Kina je upozorila da će uzvratiti na predložene sankcije Evropske unije (EU) njenim kompanijama zbog navodne prodaje opreme Rusiji koja može da se koristi za proizvodnju oružja za rat u Ukrajini, pišu svetski mediji.
Novim predloženim paketom Brisel pokazuje sve veću spremnost da kao i SAD uvede kaznene mere protiv kompanija van EU koje snabdevaju Rusiju proizvodima sa liste evropskih sankcija.
Upozorenje kineskog ministra
Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang upozorio je u utorak, 9. maja, Evropsku uniju da ne uvodi sankcije kineskim kompanijama zbog Rusije, poručivši da će Peking preduzeti mere da zaštiti svoje interese, navodi Agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Kineske i ruske kompanije imaju "normalnu razmenu i saradnju" na koju "ne bi trebalo da se utiče", rekao je Ćin posle razgovora u Berlinu s nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok (Annalena Baerbock).
Ćin je dodao da se Kina "odlučno protivi" tome da druge zemlje nameću svoje propise ili preduzimaju jednostrane mere protiv nje.
Šef kineske diplomatije je rekao da se Peking uvek zalagao za "mirni dijalog" za okončanje rata u Ukrajini, dodajući da će Kina poslati specijalnog izaslanika u Ukrajinu po tom pitanju.
Ćin je takođe pozivao Nemačku da učini više za prekid vatre i mirovne pregovore. S druge strane, Berbok je tražila da Peking zauzme jasan stav prema Rusiji, upozoravajući da neutralnost u ratu u Ukrajini znači stajanje na stranu Moskve.
"Neutralnost znači stati na stranu agresora i zato je naš vodeći princip da jasno stavimo do znanja da smo na strani žrtve", rekla je ona.
'Striktno i čvrsto'
Kina je obećala da će uzvratiti na sankcije EU njenim kompanijama najavom Ćina da će reagovati "striktno i čvrsto" u odbrani njihovog poslovanja, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
U okviru novog paketa kaznenih mera Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, o kojem ove nedelje razgovaraju članice EU, na listi sankcionisanih entiteta se našlo osam kineskih preduzeća koja su optužena da prodaju opremu koja se može koristiti za proizvodnju oružja.
Te mere su, kako navodi britanski list, zasad samo predlozi i za njihovo usvajanje je potrebna saglasnost svih članica EU.
Brisel je do sada izbegavao uvođenje sankcija Kini i njenim preduzećima, navodeći da nema dokaza da ona šalje oružje Rusiji.
Ćin je rekao da Kina nije isporučila oružje u krizne regione i da ima zakone koji regulišu izvoz robe dvostruke namene.
"Mi smo protiv toga da države uvode eksteritorijalne ili jednostrane sankcije Kini ili bilo kojoj drugoj zemlji u skladu sa svojim zakonima. A ako bi se to desilo, mi bismo reagovali striktno i čvrsto. Branićemo legitimne interese naše zemlje i naših kompanija", rekao je kineski ministar.
Zategnuti odnosi
U napetoj razmeni izjava na konferenciji za novinare Berbok je odbacila upozorenje kineskog ministra o oštroj reakciji Pekinga na moguće evropske sankcije, ukazuje Politiko (Politico).
Nemačka ministarka je rekla da je obaveza Kine da obezbedi da njene kompanije Moskvi ne isporučuju oružje ili takozvanu robu dvostruke namene koja se može koristiti za ruske ratne aktivnosti.
"Što se tiče izvoza robe dvostruke namene, postupamo u skladu s propisima i zakonima", rekao je Ćin na konferenciji za medije u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu.
Berbok je, međutim, naglasila da je važno da EU sankcije Rusiji "ne budu podrivene zaobilaženjem" i da je "posebno kritično" ako ruski proizvođači dobijaju robu koja im omogućava da prave novo oružje koje se može koristiti za napad na Ukrajinu.
"Zato mi, kao EU, razmatramo veoma ciljane mere... da osiguramo da sankcionisana roba i roba dvostruke namene ne dođe u pogrešne ruke", rekla je Berbok, dodajući da to nije upereno protiv nijedne određene zemlje.
Ona je međutim rekla da EU "očekuje da sve zemlje, pa i Kina, izvrše odgovarajući uticaj na svoje kompanije u tom smislu".
Berbok, koja se sukobila s Ćinom tokom napete konferencije za novinare u Pekingu prošlog meseca, takođe je ponovila pozive Kini da poštuje ljudska prava i da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat i povuče trupe s ukrajinske teritorije.
Odnosi Berlina i Pekinga su zategnuti, ocenjuje Politiko, ukazujući da je u ponedeljak, 8. maja, Kina u poslednjem trenutku otkazala posetu nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera (Christian) toj zemlji, što je izazvalo spekulacije da je razlog kritičan stav Lindnera i njegove Partije slobodnih demokrata prema Kini i njenim odnosima s Tajvanom.
Berbok je kineskom kolegi rekla da je, u cilju planiranih konsultacija nemačko-kineske vlade 20. juna, važno da se uspostave "direktni kontakti" i dijalog između ministara. Ćin je rekao da je do otkazivanja Lindnerove posete u kratkom roku došlo zbog "hitne promene rasporeda" kineskog ministra finansija i dodao da to "ne treba previše tumačiti", kao i da je Lindner i dalje dobrodošao da poseti Kinu "što je pre moguće".
Značajan korak
Kineske kompanije nisu prvi neruski entiteti obuhvaćeni sankcijama EU Moskvi. Ipak, predložene sankcije za Kinu predstavljaju značajan korak, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Predložene mere su usmerene na zemlju s kojom EU ima važne trgovinske veze i za koju su se Francuska i druge članice nadale da će igrati konstruktivnu ulogu u Ukrajini, ističe američki list, ukazujući da te mere prate upozorenja administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) kineskim kompanijama zbog isporuke Rusiji ne samo oružja, već i proizvoda koje može da koristi vojska.
Već mesecima, kako navodi Volstrit džuranl, postoje dokazi da Kina obezbeđuje tehnologiju koja je potrebna ruskoj vojsci za rat u Ukrajini, pri čemu su u nekim slučajevima u pitanju proizvodi dvostruke namene uvezeni sa Zapada.
Predložene sankcije kineskim kompanijama takođe podvlače probno približavanje Brisela američkim eksteritorijalnim sankcijama, kojim se stranim kompanijama zabranjuje da trguju sa zemljom pod sankcijama SAD, bez obzira na to da li njihova zemlja primenjuje te mere.
Evropske zemlje, posebno Francuska i Nemačka, decenijama su se žestoko protivile američkim eksteritorijalnim sankcijama, a EU i dalje izbegava da automatski primenjuje svoje sankcije na sve strane firme. Međutim, ukazuje list, EU pokazuje sve veću spremnost da sankcioniše kompanije izvan EU koje snabdevaju Rusiju robom za koju je Brisel uveo zabranu evropskim kompanijama.
Novi paket sankcija, kako navodi Volstrit džurnal, predlaže uvođenje zabrane prodaje određenih proizvoda u zemlje koje nisu članice EU ili kompanijama za koje se veruje da pomažu Rusiji da zaobiđe zapadna ograničenja.
Od početka rata u Ukrajini, EU je zabranila prodaju proizvoda u vrednosti od oko polovine predratnog izvoza u Rusiju, dok je zabranila uvoz oko dve trećine predratnog uvoza iz Rusije.
Facebook Forum