Ruske vlasti odredile su medijsku kuću za istraživačko novinarstvo "Insajder" (Insider) i nekoliko novinara kao "strane agente", što oponenti Kremlja tumače kao pojačavanje pritiska na nezavisne medije uoči septembarskih parlamentarnih izbora, prenosi Rojters.
Ruska vlada, koja negira da je reč o represivnim merama, koristi oznaku "strani agent" za organizacije koje se finansiraju iz inostranstva za koje kaže da se bave političkim aktivnostima.
"Strani agent" je izraz koji ima negativne konotacije iz sovjetske ere i njime su označavani pojedinci i organizacije koje su izložene dodatnom nadzoru.
"Insajder" je sarađivao je sa istraživačkom veb stranicom "Belingket"na projektima, uključujući istragu o, kako navodi kritičar Kremlja Aleksej Navaljni, pokušaju vlasti da ga ubiju.
"Kao rezultat uvrštavanja ‘Insajdera’ na listu Ministarstva pravde, drago nam je da vas obavestimo da će naša redakcija nastaviti da funkcioniše kao i obično i očuva našu uređivačku politiku," ističe se u saopštenju "Insajdera".
"Nastavićemo da pružamo našim čitaocima potpune i necenzurisane javne informacije," dodaje ovaj portal.
Od medijskih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva se zahteva da označavaju sadržaj u Rusiji kao da je proizvod "stranog agenta".
Pojedinačni novinari koji su označeni kao „strani agenti“ rekli su da treba da prilože izjavu koja objašnjava njihov status objavama na društvenim mrežama i Ministarstvu pravde podnesu detaljne finansijske izveštaje o svojoj zaradi i potrošnji.
"Insajder" je 29. medijska organizacija na ovoj listi, na kojoj je između ostalog i Radio Slobodna Evropa. Ranije su dva popularna nezavisna medija "Meduza" i "VTimes" nazvana stranim agentima.
"VTimes" je ubrzo posle toga obustavio rad, saopštivši da je izgubio oglašivače i druge poslovne partnere nakon što je proglašen "stranim agentom", dok je "Meduza" pokrenula kampanju za finansiranje.
"Insajder" je objavio istrage o navodnoj korupciji i zloupotrebi od strane ruskih zvaničnika, ruskim prikrivenim aktivnostima u Ukrajini i Siriji, i o trovanju ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
Navaljni, najžešći politički protivnik ruskog predsednika Vladimira Putina uhapšen je u januaru po povratku iz Nemačke gde je proveo pet meseci oporavljajući se od trovanja nervnim agensom za koji je optužio Kremlj. Ruski zvaničnici su odbacili tu optužbu.
Ministarstvo pravde delovalo je prema zakonu kojim se kao "strani agenti" određuju nevladine organizacije i pojedinci koji dobijaju strana sredstva ili su angažovani u aktivnostima opisanim kao političkim.
Drugi zakon se koristi da se zabrane grupe, ocenjene kao "nepoželjne" prema kome se smatra krivičnim delom članstvo u tim grupama. Taj zakon je upotrebljen da se zabrani oko 40 grupa, uključujući opozicione, strane nevladine organizacije i najskorije izdavača portala "Proekt", koji se bavi istraživačkim novinarstvom.
Ministarstvo pravde je takođe odredilo dva novinara "Proekta" - uključujući i zamenika urednika Mihaila Rubina, istraživačkog portala koji je prošle nedelje proglašena "nepoželjnom" iz razloga nacionalne bezbednosti - i još tri izveštača kao "strane agente".
Protivnici predsednika Vladimira Putina ove poteze ocenjuju kao deo represije protiv opozicije uoči parlamentarnih izbora u septembru. Kremlj je to negirao ističući da je rusko medijsko tržište dinamično, s mnogo različitih medija koja publika može da odabere, prenosi Rojters.
