Pišu: Idel.Realities RSE i Robert Coalson
"Imam prijatelja Kalmika koji je lekar", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) čovek koji živi u Elisti, glavnom gradu ruske Republike Kalmikije. "Rekao mi je juče da su njegovu unuku u Moskvi zaustavile snage bezbednosti. Na kraju krajeva, oni ni ne znaju da li je neko Kalmik, Uzbekistanac, Tatarin ili Tadžik. Njima smo svi mi isti."
"U ovoj situaciji su mogući ekscesi prema neruskim građanima Ruske Federacije", dodao je taj čovek, takođe etnički Kalmik.
Širom Rusije građani koji pripadaju etničkim manjinama sve su nervozniji posle terorističkog napada 22. marta u koncertnom prostoru u Moskvi u kojem je ubijeno najmanje 140 ljudi.
Snage bezbednosti brzo su uhapsile 11 osumnjičenih u vezi s nasiljem, za koje se veruje da su iz centralne Azije. Kada su četvorica državljana Tadžikistana optužena za napad izvedeni pred sud u Moskvi, delovalo je da su zlostavljani ili mučeni tokom i posle pritvaranja. Video snimci objavljeni na internetu izgleda pokazuju kako bezbednjaci muče osumnjičene električnim šokovima ili da je jednom od osumnjičenih odsečen dela uha.
Fotografije koje sugeriraju na slučajeve zlostavljanja osumnjičenih za napad u Moskvi
Etnički motivisano nasilje i drugi izlivi manifestacije ksenofobije uskoro su zabeleženi širom Rusije. Komentatori na državnim medijama bez ustezanja su koristili dehumanizirajuće epitete za osumnjičene.
Mnogi od 30 miliona građana Rusije koji nisu etnički Rusi, od kojih veliki broj sledi drugu po veličini religiju u zemlji, islam, zabrinuti su. Povećana pažnja policije i drugih bezbednosnih službi, etnički motivisano nasilje koje sprovode nacionalistički osvetnici, izlivi mržnje na internetu i formalno zadiranje u status takozvanih etničkih republika poput Kalmikije neke su od stvari koje su zabrinuto spomenuti u razgovorima s RSE.
"Bilo bi naivno pretpostaviti da će vaš prosečan ksenofob proveriti vaš izvod iz matične knjige rođenih ili pasoš pre nego što krene da vas ponižava", rekla je etnička Kazahstanka u regionu južnog Astrahana. RSE nije objavio identitete ljudi u Rusiji koji su intervjuisani za ovaj članak iz bezbednosnih razloga.
Ta žena je dodala da je, čak i pre događaja u Krokus siti holu, Rusija bila mesto gde je "ksenofobija... odavno normalizovana kao pozadinski fenomen".
U etničkim republikama, od kojih se mnoge nalaze na reci Volgi ili Severnom Kavkazu, većinu ili veliki deo stanovništva čine grupe koje su u manjini u Rusiji u celini.
Jedna Baškirka u Ufi, glavnom gradu Republike Baškortostan, takođe je rekla da je zabrinjava porast ksenofobije.
"Ovo bi moglo da pogodi neruse u Rusiji", rekla je ona. "To je uvek pogađalo neruse, prezriv odnos prema Tatarima, ruganje Baškirima, uvredljivi epiteti za Jakute. Svi smo to videli i dobro znamo".
Glasnije rasističke 'gadosti'
"Promovisanje mržnje i ksenofobije iz Kremlja truje etničke Ruse i dovodi neruse u opasnost", navela je 26. marta na mreži X opoziciona grupa u egzilu Forum slobodnih naroda post-Rusije, koja ujedinjuje predstavnike ruskih etničkih manjina i poziva na "dekolonizaciju zarobljenih naroda". Post pratio video snimak na kojem se vidi kako mladići Rusi u moskovskom metrou verbalno maltretiraju etničku Jakutkinju i uzvikuju rasističke slogane, uključujući "Rusija za Ruse", dok su ih prolaznici ignorisali.
