.
Facebook Forum