Ruski građani troše u proseku 40 odsto svog raspoloživog prihoda na hranu - otprilike duplo više nego pre rata u Ukrajini, rekao je Rojtersu direktor kancelarije Agencije UN za hranu za vezu sa Rusijom.
Podaci ruske vlade pokazuju da je godišnja inflacija kada je reč o hrani dostigla 18,75 odsto 1. aprila, pošto je domaća privreda pogođena zapadnim sankcijama uvedenih Moskvi nakon njene invazije na Ukrajinu 24. februara.
Oleg Kobijakov iz Organizacije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO) rekao je da mnoga ruska domaćinstva sada pribegavaju strategijama za suočavanje sa krizom jer veći deo njihovog prihoda odlazi na osnovne potrebe poput hrane.
"Ljudi odlažu planove poput odlaska na koledž ili kupovine kuće. Štede u slučaju da izgube posao, u slučaju smrti", rekao je on.
Prosečno domaćinstvo u EU troši oko 12 odsto svojih prihoda na hranu, rekao je on, dodajući da, iako glad ne preti Rusiji, siromašnija domaćinstva će se suočiti sa povećanim nivoom nesigurnosti u snabdevanju hranom.
Mnogi Rusi panično kupuju osnovne namirnice poput šećera i heljde od početka rata iz straha da će cene dalje rasti.
Moskva razmatra regulaciju cena hrane, lekova i druge robe i privremeno je zabranila izvoz nekih poljoprivrednih proizvoda. Najavljuje da bi mogla pređe na iskazivanje cena celog svog izvoza u rubljama.
Iako su mere imale izvestan uticaj na ograničavanje inflacije, ipak se očekuje da će se ona ubrzati na 23,7 odsto ove godine, što je najviši nivo od 1999, prema anketi Rojtersa.
Anketa je takođe pokazala da se ruska ekonomija smanjila za 7,3 odsto u 2022. godini – što je najveći pad od 2009. godine.
Kobjakov je rekao da su ruske plate ostale otprilike iste od rata, ali kako su cene rasle, kupovna moć je pala i ljudi su zabrinuti za sigurnost posla, jer se mnoge zapadne firme povlače iz zemlje.
Moskva svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za demilitarizaciju zemlje.
