Peking i Moskva nastavljaju da produbljuju ekonomsku saradnju, dok raste pritisak sankcija Zapada na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu.
Dok analitičari ocenjuju da je Kina u daleko boljoj poziciji u odnosima s Rusijom, u Pekingu takođe postoji zabrinutost zbog jedinstva zapadnih i demokratskih zemalja koje je istaknuto na njenom pragu tokom samita Grupe sedam (G7) u Japanu, pišu svetski mediji.
Novi sporazumi
Ruski premijer Mihail Mišustin tokom posete Pekingu u sredu, 24. maja, potpisao je niz sporazuma s Kinom, gde je razgovarao s premijerom Li Ćangom i predsednikom Si Đinpingom, dok, kako ocenjuje Rojters (Reuters), Rusija sve više oseća pritisak sankcija Zapada uvedenih zbog rata u Ukrajini.
Mišustin, koji je najviši ruski zvaničnik koji je posetio Peking otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, rekao je da su odnosi Kine i Rusije na 'neviđenim visinama'.
Međutim, ukazuje Rojters, Moskva se oslanja na podršku Pekinga daleko više nego Kina na Rusiju, hraneći se kineskim potrebama za naftom i gasom.
Pritisak sa Zapada takođe ne pokazuje znake popuštanja, što se odražava kroz deklaraciju Grupe sedam u kojoj su Rusija i Kina istaknute po nizu pitanja, uključujući Ukrajinu.
Među memorandumima o razumevanju koji su potpisani tokom Mišutsinove posete Pekingu su sporazumi o produbljivanju investicione saradnje u oblasti trgovinskih usluga, o izvozu poljoprivrednih proizvoda u Kinu i o saradnji u sportu.
Stručnjaci ocenjuju da sankcije Zapada Rusiji pružaju Kini nove mogućnosti koja će ih rado iskoristiti sve dok saradnja s Moskvom ne bude dovela do sekundarnih sankcija Pekingu.
"Kineska politika prema ratu u Ukrajini je politika 'proglašavanje neutralnosti, podrška (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu i neplaćanja cene', što ova poseta ponovo potvrđuje, posebno element podrške Putinu", rekao je Stiv Cang (Steve Tsang) direktor Kineskog instituta pri Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu.
Sijeva podrška Moskvi
Kineski predsednik je na sastanku s ruskim premijerom ponudio podršku Pekinga "osnovnim interesima" Moskve, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Kina i Rusija su poslednjih godina pojačale ekonomsku i diplomatsku saradnju, koja je postala još čvršća od invazije Moskve na Ukrajinu uprkos insistiranju Pekinga da je neutralan u tom sukobu.
Si je rekao Mišustinu da će Kina i Rusija nastaviti da međusobno pružaju "čvrstu podršku u pitanjima koja se tiču njihovih osnovnih interesa i da jačaju saradnju u multilateralnim arenama".
Prethodno je kineski premijer na sastanku su ruskim kolegom pozdravio "sveobuhvatno strateško partnerstvo Kine i Rusije u novoj eri".
Kina je najveći trgovinski partner Rusije i analitičari kažu da u odnosu dve zemlje, Peking ima jaču poziciju dok raste njegov uticaj kako se produbljuje međunarodna izolacija Moskve.
Ekonomski spas izolovanoj Moskvi
Nakon što je Rusija isključena je iz većeg dela globalne ekonomije zbog Ukrajine, Kina je pružila Kremlju ekonomski spas, ublažavajući posledice izolacije, ističe CNN.
Prošle godine, bilateralna trgovina je skočila za skoro 30 odsto na rekordnih 190 milijardi dolara, uglavnom podstaknuta kineskom kupovinom ruskih energenata. Trgovinska razmena između dve zemlje, prema kineskim podacima, nastavila je da raste ove godine, s povećanjem za 41 odsto u prva četiri meseca.
"Verujem da ćemo ove godine uspeti da ostvarimo ciljeve koje su postavili lideri dve zemlje i da ukupnu trgovinu povećamo na 200 milijardi dolara", rekao je Mišustin na kinesko-ruskom poslovnom forumu u Šangaju u utorak.
On je rekao da energetska saradnja s Kinom ostaje "apsolutni prioritet Rusije".
Rusija je, ukazuje CNN, prestigla Saudijsku Arabiju i postala najveći kineski snabdevač sirovom naftom. Dve zemlje takođe planiraju gasovod "Snaga Sibira 2" za isporuku više ruskog gasa Kini preko Mongolije.
Strahovanja Kine
S druge strane, učvršćivanje veza Pekinga i Moskve, piše Njujork tajms (The New York Times), podriva nastojanje Kine da se predstavi kao kredibilni posrednik u ratu u Ukrajini.
Kina je prošle nedelje poslala specijalnog mirovnog izaslanika Li Huija u evropske prestonice, ali on nije ostvario nikakav napredak pošto Ukrajina insistira na potpunom povlačenju ruskih snaga s okupirane teritorije, što Kremlj odbacuje.
Nejasno je, međutim, da li je Kina voljna da izvrši pritisak na Rusiju da popusti s obzirom na želju Pekinga da sačuva dobre odnose s Moskvom, ističe list i dodaje da, iako kineska vlada tvrdi da je neutralna po pitanju rata, dominantni narativ u Kini o sukobu je ispunjen simpatijama prema Rusiji i uverenjem da je Kina sledeća meta ako Putin bude poražen.
Kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu pre više od godinu dana, mnogi stručnjaci su predvideli stratešku korist za Kinu, pošto će SAD biti ponovo ometene ratom daleko od Azije. Peking je, ipak, prema navodima Njujork tajms, sve više uznemiren što se zapadni blok koji podržava Ukrajinu učvršćuje u kineskom susedstvu.
Lideri Grupe sedam na samitu u Japanu prošlog vikenda obećali su veću podršku Kijevu i naljutili Peking osporavajući njegove pretenzije u Južnom kineskom moru, najavljujući da će se odupreti ekonomskoj prinudi i vršiti pritisak na Kinu zbog kršenja ljudskih prava.
Za Kinu, takvo iskazivanje jedinstva među demokratskim državama G7 na njenom pragu, verovatno ide u prilog tvrdnji da SAD pokušavaju da okupe svoje saveznike da izazovu sukob u regionu.
List Kineske komunističke partije Global tajms (Global Times) ocenio je ove nedelje da SAD pokušavaju da "repliciraju 'ukrajinsku krizu'" u azijsko-pacifičkom regionu. Prema tim tvrdnjama, Vašington bi mogao da pokrene proksi rat protiv Kine kao što to radi s Rusijom i da potom opravda ono što bi za Peking bio noćna mora – formiranje azijsko-pacifičke verzije NATO-a da se obuzda uspon Kine.
Takođe, dodaje Njujork tajms, u mnogim studijama kineske vlade i vojnih analitičara, Ukrajina je prikazana ne samo kao primalac zapadne vojne i obaveštajne podrške, već i kao pion kojeg su SAD namamile u svoju širu strategiju da kritički oslabe Rusiju, a potom i Kinu.
Facebook Forum