Parlament Rusije usvojio je kontroverzni predlog zakona o internetu za koji aktivisti kažu da će uvesti cenzuru praveći crne liste nepoželjnih sajtova.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev, govoreći na sastanku Jedinstvene Rusije moskovske oblasti, podržao je taj zakon.
"Internet mora biti slobodan. S druge strane, on mora biti regulisan nizom pravila koje čovečanstvo tek treba da uspostavi, i to je veoma težak proces jer niti možemo sve kontrolisati niti možemo ostaviti internet bez pravne kontrole”, rekao je Medvedev.
“Osnovna ljudska prava i slobode moraju biti zagarantovane, uključujući i pravo na informisanje ali i pravo da budu zaštićeni od sadržaja koji može da im nanese štetu”, kazao je.
Zakon je prošao parlamentarnu proceduru brzinski, nakon što je predstavljen 6. jula.
Neophodno je da ga potpiše i predsednik Rusije kako bi postao punovažan, a to će se, kako piše ruski servis Slobodne Evrope, najverovatnije desiti u novembru 2012. godine.
Amandmani na postojeći zakon o informisanju promovisani su kao zaštita od dečje pornografije na internetu ali se mnogi aktivisti plaše da će imati mnogo dalekosežnije posledice.
Predlog zakona prihvaćem u sadašnjoj formi omogućava stvaranje državne agencije koja bi bila zadužena za zabranjene sajtove i imala ovlašćenje da dodaje nove sajtove na tu "crnu listu", što bi mogao da radi i sud.
Ruske dnevne novine objavile su finalnu verziju predloga zakona u kojem se pod pojmom “štetnih informacija” koje mogu dovesti do zatvaranja portala podrazumevaju one koje se odnose na dečju pornografiju i ekstremističke sadržaje vezane za promociju narkomanije i drugih stvari.
U drugim slučajevima sajtovi moraju biti registrovani, a vlasnici će imati pravo na žalbu protiv odluke suda.
U znak protesta protiv odluke parlamenta ruska Wikipedia je na jedan dan ugasila svoju stranicu.
Ovo je treća zakonska odredba koja je izazvala burne reakcije u javnosti i među aktivistima civilnog društva i nevladinim organizacijama. U poslednjih mesec dana rusko društvo se suočava sa predlozima zakona o nevladinim organizacijama po kojem će se NGO koji se finansira iz inostranstva tretirati kao strani agenti, a nekoliko nedelja ranije gradske vlasti u Moskvi donele su odredbu po kojoj je pripadnicima LGBTQ zajednice u narednih 100 godina zabranjeno da organizuju Paradu ponosa.
Sve ovo, smatraju opozicionari i antivladini mediji, ima veze sa višemesečnim protestima koji se organizuju u Moskvi protiv vladavine predsednika Vladimira Putina.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev, govoreći na sastanku Jedinstvene Rusije moskovske oblasti, podržao je taj zakon.
"Internet mora biti slobodan. S druge strane, on mora biti regulisan nizom pravila koje čovečanstvo tek treba da uspostavi, i to je veoma težak proces jer niti možemo sve kontrolisati niti možemo ostaviti internet bez pravne kontrole”, rekao je Medvedev.
“Osnovna ljudska prava i slobode moraju biti zagarantovane, uključujući i pravo na informisanje ali i pravo da budu zaštićeni od sadržaja koji može da im nanese štetu”, kazao je.
Zakon je prošao parlamentarnu proceduru brzinski, nakon što je predstavljen 6. jula.
Neophodno je da ga potpiše i predsednik Rusije kako bi postao punovažan, a to će se, kako piše ruski servis Slobodne Evrope, najverovatnije desiti u novembru 2012. godine.
Amandmani na postojeći zakon o informisanju promovisani su kao zaštita od dečje pornografije na internetu ali se mnogi aktivisti plaše da će imati mnogo dalekosežnije posledice.
Predlog zakona prihvaćem u sadašnjoj formi omogućava stvaranje državne agencije koja bi bila zadužena za zabranjene sajtove i imala ovlašćenje da dodaje nove sajtove na tu "crnu listu", što bi mogao da radi i sud.
Ruske dnevne novine objavile su finalnu verziju predloga zakona u kojem se pod pojmom “štetnih informacija” koje mogu dovesti do zatvaranja portala podrazumevaju one koje se odnose na dečju pornografiju i ekstremističke sadržaje vezane za promociju narkomanije i drugih stvari.
U drugim slučajevima sajtovi moraju biti registrovani, a vlasnici će imati pravo na žalbu protiv odluke suda.
U znak protesta protiv odluke parlamenta ruska Wikipedia je na jedan dan ugasila svoju stranicu.
Ovo je treća zakonska odredba koja je izazvala burne reakcije u javnosti i među aktivistima civilnog društva i nevladinim organizacijama. U poslednjih mesec dana rusko društvo se suočava sa predlozima zakona o nevladinim organizacijama po kojem će se NGO koji se finansira iz inostranstva tretirati kao strani agenti, a nekoliko nedelja ranije gradske vlasti u Moskvi donele su odredbu po kojoj je pripadnicima LGBTQ zajednice u narednih 100 godina zabranjeno da organizuju Paradu ponosa.
Sve ovo, smatraju opozicionari i antivladini mediji, ima veze sa višemesečnim protestima koji se organizuju u Moskvi protiv vladavine predsednika Vladimira Putina.
