Nevladine organizacije koje u Rusiji rade zahvaljujući grantovima iz inostranstva uskoro bi mogle zvanično biti proglašene “stranim agentima”.
Prema novom nacrtu zakona koji je Dumi podnela vladajuća Jedinstvena Rusija Vladimira Putina, ovaj naziv bi se odnosio samo na strane nevladine organizacije koje se bave političkim aktivnostima.
“Pripremio sam nacrt zakona sa amandmanima na zakon o nevladinim organizacijama. Uskoro ćemo ga poslati”, napisao je Aleksandr Sidjakin, jedan od autora zakona na Twiteru i dodao: “Pripremite keš, strani agenti”
Prema tom nacrtu zakona, organizacije koje ne uspeju da se registruju u roku od 90 dana od dana kad zakon stupi na snagu, biće ugašene na šestomesečni period. Takođe, nevladine organizacije će morati prijavljivati vlastima na svakih šest meseci detaljne informacije o načinu finansiranja.
NVO koje podnesu nepotpune izveštaje, biće suočene sa kaznom od milion rubalja, odnosno preko 30.000 dolara. Nepoštovanje novih mera biće kažnjivo i kaznom zatvora do četri godine.
Sidjakin smatra da će nacrt zakona primorati mnoge NVO da “prestanu sa zaverama” i da će “otkriti pravu stranu njihovih aktivnosti”.
“Želimo da naši građani i civilno društvo znaju koje nevladine organizacije su deo civilnog društva Rusije, a koje su finansirane iz inostranstva”, kazao je Sidjakin.
Nacrt zakona je izazvao negodovanja među aktivistima ljudskih prava, koji kažu da nevladine organizacije već državi daju detaljne informacije o načinu finansiranja po postojećem zakonu o NVO.
Optužuju Kremlj da traži način da diskredituje udruge civilnog društva koje učestvuju u najmasovnijim i najdužim protestima protiv vlasti u Rusiji u 12-godišnjem periodu vladavine Vladimira Putina.
Poslanici Jedinstvene Rusije, među kojima je i Sidjakin, tvorci su još jednog kontroverznog zakona koji drastično povećava novčane kazne za demonstrante.
Ljudmila Aleksejeva
"Ovaj zakon ima cilj vredan prezira, a to je da je moguće reći na televiziji 'Gle, oni su i sami priznali da su agenti stranih vlada,'", kaže veteranka ljudskih prava i aktivistkinja Ljudmila Aleksejeva, koja vodi moskovski ured Helsinške grupe. "Deo građana će naivno poverovati da su borci za ljudska prava neprijatelji koji promovišu nacionalno neprijateljstvo prema Rusiji."
Aleksejeva kaže da mnoge organizacije, uključujući i njenu moraju da se oslone na strane grantove jer takvi fondovi u Rusiji za njih ne postoje.
Prema njenim rečima, predloženi amandmani pokazuju da vlasti u Rusiji nisu zainteresovane za civilni sektor koji direktno ne promoviše predsednika i njegovu vladu. Aleksejeva je nagovestila da će pitati Putina da stavi veto na predlog zakona.
Zagovarači novog predloga zakona se pozivaju na SAD tvrdeći da i tamo postoji zakon koji traži od NVO koje s efinansiraju iz inostranstva da se registruju kao “strani agenti”.
"Imaćemo zakon koji će dozvoljavati ljudima da diskredituju bilo koju organizaciju koja nije Jedinstvena Rusija ili nije u vezi sa vlašću”, kaže politički analitičar Mark Umov. "To je urađeno prilično nespretno. Nije čak potpuno jasno koliko novaca organizacije smeju ili moraju da prime i u kom obliku”.
Poslednjih meseci, deo zvaničnika optužio je neke NVO, uglavnom one organizacije koje se bave nadgledanjem izbornih procesa, da rade u interesu zapadnih zemalja.
Neki posmatrači smatraju da je novi predlog zakona neka vrsta reakcije na zakonski akt američkog Senata po kome ruskim zvaničnicima može da bude uskraćena viza za ulazak u SAD, ako krše ljudska prava u svojoj zemlji.
Zakon je dobio ime po ruskom aktivisti i advokatu Sergeju Magnickom, koji je 2009. godine preminuo u zatvoru u Rusiji.
Njime je predviđeno da američke vlasti odbiju da izdaju vizu ruskim ili drugim zvaničnicima, i da im zamrznu imovinu, ako se oni dovedu u vezu sa kršenjem ljudskih prava.