Tatar koji živi u Ufi rekao je da su posle napada u Krokusu, rasisti u Rusiji odmah "počeli glasnije da govore svoje gadosti".
Etnički Tatar u Iževsku, glavnom gradu Republike Udmurtije, rekao je da je u njegovom gradu bilo ksenofobičnih incidenata usmerenih na ljude iz centralne Azije. Uzbekistanska koja drži štand sa cigaretama rekla mu je da su se njeni kupci žalili da ih policija zastrašuje kako bi im iznudila mito.
"Ovaj talas je stigao i do nas građana Rusije", dodao je on, "ali samo u 'lakoj' formi. Ljudi s kojima radim počeli su da se šale o terorističkim svinjama".
Žena iz naroda Nogaj u Astrahanu rekla je da su "nepoštovanje migranata i neruskih Rusima direktno povezane stvari", dodajući da je čula da se ljudi koji "izgledaju orijentalno" zaustavljaju i proveravaju u ruskim gradovima.
"Šta misle pod tim", rekla je ona. "Pretpostavljam da 'izgledam orijentalno', ali ja sam deo starosedelačke zajednice Rusije, baš kao i veliki broj ljudi iz drugih zajednica. Ovde sam rođena. Ja sam građanka. Govorim tečno ruski. Ali šta to znači? Da li to znači da neću biti podvrgnuta bezbrojnim ponižavajućim proverama u metrou? Da me stanodavac neću grubo odbiti? Da mi ljudi neće govoriti da se 'vratim u svoju zemlju'? Da neću čuti etničke uvrede ili komentare o jeziku kojim govorim...ili o svojoj veri? Naravno da ne".
Ona je dodala da oseća solidarnost sa centralnoazijskim žrtvama ruske ksenofobije.
"Ne razlikujem se od tih ljudi", rekla je ona. "Zapravo, nemam izbora da li da se razlikujem ili ne. Moji sunarodnici ne vide nikakvu razliku."
Iako predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici često hvale Rusiju kao "multietničku, multikonfesionalnu federaciju", aktivisti iz manjinskih zajednica se dugo žale da je Putin podrio federalizam u zemlji i umanjio status etničkih republika kao što su Tatarstan i Baškortostan.
Samoprognani tatarski aktivista Ruslan Ajsin u eseju za Idelske realnosti RSE napominje da je Moskva koristila slične krize u prošlosti da dodatno centralizuje vlast u Rusiji. Najupečatljiviji takav potez je bio kada je posle krize s taocima u školi u Beslanu 2004, Putin ukinuo direktne izbore regionalnih guvernera.
"Borba protiv terorizma u Rusiji je po pravilu uvijena u borbu protiv političke opozicije, slobode govora, demokratskih procesa i prava etničkih zajednica u zemlji", rekao je on.
"Posle terorističkog napada, priča o pokretanju kampanje za ukidanje (etničkih) republika mogli bi da pređu u delo", napisao je Ajsin. "Na kraju krajeva, potreban im je novi unutrašnji neprijatelj i novi izvor svih problema sada kada je liberalna opozicija eliminisana, nezavisni mediji ugašeni, intelektualci ućutkani, a mladi zastrašeni. Šta ostaje? Etničke zajednice".
Posle izbora od 15. do 17. marta na kojima je Putin dobio peti predsednički mandat, samoprognani baškirski aktivista Ruslan Gabasov rekao je za RSE da misli da je moguće da Kremlj ove godine ukine etničke republike.
"Takav korak bi bio u skladu s logikom evolucije Putinovog režima", rekao je Gabasov, opisujući unutrašnju i spoljnu politiku Kremlja kao "imperijalističku i kolonijalnu".
Jedna Tatarka u Kazanju rekla je da se često osećala "kao da sam strankinja jer nisam Ruskinja".
"Izgleda da moramo da podsetimo ljude da smo multietnička zemlja i da moramo da budemo tolerantni jedni prema drugima", rekla je ona. "Razumem odakle dolazi sav bes (posle napada u Krokusu). Ali država jednostavno ne može da podstiče netoleranciju prema migrantima".
Facebook Forum