Ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak je na konferenciju za novinare na kraju godine izjavio da su njegovi ciljevi u Ukrajini ostali isti i da neće biti mira dok se oni ne ostvare.
Odgovarajući na pitanja novinara, javnosti, pa i vojnika, Putin, koji je prošle nedelje najavio da će se kandidovati za peti predsednički mandat na izborima U MARTU, rekao je da osnovni ciljevi Rusije ostaju "denacifikacija, demilitarizacija i neutralni status" Ukrajine.
"Biće mira kada ostvarimo svoje ciljeve", rekao je 71-godišnji ruski lider o ratu za koji je vlada propisala da se mora nazvati "specijalnom vojnom operacijom".
"Što se tiče demilitarizacije, ako oni (Ukrajinci) ne žele da se dogovore – e, onda smo prinuđeni da preduzmemo druge mere, uključujući i vojne... Ili ćemo dobiti sporazum, dogovoriti se o određenim parametrima (o veličini i snazi ukrajinske vojske)... ili ćemo to rešiti silom. To je ono čemu ćemo težiti", rekao je Putin.
Na početku opšte invazije u februaru 2022, Putin je rekao da je cilj operacije "demilitarizacija i denacifikacija" Ukrajine, što su termini koje su zvaničnici Kremlja koristili za lažne tvrdnje da vladu u Kijevu kontrolišu nacistički simpatizeri, iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski Jevrej čiji su rođaci ubijeni u holokaustu.
Putin je na konferenciji za novinare na kraju godine, koji su ranije trajale i po nekoliko sati, rekao da u ovom trenutku nije potrebna nova mobilizacija, jer se "ne smanjuje priliv ljudi spremnih da brane našu domovinu sa oružjem u ruci".
U septembru 2022. Putin je naredio delimičnu mobilizaciju u pokušaju da ojača svoje snage u Ukrajini, što je izazvalo proteste.
Nudeći retke detalje o vojnim operacijama Moskve, Putin je rekao da se ukupno 617.000 ruskih vojnika bori u Ukrajini. Od toga je, prema njegovim rečima, 244.000 njih koji su mobilisani pored profesionalnih vojnika.
"Imali smo delimičnu mobilizaciju, pozvali smo 300.000 ljudi... Momci se dobro bore, stvarno dobro. Četrnaest heroja Rusije. Mislim da je 244.000 njih u zoni specijalne vojne operacije... Posle toga smo krenuli u kampanju privlačenja ljude na dobrovoljnoj osnovi da potpišu ugovore s oružanim snagama. Do juče uveče, obavešten sam da smo sada došli do 486.000", rekao je Putin.
Invazija na Ukrajinu, koja sada traje 22. mesec, bila je katastrofa za Rusiju, pošto je odnela živote desetina hiljada vojnika, uzdrmala ekonomiju i uništila odnose sa Zapadom. Putin je zabranio kritiku rata i oružanih snaga kako bi ugušio svaku opoziciju.
Putin je 8. decembra najavio da će se ponovo kandidovati za predsednika posle ceremonije u Kremlju, na kojoj je vojnicima koji su se borili u ratu u Ukrajini dodelio najveću vojnu počast Rusije, zlatnu zvezdu Heroja Rusije.
Izbori u Rusiji su pod strogom kontrolom Kremlj i nisu ni slobodni ni pošteni, ali ih vlada smatra neophodnim za stvaranje osećaja legitimnosti. Putin je stekao pravo da učestvuje na dva naredna predsednička izbora u Rusiji nakon što je progurao ustavne promene 2020. godine koje su mu utrle put da ostane na funkciji do 2036. godine.
On je premijer ili predsednik od 1999. i sa svakim novim mandatom su urušene demokratske norme i slobode. Ako odsluži još jedan pun mandat, nadmašio bi skoro 30-godišnju vladavinu Josifa Staljina i postao ruski lider s najdužim stažom od Katarine Velike koja je vladala od 1762. do 1796.
Malo je verovatno da će se suočiti s izazovom na izborima, pošto su njegova dva glavna rivala – Aleksej Navaljni i Vladimir Kara-Murza – u zatvoru na izdržavanju dugih kazni, dok su drugačija mišljenja ugušena represivnim zakonima.
Uz izveštaje AP-a i Reutersa
