Evropski parlament je u sredu, 10. maja izglasao rezoluciju o Srbiji u kojoj se izražava žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Srbija se ovom Rezolucijom podseća da kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), mora da se pridržava principa i politike EU.
"Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", navodi se u usvojenoj Rezoluciji, te se "osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom".
Navodi se takođe da se Srbija uskladila sa relevantnim rezolucijama u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, te sa suspenzijom Rusije iz Saveta za ljudska prava.
Međutim, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi sa restriktivnim merama Evropske unije (EU) protiv Rusije.
Za ovu Rezoluciju je glasalo 508 evropskih zastupnika, 76 njih je glasalo protiv, a bilo je 37 uzdržanih.
Autor Rezolucije, izveštač za Srbiju u EP, Vladimir Bilčik je u izjavi nakon usvajanja ovog dokumenta ponovio da je Srbija i dalje jedina zemlja kandidat na Zapadnom Balkanu koja nije podržala sankcije EU Rusiji.
"Evropske zemlje u vreme rata moraju da se drže zajedno na osnovu zajedničkih vrednosti. Očekujemo da politički lideri u Srbiji zauzmu jasan stav i osude Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu i usklade se sa spoljnom politikom EU. Uticaj Rusije u Srbiji je i dalje veliki – u energetici, bezbednosti, ali i širenju dezinformacija – i to se mora promeniti“, izjavio je Bilčik.
Vulinovo imenovanje u Rezoluciji
U usvojenoj Rezoluciji Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji izražava se zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na čelo obaveštajne službe (BIA).
"Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i retorici koja podržava Kremlj", navodi se u usvojenom tekstu.
Izražava se žaljenje zbog činjenice da su "ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU".
Spominje se potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024, kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
U dokumentu se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali se naglašava da će napredak u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, usklađivanje sa politikom sankcija kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, odrediti dinamiku pristupnog procesa.
Amandman o masakru u Beogradu
Bilčik je u poslednjem trenutku predložio amandman koji se odnosio na prošlonedeljna masovna ubistva u Srbiji.
Amandman je dobio podršku većine prisutnih zastupnika te je uvršten u konačan tekst Rezolucije.
Shodno tome, Rezolucijom se najoštrije osuđuju masovna ubistva u Srbiji i, uz izražavanje žaljenja, poziva se na detaljnu istragu.
O dijalogu sa Kosovom
Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozivaju se, kako Beograd tako i Priština, da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji “zasnovan na međusobnom priznavanju”.
Poziva se takođe na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Dokumentom se osuđu radnje koje ugrožavaju stabilnost i dovode u pitanje proces pomirenja, te se izražava duboka zabrinutost zbog tenzija na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče.
Izveštajem se podsećaju strane da dele zajedničku odgovornost za mir i vladavinu prava svih ljudi na Kosovu.
Poslednja Rezolucija u ovom mandatu
Radi se o poslednjoj Rezoluciji koji su usvojili zastupnici Evropskog parlamenta u postojećem mandatu.
Naime, naredne godine se na nivou EU održavaju izbori koji će kao rezultat imati novu strukturu zastupnika u Evropskom parlamentu.
Rezolucije Evropskog parlamenta inače nisu pravno niti politički obavezujuće za države članice EU.
